Braća

Duejn je sedeo na verandi i posmatrao prašnjavu ulicu kojom su prolazile skitnice. Mislio je na Džeraldinu i njeno zauvek slomljeno srce zbog smrti starog Vilisa. Greg je bio mali. Nije baš najbolje razumeo Džeraldininu muku. Od Duejna se uvek očekivalo razumevanje, jer se posle očeve smrti sam postavio kao najzreliji muškarac među Almanima. Greg nikada nije zaboravio njegovu zabrinutost kada se jednog jutra u bakinoj kući u Nešvilu probudio sa groznicom. Beše uneo nešto strano u sebe i telo mu se tada opiralo. Povraćao je i izgubio svest. Jedva su ga povratile vudu babe vračare. Duejn je sedeo u susednoj sobi ispod slike generala Frencisa Neša i tiho jecao. Kada je bilo izvesno da će se oporaviti, sve vreme je sedeo u Gregovoj sobi i na bendžu starog Almana svirao kantri i gospel balade. Bilo je to pre godinu dana, mislio je Duejn. Brzo je prošlo.

-Dueeeeeeejn! prekinuo je tok njegovih misli žutokljunac Greg.
-Šta hoćeš Greg?

-Tamo iza pumpe debelog Bredlija, skupili se neki ljudi. Među njima dvojica crnja. Jedan svira gitaru, drugi usnu harmoniku. Svirali su nešto od čega me podilaze žmarci, čoveče. Ne znam šta je, ali zvuči kao one tvoje kantri balade zamazane nekim đavoljim jecajima. Čoveče, rekoh sebi odma, ovo mora čuti Duejn.

-To je bluz mamlaze! Znam njih dvojicu…Vili i Bil…svirali su u Vudijevoj mehani prošle nedelje. Došli su iz Alabame. Traže posao.
-Uh Duejn! Da zamolimo baku da ih primi. Mogli bi po celi dan da nam sviraju taj bluz.
-Pravo si kljuse! nasmeja se Duejn. Spremi se za večeras, idemo na pecanje.
Greg je sav ushićen otrčao u podrum po štapove.

Duejn je i dalje gledao prašnjavu ulicu. Setio se dana kada je obećao sebi da će učiniti sve da Džeraldini i Gregu bude dobro. To što Vilisa nema, ne znači da su nezaštićeni. Imao je utisak da bi hrabro stao na put bilo kojoj bitangi koja bi pokušala da im naudi. Čak je imao utisak, da bi u tom trenutku, nekom nadnaravnom snagom mogao da razbije i najsnažnijeg odbeglog robijaša iz nešvilskog zatvora. Znao je da je porodica najvažnija stvar na svetu, i da će jednog dana obojica nastaviti herojski put svog oca Vilis Almana koji se iz drugog svetskog rata vratio sa ordenom. Bilo mu je apsolutno jasno da se prave vrednosti kriju iza jednostavnih formi. Zato je voleo bendžo i južnjački duh. Iznad svega je voleo Grega, baku i Džeraldinu. Više ga nije brinulo to što ulicom prolaze skitnice. Pre nekoliko dana je u Vudijevoj mehani čuo da je odbegli ubica Tom Torn poginuo nesrećnim slučajem u blizini Nešvila. Ubio ga je zalutali metak prilikom lova lokalnih likova. To je bilo dovoljno da ljudi odahnu. Biće to srećni dani za nešvilski kraj. Leto je upravo počelo. Bitno je samo da bude dugo i toplo. Slavićemo ga jednog dana na pravi način.