недеља, 05. март 2017.

Pikova dama – Pavel Lungin (RUS) 2016


Posle nekoliko odličnih filmova Pavela Lungina (Taksi Bluz, Ostrvo, Dirigent, Car) činjenica je da susret sa novim delom ovakvog autora povlači za sobom izvesna očekivanja. Ono što je odmah uočljivo je spremnost za eksperimentisanjem, menjanjem žanrova, stavljanjem akcenta na složenost priče, fuziju opere i filma, kao i vanserijsko obrazovanje jednog pravog umetnika klasicističkog kova. Novi film nam donosi večnu faustovsku priču baziranu na istoimenom Puškinovom literarnom predlošku i operi Pjotra Iljiča Čajkovskog, koju su zajedničkim snagama napisali Lungin i Dejvid Seidler, scenarista filma The King's Speech.



Priča počinje povratkom operske dive Sofije Mejer (Ksenija Rapoport) u Rusiju, koja je napravila uspešnu karijeru na Zapadu kada je napustila SSSR. Sofija se vraća kao velika zvezda sa namerom da u svom nekadašnjem pozorištu postavi operu „Pikova dama“ P.I. Čajkovskog. Kao tetka mlade operske pevačice (Marija Kurdenevič) koja je u vezi sa ambicioznim tenorom Andrejom ( Ivan Jankovski), Sofija odlučuje da sestričina dobije ulogu Lize, dok je uloga Hermana bila namenjena afirmisanom operskom pevaču, prvaku te operske kuće. Andrej ne može da se pomiri sa tom činjenicom. Kao lik koji pati od kompleksa “golje“, na sve moguće načine pokušava da dokaže Sofiji da je on rođen za ulogu Hermana. Njegova opsesija poistovećivanja sa likom Hermana, kao i želja za uspehom i slavom, vode ga u ludilo u kojem sa velikim zadovoljstvom učestvuje i destruktivna Sofija. Strast je udica na koju se hvata ljudska duša i adut u rukama đavola kada počinje svoju igru sa čovekom.
Iako na momente film ima problema sa ritmom, to nije umanjilo njegovu vrednost. Precizna i čista režija sa upečatljivom fotografijom, diskretnom pozorišnom ikonografijom, daju poseban estetski ugođaj. Napetost i mračniji deo priče dele atmosferu i poetiku sa filmom Black Swan i po tome bi ga, na neki način, mogli posmatrati kao “mlađeg brata“ pomenutog filma Darena Aronofskog.  Lungin je od glumačke ekipe uspeo da izvuče više od maksimuma. Uverljivost kojom su Ksenija Rapoport, Ivan Jankovski i Marija Kurdenevič odigrali svoje uloge, opravdava školski metod Konstantina Sergejeviča Stanislavskog. Pored navedenog, ovo je film koji govori i o onoj divljoj, demonskoj strani umetničkog stvaralaštva, tog drugog lica koje zahteva strast i žrtvu te strasti, kako bi se smisao priče zaokružio. U svakom slučaju Pikova dama je film vredan pažnje i vašeg vremena.

четвртак, 23. фебруар 2017.

