The Perks of being a Wallflower - režija: Stephen Chbosky (2012)

Ko misli da je mator za tinejdžerske filmove, neka odmah okrene drugu stranu. A vi ostali, koji ste onomad, osamdesetih, uživali u filmovima poput „Ne možeš mi kupiti ljubav“ Stiva Raša ili „Zaljubljeni Lukas“ Dejvida Selcera, zatim devedesetih u filmovima "Stvarnost boli" Bena Stilera i delima Kameruna Kroua koji je u žanr omladinske melodrame uveo indie estetiku, kao i skorašnjeg revizionističkog dela „Adventureland“ Grega Motole, zasigurno ćete uživati i u filmu Stivena Čboskija (nisam siguran kako se izgovara njegovo prezime Chbosky) “The Perks of being a Wallflower”. Stiven (Chbosky) je svoj roman, adaptirao u scenario i režirao film koji je po mišljenju mnogih filmofila dostigao kvalitet bestselera koji u američkim knjižarama i bibliotekama stoji odmah kraj Selindžerovog “Lovca u žitu”. Ovakvo poređenje nije slučajno jer glavni lik u priči, Čarli, kojeg ubedljivo tumači Logan Lerman, neodoljivo podseća na Selindžerovog Holdena Kolfilda. Zato je u samom startu ovaj film delovao obećavajuće, a do samog kraja, uz par zanemarljivih rupica, opravdao tradiciju žanra i breme svih omaža koje u sebi nosi.

Čarli je usamljeni i neprilagođeni tinejdžer, koji pokušava da se navikne na prelazak iz osnovne u srednju školu, i činjenicu da mu se jedini prijatelj tog leta ubio. Emotivan i pametan, zaljubljen u književnost, starmali i pomalo nespretan, Čarli pokušava da se socijalizuje i pronađe nekoga ko bi mu mogao biti prijatelj. Igrom slučaja upoznaje ekscentričnog Patrika (sjajni Ezra Miler) i njegovu polusestru Sem (odlična Ema Votson) koji ga uvode u njihov kružok umetnički nastrojenih tinejdžera koji će Čarliju omogućiti da ponovo krene u potragu za samim sobom i suoči se sa punim koferom frustracija koje vuče još iz detinjstva. Tu je i profesor književnosti Mr. Anderson (uvek fantastični Pol Rud) koji će Čarlija tokom cele godine snabdevati obaveznom lektirom. Čarli počinje da istražuje svoje granice, kako pubertetske seksualnosti i upotrebe lakih droga, tako i emotivne usredsređenosti usled probuđene prve ljubavi. Celu priču prati odličan soundtrack i u pravim trenucima smenjuje se pesme bendova The Smiths, Galaxie 500, Sonic Youth, New Order, XTC, David Bowie-a. 

Čarli je ovde, zaista, pomalo svako od vas. Vratiće vas u vremena kada ste i sami proživljavali slične stvari. Kada ste patili i kroz patnju se učili životu. Na momente će vas nasmejati, na momente raznežiti, ali isto tako i duboko dirnuti jer film u sebi krije i jednu snažnu notu verterovske tuge. Na kraju ćete sigurno zapevati – We can be Heroes, just for one day. Odličan film. Proverite, svakako.