The Damned United (2009)

Posle ovogodišnjeg zasluženog uspeha filma „The King`s Speech“ u jednom momentu sam se zainteresovao za druge filmove reditelja Toma Hoopera, ali sam u međuvremenu zaboravio da pogledam šta je taj čovek pre toga radio. Ko zna kada bih se ponovo setio, da mi jedan prijatelj, inače pasionirani ljubitelj engleskog fudbala, nije skrenuo pažnju na film „The Damned United“. Nisam imao pojma da je to prethodni Hooperov film, niti sam imao pojma o bilo čemu što je ispričano u ovom filmu. Sada, kada sam ga odgledao, sa velikim zadovoljstvom mogu da konstatujem da bi ovaj film trebalo da odgleda svako ko voli britanske filmove, svako ko voli ili ne voli fudbal (ovi prvi zato što će ga voleti još više, a ovi drugi zato što će početi da ga razumeju). Inače, spadam u ovu drugu grupu koja ne mari puno za fudbal, ali kada je tematski obrađen na filmu, onda ne propuštam.

„Prokleti Junajted“ je priča o Brianu Cloughu, fudbalskom treneru koji je vodio klub Derby County, dok je bio pri dnu druge engleske lige, i za godinu dana ga doveo na čelo prve lige. Ogromnu pomoć u tom uspehu pružio mu je njegov asistent Peter Taylor. Međutim, lajt motiv cele priče je rivalstvo Clougha i Dona Revieja, tadašnjeg trenera Leeds Uniteda, koje je započeto zbog povređene sujete Briana Clougha, prilikom jednog meča s kraja šezdesetih. Clough će u jurnjavi za svojom opsesijom ispasti neviđeni drkadžija, ali će u tom padu ponovo pronaći sebe i stvari koje su ipak važnije od fudbala.

S obzirom da nikada ne očekujem puno od biografsko-istorijskih filmova, jer se takvi projekti obično završe kao informativni vodiči opšte kulture za domaćice, poluintelektualce i vigilante mediokritete, ovde sam dobio više od očekivanog. The Damned United je sportska drama u kojoj igraju dvojica genijalnih britanskih glumaca, Michael Sheen (Frost/Nixon, The Queen) kao Brian Clough i Timothy Spall kao Peter Taylor. Scena Cloughovog pokajanja i pomirenja sa Taylorom, koja je propraćena pesmom “Man of The World” grupe Fleetwood Mac, sigurno ulazi u anale savremenog britanskog filma. Posle onih nekoliko filmova koji su se bavili navijačima-huliganima, ovde imamo skroz drugačiju priču koja je u potpunosti oslobođena socijalne angažovanosti I koja se ne može porediti ni sa jednim drugim filmom o fudbalu. Kada se malo zagrebe, ispod prvog sloja dobijamo kritiku tamne strane čovekove ambicije, dok ispod drugog leži jedna ljudska priča o pravom prijateljstvu i pravom fudbalu. Posle Hjustonovog adrenalinskog “Bekstvom do pobede” ovo je sigurno film koji ćete najviše voleti.