недеља, 27. март 2016.

Moj prijatelj Maare (In memoriam 1980-2016)



Ko je bio Marko Nikolić Maare?

Bio je sin, momak, brat, prijatelj. To su uobičajene uloge koje može imati svaki čovek. Neko se u takvim ulogama snalazi ovako ili onako. Maare je bio neobičan čovek u običnom svetu. Običan svet je bez takvih ljudi dosadan u svojoj običnosti. Oni ga čine uzbudljivijim, inspirativnijim, smislenijim i boljim. Marko Nikolić Maare je sve to radio hrabro i pošteno. Pouzdano znam da je bio valjan sin, nežan momak, divan brat i pravi prijatelj. To je bio Maare. Da, ali nije bio samo to. Nikako nije bio samo to. Bio je još štošta.

Maare je bio sizifovski nadničar pisane reči koju je gotovo fiziološki osećao. Jedan od nastavljača tradicije beogradskog stila. Čitajući njegove tekstove i razgovarajući sa njim, mogli ste da se susretnete kako sa ozbiljnim opservacijama o Fukou, Jingeru ili Džejmsu Kamerunu, tako i o doom metalu, garažnom rokenrolu, ćevapima ili poetici Šemse Suljaković. Svetski putnik kroz filozofiju, istoriju, sociologiju, političke teorije, pop kulturu, fudbal, basket, medije. I ne samo to. Maare je bio onaj ulični hodač o kojem su pevali Iggy Pop i Zoran Kostić-Cane. Dorćolac i Karaburmac zaljubljen u duh grada. Fajter koji je hrabro izlazio na crtu svakom umišljenom intelektualcu. Prisustvovao sam polemikama u kojima je svojom erudicijom, argumentacijom i vaspitanjem obično matirao protivnika. U razmeni mišljenja je svakome prilazio sa poštovanjem i nije podnosio cinizam i podsmeh kojim su se obično služili razoružani neistomišljenici. Voleo je ljude i prihvatao ih onakve kakvi jesu.

Maare je pušio Camel kao Filip Marlou. To mu se slagalo sa karakterom. Ne Camel, već taj Filip Marlou. Taj usamljeni privatni detektiv, nekorumpiran i nepotkupljiv, koji hoda kroz velegradsku noć i posmatra sistemsko rasulo sveta i sveopšteg pakla. Oduvek sam imao utisak da su mu te dimenzije bile mnogo jasnije nego nama.


Juče kada je prestalo da kuca to veliko srce, shvatio sam da više ništa neće biti isto. Maare je sagoreo brzinom i snagom kojom se davao svima. Takvi ljudi ne mogu drugačije. Zato plačem, jer suze su muzika kojom ga pratim na neko bolje mesto na kojem ćemo se, verujem, jednog dana ponovo videti i popiti nekoliko viskija.


Kerovođa o Maaretu OVDE

Prešlicavanje o Maaretu OVDE

Fridom o Maaretu OVDE

Stejsi o Maaretu OVDE

Нема коментара:

Постави коментар