недеља, 17. јун 2012.

Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga - Žan-Klod Karijer/Umberto Eko



Od agresivne produkcijske poplave instant literature, kojom nas bombarduje knjižarski marketing prestonice, kvalitetne knjige u takvom metežu ostaju negde u zapećku. Pre par dana, bio sam svedok kako se u jednoj knjižari na tzv. noći knjige, posetiocima knjižare nudi na čačkalicu KFC (Kentucky Fried Chicken), a uz kupljenu knjigu dobija puding od vanile, kesica nes kafe 3u1, i gomila vaučera sa reklaminim materijalom za radnje u kojima se prodaju donji veš, kozmetika i slični proizvodi. Umalo da zaboravim, tu je i obeleživač za knjige sa logom KFC-a. Još jedna demonstracija liberal kapitalističkog tržišta na kome se sve tretira kao proizvod. Knjiga je ipak samo roba i ništa više. Simbolično je to što su se na udarnim mestima u knjižari baš našle knjige tvrdokornog zagovornika globalnog tržišta Maria Vargasa Ljose (inače sjajnog pisca). Čisto sumnjam da bi mu prijao ambijent u kojem se nabada džank piletina, dok mu se sa njegove desne strane smeši knjiga Jelene Bačić Alimpić. To mu dođe, kao kada bi pored CD-a Tima Baklija, stavili CD Jelene Karleuše. Nema puno veze jedno sa drugim, ali prema globalnom novogovoru, ipak je to samo roba, a svaka roba ima svog kupca. Neko će dati zadnji dinar za Jelene, a neko za Tima i Ljosu. Nabodite po parče KFC-a i pičite dalje.


I dok mi se sve to dešavalo u knjižari, lično sam bio pod utiskom knjige, koju sam tih dana sa velikim zadovoljstvom čitao. U pitanju je knjiga “Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga” koja je objavljena u već kultnoj biblioteci Alef čačanskog Gradca. Reč je o razgovorima i razmišljanjima dvojice vrhunskih intelektualaca, Umberta Eka i Žan-Kloda Karijera, u kojima je medijator treći intelektualac Žan-Filip de Tonak. Odavno nisam pročitao nešto ovako dobro, intelektualno uzbudljivo, ohrabrujuće i zadivljujuće. Uspeo sam da se, makar za vreme čitanja, izmestim iz palanačke političke kloake i neukusa koji nas okružuje. Imao sam utisak da sedim zajedno sa njima u nekom starinskom elitnom salonu, pijem konjak i pušim neki kvalitetan duvan, i naravno ćutim. Pored takvih erudita, bibliofila, poznavaoca filozofije, istorije i umetnosti, običan čovek treba samo da ćuti i sluša. Umberta Eka ne treba posebno predstavljati, o njemu se već sve manje-više zna. Ja ga obožavam kao esejistu, ne kao romanopisca. Što se tiče Žan-Kloda Karijera, u pitanju je čovek koji je poznatiji filmofilima nego književnom svetu. Bavi se pisanjem scenarija, glumom i pozorištem. Jedan je od saradnika Luisa Bunjuela, Miloša Formana, Žan Lik Godara. Scenarista i koscenarista brojnih filmskih klasika - Dnevnik jedne sobarice, Lepotica dana, Diskretni šarm buržoazije, Taj mračni predmet želja, Mlečni put, Gojine utvare, Valmont itd… Bavi se i esejistikom, a sa Gijem Bektelom autor je Rečnika gluposti.

Knjiga se sastoji od petnaest poglavlja/tema i sve su vezane za knjige, njihovu prošlost i budućnost. Kroz razgovor su se nizale i digresije koje su raspalile promišljajući potencijal sagovornika, tako da je elaboracija različitih tema učinila ovu knjigu obaveznom lektirom za svakoga ko drži do dobrog ukusa. Posebno je zanimljiva njihova opsednutost ljudskom glupošću. Tom prilikom je Umberto Eko definisao ono što mnogi od nas znaju, a ne umeju da kažu - "Glupost je način da se tupavost sprovede u delo.” Tusta iz KUD Idijota je konstatovao u jednoj pesmi i da je neuništiva. Nemojte se previše gorditi i pomisliti da niste deo priče o ljudskoj gluposti. Ima tu i našeg udela. Zato, požurite u knjižaru, ali ne u ovu sa početka, već u Beopolis kod Aleksandra. Lepše je čitati sa papira, nego sa monitora.


