понедељак, 04. јануар 2010.

AVATAR - Džejms Kameron (2009)



Visokotehnologizirani Holivud ima nekoliko reditelja koji uz pomoć kompjuterske animacije umeju da naprave spektakl. Mnogi od njih, poput Ronalda Emeriha, jesu majstori spektakla, ali samo spektakla lišenog sadržine, jer su uspeli da naprave gomilu najgroznijih bioskopskih šitina koje je mogla da nam ponudi Amerika. Spilberg je umoran, istrošen i nema šta da kaže. Braća Vačovski mudro ćute. Gomila malih Spilberga kao na traci štancuje visokobudžetne projekte koji su lišeni svakog smisla. Zato se kao veliki poklonik žanrovskog filma uvek obradujem svakom novom filmu Džejmsa Kamerona. Da, obradovao sam se i Titaniku. Gledao ga više puta. Mogao bih opet. Svađao sam se po slavama i rođendanima sa ljudima koji su pljuvali Titanik. Niko od njih nije imao nijedan smisleni argument. Samo su se hvatali za izanđalu floskulu "američko sranje", "holivudsko govno" ili za "groznog Leonarad Di Kapria". Ni dan danas mi nije jasno zašto se mnogim ljudima ne dopada taj film? Uglavnom, ja sam posle Titanika rešio da budem obazriv i da ne verujem ljudima koji se kunu samo u evropski film. To mi je bilo dobro polazište jer sam iza sebe imao učitelja Tirketa koji je sjajno primetio da je odrednica američki film pleonazam.



Moram priznati da sam u jednom momentu pomislio i da je Kameron zapao pod uticaj industrije, jer trejler nije previše obećavao. Sa druge strane, kako sam ispratio njegov opus od filmova "Pirane 2" i "Osmog putnika 2", preko oba "Terminatora" i "Bezdana" do pomenutog "Titanika", morao sam da odem u bioskop zarad poštovanja prema opusu proverenog asa. Čovek je pokazao da je i dalje broj 1. King of the World žanrovskog visokobudžetnog filma.



Avatar je arhetipska priča o borbi dobra i zla, pri čijem se osmišljavanju autor ponovo latio proverenog recepta starog Holivuda začinjenog antropološkim znanjima i mitologijom. Kameron je ukrstio sledeće žanrove: akcioni SF film (epske fantastike) sa melodramom, koja usput prati ljubavnu priču glavnih protagonista, i koja je uvek prisutna u svim Kameronovim filmovima. Osim toga, u sociološko-političkom smislu Avatar je izuzetno antiamerički film i daje jedan veoma kritički osvrt na spoljnopolitičku ulogu SAD u savremenom svetu. Ono što je veoma važno film je, između redova, i ekološki angažovan, ali je sve upakovano po starom principu dramaturgije termita (kako je naziva Meni Farber) tako da gledalac koji misli može da pročita skrivenu poruku i ujedno da uživa u akciji koju sa sobom nosi žanrovski film, dok gledalac koji ne misli može samo da uživa u akciji i efektima. Kameron je definitivno nastavio filmsku tradiciju koju je utemeljio njegov filmski predak Džon Ford i to radi veoma uspešno i moćno. Pored umeća pravljenja spektakla, Kameron se kao autor emotivno vezuje za svoje likove, što publika ume da oseti i pre svega da ceni, što je na kraju krajeva najbitnije za uspešnost jednog dramskog dela. Aristotel je ponešto o tome pisao u svojoj "Poetici", a Kameron je sve to pročitao i shvatio da je to prirodan tok kretanja. Zato je katarza uvek prisutna. To ceni i Jorgoslovlje.

Obavezno odgledati u bioskopu.

Нема коментара:

Постави коментар