Koncert The Cyclist Conspiracy


Beogradski sastav The Cyclist Conspiracy će 25. februara u KC Gradu održati svoj prvi ovogodišnji koncert sa jednom zaista posebnom gošćom – Svetlanom Spajić. Naša svetski poznata tradicionalna pevačica će se pridružiti biciklistima u izvedbi specijalnog seta grčkih tradicionalnih i urban folk pesama, a kao podrška su najavljeni Hotel Makedonija. Koncert počinje tačno u 21h (iz organizacije poručuju da kašnjenja neće biti!), a ulaz je 250 dinara. Prenosimo zvaničnu najavu benda:
Apokaliptični kabare Male braće i sestrinstva “Velos” vam ovog februara donosi nova ezoterična i kafanska prikazanja u predstavi za tri groša! Od slavnih satolomaca 19. veka, preko dragulja kraljice Ningrum i prerijskih iskušenja Jozefa K. sve do crne hronike mangaske mafije i dionizijskog krešenda u vidu istinskog helenskog spektakla! U slavu Grčke, majke Balkana, sa biciklistima će ovaj put nastupiti i jedna zaista posebna gošća - Svetlana Spajić, naša svetski poznata tradicionalna pevačica! Svetlanin glas vaistinu svetli, kao čarobni fenjer iz Konstantinopolja, donoseći blage vesti u ova mračna i smutna vremena!
Ali to nije sve! Sveopštim bahanalijama pridružiće se i aveti devetnaestovekovnih kafana  - Hotel Makedonija - nečuvena fuzija, blasfemični savez, biser sajklogradskog melosa kalemljen na ritmovima starovlaškog panka; patuljci, mamuti i vintažna žena! Neka pljušte flaše!





недеља, 25. децембар 2016.

Gledalo se 2016. godine - lista Jorgoslovlja


Svake godine produkcija je sve veća, a sve je manje pravih filmova. Ovde prvenstveno mislim na onaj deo sveta odakle smo navikli da nam stižu dobri filmovi. Hvala Bogu što je Klint Istvud još uvek živ i zdrav, i što je ove godine snimio jedan mali/veliki film kojim otvaram svoju listu igranih filmova. Zahvaljujući piratskim internet kanalima i filmskim festivalima koje ima Beograd, uspeo sam da pogledam još neke filmove koji zaslužuju da se nađu na godišnjoj listi Jorgoslovlja. Žao mi je što nisam stigao da pogledam u bioskopu nove filmove Mela Gibsona i Denisa Vilneva, ali pretpostavljam da su ta dva upražnjena mesta ostavljena za njih („Greben spasa“ i „Dolazak“). I ko zna za koliko sam dobrih filmova iz manjih kinematografija ostao uskraćen, ali o tome nekom drugom prilikom.  Na listu su uvršteni i najbolji dokumentarni filmovi koje sam uspeo da pogledam zahvaljujući isključivo festivalima. Od znamenitih TV serija izdvojene su tri u kojima sam posebno uživao. Sve se svodi, kao i uvek, na lični izbor, a liste su tada provereno najzanimljivije i najraznovrsnije.


IGRANI










Dokumentarni






SERIJE








четвртак, 15. децембар 2016.

THE CYCLIST CONSPIRACY – Mashallah Plan: Virility (Trashmouth)


The Cyclist Conspiracy neguju vizantijski pank/metal/kraut-rok/world anti-world zvuk. U pitanju je samosvojna i autentična pojava koja se ne stidi svojih balkanskih korena. Ceo rivju OVDE

петак, 09. децембар 2016.

четвртак, 22. септембар 2016.

четвртак, 18. август 2016.

Rođena kao Grkinja – Melina Merkuri (Plavi jahač)


Sve što sam stariji, sve više mi prijaju autobiografske knjige. Imam utisak da u toj jednostavnoj formi, dobijam mnogo toga što me čini srećnim čitaocem. Svako ima neke svoje heroje i heroine koje bi želeo da upozna malo bolje od onoga, kako ih je upoznao kroz njihova konkretna dela. Zato su autobiografije-memoari književna forma, koja nam omogućuje da dobrim delom zavirimo u živote tih ljudi, kojima se divimo na ovaj ili onaj način, kao i u epohu kojoj su pripadali. Čuvena grčka glumica Melina Merkuri je svoju autobiografiju Rođena kao Grkinja napisala 1971.godine. Naslov je uzet iz njene izjave koju je dala pošto su joj vlasti pukovnika Patakosa oduzele državljanstvo i zabranile povratak u Grčku. Melina Merkuri je tom prilikom rekla: „Rodila sam se kao Grkinja i umreću kao Grkinja. A gospodin Patakos je rođen kao fašista i umreće kao fašista.“