13 коментара:

  1. Samo što sam ostavila podugačak komentar na Prešlicavanju, a sve što sam tamo napisala odnosi se i na deo tvog posta.
    Nego, da ne okolišam mnogo - Kad ću da dobijem knjigu na čitanje?

    ОдговориИзбриши
  2. Ide prvo na drugu adresu, a posle toga upisujem vas.

    ОдговориИзбриши
  3. Žan Klod Karijer ima genijalnu dramu "Mladi kraljević i istina", igrana je kod nas, ali čini mi se negde u unutrašnjosti. Tu priču pominje i Pištalo u Tesla, portret među maskama, čini mi se, kao bajku koja proganja Teslu. Meni se baš svidela, pa ću pročitati i ovo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mislim da će ti biti više nego zanimljivo.
      Kad pomenu Pištala, kakvi su mu romani? Čitao sam samo Milenijum u Beogradu i to mi je bilo ok, ovo ostalo sam podsvesno zaobilazio. Nisam imao neki racionalan razlog.

      Избриши
  4. Tesla mi se svideo, jedino sto se od jednog trenutka oseca neki zamor pisca da izdrzi sa zapocetim, sto kvari utisak. Moj tata koji cita sve zivo o Tesli, od feljtona do romana, nesto nije posebno bio pricljiv posle knjige sto je mozda los znak, dok je recimo posle onoj broja casopisa Gradac o Tesli pricao danima o tome :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. NasJa, mislim da si pogodila tačno u centar - zamor pisca da izdrži sa započetim. Pištalov stil je prepoznatljiv, uslovno je nazvan poetska proza, pri tom se od poezije više oseća atmosfera nego ritam i melodičnost, ali je indikativno da se sa (ipak) biografijom, pre svega epski nastrojenom formom, trebalo izboriti.

      Избриши
  5. E sto se Karijera tice, ima jedna dobra anegdota, posto je on bio omiljeni Bunjuelov saradnik, negde su radili jedan intervju sa Bunjuelom u Toledu novinari iz Francuske i pitali ga u cemu je razlika izmedju francuza i spanaca. I Bunjuel im kaze:
    "Razlika je jednostavna, spanci o francuskoj kulturi znaju sve, dok francuzi o spanskoj ne znaju nista. Evo na primer, ovaj ovde gospodin Karijer je do juce bio ubedjen da je Toledo marka motora".

    I jos jedna preporuka, Narodna knjiga je objavila dosta stvari gospodina Eka, a jedna od meni najboljih knjiga jeste nastala na temu njegovih predavanja (naziv knjige je "O knjizevnosti"), i tu kontemplira o svemu i svacemu, Borhesu, uticajima, popularnoj kulturi, manifestu komunisticke partije itd...

    Da nam zivi, zivi Gradac :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Odlična anegdota:) Bunjuel je imao sjajan smisao za humor. Mislim da nema takvih ličnosti među pop generacijama.
      Za Ekove eseje uvek spreman! Nisam čitao "O književnosti", hvala na preporuci.

      Gradac rules!

      Избриши
  6. pravopisa radi, u njega se kunemo, Francuzi i Spanci :D

    ОдговориИзбриши
  7. Sa zakašnjenjem od nekoliko meseci pročitao knjigu.
    Divota, prava, potpuna.
    Hvala na ovoj preporuci!

    ОдговориИзбриши
  8. Komp mi je ubio volju da citam novine. Ali, opet sam se izborio za to pravo! Nema sanse da ponesem komp u krevet i da citam. Ako cu sta ponesem u spavaonicu, to su svakako zivlje stvari. A Eko je bolji esejista od romanopisaca, mada je "Ime ruže" remek djelo. Uostalom, svi imamo svoju ružu.

    ОдговориИзбриши