"To su sve mistifikacije. Heroji nestaju kao i obični ljudi. Umiru i lagano blede u sećanju." (BRUCE LEE)
Mislim da je pre nekoliko godina, plodni kolumnista Zoran Panović, u jednom od svojih tekstova konstatovao da je glavni rodonačelnik šabanizma osamdesetih u SFRJ, bio niko drugo do čuveni kung fu heroj Brus Li (naravno šabanizma u pozitivnom smislu). Pritom je imao u vidu sve one likove koji su u crnim zepama i čuvenim teget i crvenim, oldskul trenerkama, visili po školskim dvorištima Šuvarovih usmerenih srednjih škola, fliperanama, bioskopima i pijacama sa šatrama gde se roštiljao stoni fudbal. Bio sam klinac i znao sam sve te likove. Živeli su tu negde na ulici. Bili su OK. Sroz OK. Više nego OK. Kasnije su se promenili, kao što se sve promenilo, ali ja ih pamtim onakve kakvi su bili. Sada su već ljudi. Mislim, odrasli ljudi.
Elem, svi ti šabanajzeri su voleli Li Đun Fana (Brus Lija). On im je bio vrhovni Bog. Mislim, voleo sam ga i ja. Počupao je dlake sa grudi Čaka Norisa, fajtao je Karima Abdul Džabara, učio kung fu Stiva Mekvina i Džejmsa Koburna. Voleo ga je svaki klinac od Vradara do Triglava. Imao je svoje fanove kako u Strumici, Brčkom i Vlasotincu, tako u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu, Prištini i Ljubljani. Posle svake projekcije, ispred bruskog bioskopa, krenuo bi drugarski kung fu fajt. Najjača je bila Gipsy ekipa iz Kikinog sokačeta. Svaki drugi među njima bio je ko Brus Li. S njima nije bilo zajebancije. Nun čakama direkt u vugla. Inače, svi smo bili dobri drugari.
Legenda kaže da je Brus Li rođen 27.novembra 1940.godine u San Francisku. Bila je godina Zmaja. Njegov otac, zvezda pekinške opere, bio je na turneji po Americi, tako da se slučajno desilo da se tu rodi "Mali Zmaj". Odrastao je u Hong Kongu gde je pohađao škole borilačkih veština, a kao tinejdžer je premlatio sina nekog velikog mafijaškog bosa tako da ga je otac radi bezbednosti poslao kod strica u Ameriku.Živeo je u Sijetlu, gde je radio kao konobar, završio tehničku školu i na kraju završio na studijama filozofije. 1965.godine dobija svoju prvu ulogu u seriji "Zeleni stršljen" koja u Americi doživljava veliki fijasko, ali zato postaje jedna od najgledanijih u Hong Kongu. Posle toga je snimio filmove poput "Velikog gazde" i Na zmajevom putu" koji su danas sastavni deo filmofilskog obrazovanja. 1973.godine snimio je "U zmajevom gnezdu" koji je u Jugoslaviji bio najgledaniji film svih vremena. To je bilo pravo remek delo ali nažalost i njegov poslednji film. Umro je 20.juna 1973.godine od pucanja krvnog suda u mozgu koje je izazvala alergijska reakcija na pilule za glavobolju. Sahranjen je u Sijetlu, na istom groblju gde počiva i Jimi Hendrix. Najtragičnije u celoj priči je što je 1993.godine pod nerazjašnjenim okolnostima tokom snimanja filma "Vrana" stradao i njegov sin Brendon Li. Imao je svega 28 godina i krenuo je putem očeve slave. Kao da ih prati neko prokletstvo.
Kako god, život je nastavio da ide dalje. Bioskopi po unutrašnjosti Srbije su umrli. SFRJ se raspala. Brus Li je dobio spomenik u Mostaru. Dosta od brdovitog Balkana. Kapa dole za Mostar i duboki naklon Brus Liju. Hvala mu za najlepše detinjstvo na svetu, u tada najlepšoj zemlji na svetu.
Нема коментара:
Постави коментар