петак, 27. новембар 2015.

Gospođa Dimitrijević





Gospođa Dimitrijević je bila supruga uglednog varoškog trgovca i majka jednog veselog čoveka. Živela je lepo i otmeno, dok nisu došla loša vremena. Posle onog velikog drugog rata nove vlasti su otele njenom mužu trgovinsku radnju i poslale ga u zatvor. Gospođa Dimitrijević je od tada svašta prevalila preko glave.

Bila je proniciljiva i oštroumna. Imala je dobro pamćenje. Mnogo toga što je ispričala upamtio sam zauvek. Sećam se, na primer, ove epizode iz njenog života.

Gospođa Dimitrijević je kao penzionerka, svakog jutra išla na pijacu, sa svojim kerom Bobijem. Jednom je susrela na ulici profesora Elijadisa, koji je takođe bio u zatvoru sa njenim mužem, ali su ga pustili malo ranije. Elijadis se osvrnuo i brzinski prošao kraj gospođe Dimitrijević. Ona ga je sustigla i upitala:

„Zašto ne želite da popričate sa mnom?“

Elijadis joj je tada rekao:

„Gospođo Dimitrijević, kad god vas vidim sa tim malim psetom, setim se Čehova i one njegove priče. To mi sve mnogo miriše na literaturu. Literatura me je oterala u zatvor. Zato bežim od svega što me na to podseća. Evo, pre nekoliko dana sretoh zubara Aljošu. Odmah me podsetio na Karamazove. To me je duboko potreslo. Čitav dan posle toga morao sam na silu da razmišljam o fudbalu. Nemojte da se ljutite.“

Gospođa Dimitrijević je pored pričanja takvih priča imala još nekoliko šarmantnih manira, koji su je činili takvom kakva je bila. Volela je sutlijaš posut cimetom, šerbet sa ceđenim limunom i filmove u kojima je igrao Stjuart Grendžer. Ona mu je od milošte tepala Stjuca.

Нема коментара:

Постави коментар