Anđeosko srce - Vilijam Hjortsberg (Čarobna knjiga)

Hjortsbergov roman „Falling Angel“ prvi put je objavljen davne 1978. godine. Alan Parker je 1987. godine snimio remek-delo „Angel Heart“, u kojem je Hjortsberg učestvovao kao scenarista, pored Parkera. Scenario je u nekim delovima odstupio u odnosu na roman, jer obično tako biva kada se snima film, ali u svojoj biti nije se puno toga promenilo. Zapravo, likovi, atmosfera i suština, ostali su isti. Takozvani slipstrim, odnosno mešavina žanrova, karakterističan je za ovog pisca. Njujorčanin, švedskog porekla po ocu, švajcarskog po majci, svoju reputaciju je izgradio pišući za Playboy, a ulazak u svet filma omogućio mu je pisac Tomas Mekgvejn, koji mu je bio drugar sa fakulteta. Ubrzo se sprijateljio sa Rodžerom Kormanom sa kojim je ostvario zajedničku saradnju na filmu „Thunder and Lightning“. Godinu dana kasnije, usledio je njegov izazak iz anonimnosti objavljivanjem romana „Falling Angel“. Hjortsberg je takođe bio deo neformalne skupine, poznatije kao Montana Gang, zajedno sa pisicma Tomasom Mekgvejnom,Džimom Harisonom, Timom Kahilom, muzičarom Džimijem Bafetom i glumcima Piterom Fondom i Vorenom Outsom.

Pre par godina sam počeo da čitam ovaj roman, ali sam ga brzo ostavio jer mi je kult filma bio previše u glavi. Čak sam negde prokomentarisao da je film ono čemu bi trebalo dati primat u ovom slučaju. Posle ponovnog druženja sa romanom, koji sam ovog puta pročitao u celosti, nisam siguran da li je baš tako. Zapravo kult filma je i dalje bio prisutan tokom čitanja, kao što su i svi likovi u mojoj glavi ostali oni koje je odabrao Parker, ali dogodilo se određeno čitalačko iskustvo koje je zadobilo jednu paralelnu dimenziju samog dela, nastalu spojem literarnog i filmskog. Dopalo mi se to, baš mi se dopalo. Iako se može prihvatiti zamerka mnogih, da je previše upadljivo dao simboliku imenima glavnih likova (Hari Anđelo, Džoni Fejvorit, Luis Sajfer, Epifani), ne može se sporiti da je spoj hard-boild noara i horora ovde sproveden efikasno i moćno.

Knjigu sam kupio za 100 dinara, pre nekoliko godina, našavši je u kutiji u kojoj su bile knjige na rasprodaji zaliha. Danas je nema u redovnoj prodaji, dok se na Kupindo sajtu kao polovna ne može naći ispod dve hiljade dinara. Eto, čudno vam je to sa knjigama, u jednom momentu bude potcenjena, u drugom postane retkost za kojom se traga.

RITAM HARLEMA - Kolson Vajthed (Laguna)

U romanu „Ritam Harlema“ Kolson Vajthed je uspešno uhvatio i dočarao epohu, kao i panoramu poznate njujoške četvrti, odnosno tog čuvenog dela Menhetna, uglavnom crnačkog, kroz jednu uzbudljivu i živopisnu krimi-dramu sa savršeno iznijansiranim likovima. Radnja se odigrava u periodu od 1959. do 1964. godine. Rej Karni je trgovac nameštajem, mahom polovnim, ima svoju radnju u Harlemu, ali s obzirom da potiče iz duge loze harlemskih lopova i da mu nad glavom vise likovi sa kojima je odrastao, ponekad mora malo da skrene s pravog puta i utopi poneki presten ili ogrlicu koju mu donese rođak Fredi. Lik je u svojoj suštini pozitivac, ali je igrom slučaja, pod lošim uticajem okruženja, upao u neprilike „s one strane zakona“. Onda se obično posećuju jevrejske juvelirnice u komšiluku u kojima takođe ima ljudi poput Karnija, koji imaju svoje legalno i nelegalno lice. Šta mi dobijamo? Kao čitaoci ulazimo u priču i pratimo nevolje koje sustižu čoveka koji nije želeo da upadne u sva sranja u koja je upao, ali kad se već sve to nije moglo izbeći, pratimo kako iz svega toga pokušava da se izvuče. Pre svega, ovo je odlična proza, fikcija koja zavređuje pažnju. Sam naslov prvenstveno ukazuje na istoimenu pesmu Boba &Earla „Harlem Shuffle“ koju su planetarno proslavili i Rolingstonsi, a rekao bih još da ceo roman ima ritam te pesme iako se nigde, osim u naslovu, ona i ne pominje. Osim toga što je Vajthed veliki ljubitelj krimi filmova o pljačkama poput „Across 110th Street“, “Dog Day Afternoon”, “Asphalt Jungle”, on je kao svaki dobri pripovedač uspeo autentično da dočara i naličje epohe, tako sto se dotakao večitog i nezaobilaznog problema rasizma, ali svoje delo nijednog trenutka nije pretvorio u politički roman. Fascinantno je kako je oživeo neke zanimljive detalje do kojih je došao istražujući “banalnosti“ poput tadašnje mode (u pitanju je kraj pedesetih i početak šezdesetih) na tržištu audiofila i ljubitelja tehnike, ali isto tako ljubitelja nameštaja, šešira, šoljica za kafu ili modela sefova koje su tada ozbiljni lopovi umeli da otvore sa manjom ili većom mukom. I naravno, sve to kroz priču, sve to kroz zaplet. Svakako, likovi Ritma Harlema nisu ljudi poput Korleonea ili Montane, već su to oni prevaranti koji imaju ljudskosti, ali i smisla za humor. Čitava lepeza vavilonskih protagnoista je tu, od korumpiranih pandura, preko sitnih lopova, zatim onih malo krupnijih, surovo nasilnih gangstera, izgubljenih džankija, prostitutki, do pokvarenih bankara i trgovaca nekretninama. Nije slučajno pokojni Džon Apdajk primetio talenat ovog pisca mnogo ranije i pohvalio ga više puta. Primetila je to i čitalačka publika u svetu.