Kakva je bila Melina Merkuri? Zanosna, okata, helenski lepa, hrabra, luckasta, talentovana, divlja, pametna, emotivna, pravedna, slobodoljubiva. Bila je unuka Spirosa Merkurisa, čoveka koji je trideset godina bio gradonačelnik Atine, nestašna sestra čiju je čast često morao braniti njen rođeni brat, ćerka zavodnika Stamatisa, žena Žila Dasena, prijateljica Manosa Hadžidakisa, Mikisa Teodorakisa, Nikosa Kazancakisa, Grete Garbo i Fransoa Sagan. Velika glumica, političarka, ministarka kulture. Njena lična istorija se prepliće sa istorijom Grčke. Ona govori o svom životu kao žena, kao umetnica i kao Grkinja. Ono što takođe može biti zanimljivo srpskom čitaocu je uvid u zajedničko balkansko iskustvo i odnos velikih sila prema ovom delu sveta koji se nije promenio do danas.

Melina Merkuri je kao glumica ostavila za sobom dubok trag, kako u grčkom pozorištu, tako i u grčkoj kinematografiji. Završila je Nacionalnu školu glume u Atini i u početku igrala isključivo u pozorištu, ali posle uspeha doživljenog ulogom u Kakojonisovom filmu Stela (1955) i planetarnog uspeha filma Žila Dasena Nikad nedeljom (1960) postaje prava filmska diva. Za ulogu prostituke Ilje u pomenutom Dasenovom filmu dobija nagradu u Kanu i nominaciju za Oskara. Bila je veliki borac protiv nepravde i dikatorskih režima koje su podržavali Amerikanci u njenoj zemlji. Radila je na očuvanja nacionalnog kulturnog blaga Grčke i zalagala se za vraćanje opljačkanog kulturnog bogatstva koja su se nalazila u britanskim muzejima.
Rođena kao Grkinja je knjiga koja ostavlja prijatan utisak i mnogima može biti inspirativna, pogotovu ako se spremate na put u Grčku, tu prelepu zemlju u kojoj sunce drugačije sija.

„Roditi se kao Grk znači biti pod neobičnom kletvom. Za veliki broj ljudi to znači da si lično sagradio Akropolj, podigao Delfe, izumeo pozorište, izrodio ideju demokratije. A zapravo si siromašan, mnogi od tvojih rođaka ne znaju da čitaju, a tek što si okusio demokratiju i nezavisnost, oteli su ti je strani zaštitnici i njihovi grčki hamali.“

  „Odakle da počnem da pričam o Manosu Hadžidakisu? Od njegovog šarma? Taj šarm me je osvojio još od prvog puta kada smo sarađivali, kad je pisao muziku za komad Elektri priliči crnina...U svakom slučaju, za sada ću se ograničiti na Manosovu borbu za grčku muziku. Učinio je da slušamo buzuki. Bitka nije bila laka. Morao je da se sukobi sa našom srednjom i višom klasom. Prezirali su muziku buzukija jer su njeni izvori bili turski, a oni su insistirali na tome da su Evropljani. Njihova posvećenost Atini bila je u suštini lažna jer bi više voleli da je ona London ili Pariz. Ali Manos se borio. Borba ga je vodila u mračne taverne na obali Pireja i u radnička naselja Atine i Soluna. Mnoge od njih su bile male. Neke su imale svega tri ili četiri stola, ali sve su imale bar jednog čoveka koji svira buzuki. Manos je uletao u njih sa groznicom arheologa koji je na pragu da otkrije neki važan lokalitet. Slušao je pesme u udžericama, pesme robijaša i ljudi koji su uzimali drogu, pesme o zatvoru, o nevoljama sa policijom.“

„Mnogo puta smo se razočarali. Mnogo puta smo se osramotili. Ali postoje sunce i more i sećanje na sve one dobre ljude koji su umirali za slobodu Grčke, da nam pruže novu nadu. Možda će nove nade doneti nova razočaranja, ali iz čistog helenstva naći ćemo način da se nada ponovo rodi.“