Pera, Šaban i ja

Od malena su me plašili pričom da ako ne budem učio, čistiću ulice. Pera i Šaban su jedva čekali ispomoć. U početku sam se plašio toga, a onda, pošto sam naučio azbuku i savladao tablicu množenja, shvatio sam foru sa Šabanom i Perom i prestao da se plašim. Postao sam užasan đak. Imao sam kečeve, bežao sa časova, lenčario i mrzeo sve što ima veze sa školskim sistemom. Najstrašnije je u celoj priči što mislim da bih i danas bio isti takav, kakav sam bio kroz pola osnovne i kroz celu srednju školu. Kada sam upisao fakultet opet sam bio loš. Neko vreme nepodnošljiv sam sebi. Onda sam rešio da se popravim pošto sam čuo Vudija Alena kako izgovara: „Ono što u meni ključa, što me pokreće, jeste zapravo mržnja koju osećam prema realnosti. Jer mrzim realnost. Međutim, to je nažalost, jedino mesto gde možete pojesti dobru šniclu za večeru.“

Onda sam seo i odradio sve što je trebalo za dobijanje tog parčeta papira koje u Srbiji nema neki veliki značaj, ali potrudio sam se samo zbog te šnicle. Onda sam upao u zamku. Morao sam da uđem u svet odraslih. Naši dušebrižnici nas nisu učili da je svet odraslih zapravo jedan gadan svet u kojem vladaju školovane fukare, sitne duše, grabljivci, govnari i vucibatine. Oni dobri ljudi, o kojima smo učili da postoje, ili su njihovi robovi, ili su bolesni od neke neizlečive bolesti, ili su na potpunoj margini. Shvatio sam tada da su još u obdaništu trebali da nam pričaju o Ničeu i Šopenhaueru. Nisu nam bile potrebne bajke, niti je trebalo da nas plaše Perom i Šabanom. Ta dvojica bruskih smećara su bili sveci u odnosu na devedeset posto ljudi koje sam upoznao u poslovnom svetu u kojem zarađujem za onu šniclu. Da li je moguće da naši roditelji nisu imali veze sa mozgom ili je to posledica življenja u drugim vremenima? Da li je moguće da me je kućno vaspitanje milion puta sprečilo da kažem ono što mislim i da oteram u pičku materinu tog nekog Mr Shanklya? Moguće je. Nuspojave izazvane kolizijom kućnog vaspitanja i borbe za egzistenciju su gastritis, neuroza, nesanica, vikend alkoholizam. Prvo te jebu u školi. Posle te jebu na fakultetu. Onda se zaposliš, pa te jebu šefovi. Kako god okreneš, jebena si strana. Milion puta sam zažalio, zato što na raskrsnici na kojoj sam nekada mogao da biram, nisam izabrao onaj drugi put koji bi me skroz odveo u svet muzike i umetnosti. Verovatno danas ne bih mogao da dobijem šniclu za večeru, ali bi mi duša bila čistija i patnja smislenija.