“Kinez za poneti” reditelja Sebastijana Borenštajna je još jedan u nizu filmova koji Argentinu uspešno prezentuje kao jednu od zanimljivih nacionalnih kinematografija, čije vreme tek dolazi. Posle uspešnog oskarovca “El secreto de sus ojos”, kao i brazilskih hitova “Trope de Elite” i “Cidade de Deus” latinosi su definitivno spremni da omlitaveloj kinematografiji ostatka sveta ubrizgaju adrenalinsku injekciju umetničke svežine, na isti način na koji su onomad to uradili Markes, Kortasar, Sabato, Fuentes i Borhes u književnosti. Veliki reditelj Živojin Pavlović je u nekim svojim literarnim razmišljanjima izneo teoriju da su geniji amorfnih civilizacija bliži životu i umetnosti od genija koji pripadaju civilizaciji kristala. Tu teoriju je preko književnosti potvrdio latino-američki deo sveta. Nadam se da će isto dokazati i kinematografi ovih zemalja.
Priča filma “Kinez za poneti” prati razvoj “slučajnog” poznanstva Roberta, mizantropičnog vlasnika gvožđare iz predgrađa Buenos Airesa (Ricardo Darin) i izgubljenog Kineza Juna (Ignacio Huang) koje polako prerasta u prijateljstvo i potpuno menja život i ustaljene navike nadrkanog gvožđara Roberta. Jun napušta Kinu posle nesrećnog i bizarnog gubitka verenice i kreće u potragu za ujakom emigrantom koji živi negde u Buenos Airesu. Posle nemilog iskustva sa taksistima, Jun naleće na Roberta, a pri tome ne zna ni reč španskog, dok Roberto, veteran Foklandskog rata, ne zna ni reč kineskog. Roberto je kao lik veoma složen i zanimljiv. Osobenjak, koji suštinski ima dobru dušu i u celom je kraju poznat po poštenju, ali isto tako “zaguljen” u komunikaciji i na momente veoma ciničan prema svetu koji ga okružuje. Njegovu naklonost sve vreme pokušava da pridobije i Mari (Mjurijel Santa Ana) ali se stari Roberto, kao vezana vreća, sve vreme drži na distanci.
U pitanju je jedna intimna ljudska priča, ispričana kroz mešavinu žanra melodrame i komedije, koja nam još jednom potvrđuje da su ljudi, uprkos kulturološkim, rasnim i nacionalnim razlikama, sastavljeni od istog materijala i da sve što nas okružuje ima svoj smisao. Borenštajn je svojim malim i nepretencioznim filmom izvršio atak na pesimističko-nihilističku sliku sveta i time uspeo da izazove pozitivne emocije kod gledaoca. Proverite zašto!
Нема коментара:
Постави коментар