Od agresivne produkcijske poplave instant literature, kojom nas bombarduje knjižarski marketing prestonice, kvalitetne
knjige u takvom metežu ostaju negde u zapećku. Pre par dana, bio sam svedok
kako se u jednoj knjižari na tzv. noći knjige, posetiocima knjižare nudi na
čačkalicu KFC (Kentucky Fried Chicken), a uz kupljenu knjigu dobija puding od
vanile, kesica nes kafe 3u1, i gomila vaučera sa reklaminim materijalom za
radnje u kojima se prodaju donji veš, kozmetika i slični proizvodi. Umalo da
zaboravim, tu je i obeleživač za knjige sa logom KFC-a. Još jedna demonstracija
liberal kapitalističkog tržišta na kome se sve tretira kao proizvod. Knjiga je ipak
samo roba i ništa više. Simbolično je to što su se na udarnim mestima u knjižari
baš našle knjige tvrdokornog zagovornika globalnog tržišta Maria Vargasa Ljose
(inače sjajnog pisca). Čisto sumnjam da bi mu prijao ambijent u kojem se nabada
džank piletina, dok mu se sa njegove desne strane smeši knjiga Jelene Bačić
Alimpić. To mu dođe, kao kada bi pored CD-a Tima Baklija, stavili CD Jelene
Karleuše. Nema puno veze jedno sa drugim, ali prema globalnom novogovoru, ipak
je to samo roba, a svaka roba ima svog kupca. Neko će dati zadnji dinar za Jelene,
a neko za Tima i Ljosu. Nabodite po parče KFC-a i pičite dalje.
I dok mi se sve to dešavalo u
knjižari, lično sam bio pod utiskom knjige, koju sam tih dana sa velikim
zadovoljstvom čitao. U pitanju je knjiga “Ne nadajte se da ćete se rešiti
knjiga” koja je objavljena u već kultnoj biblioteci Alef čačanskog Gradca. Reč
je o razgovorima i razmišljanjima dvojice vrhunskih intelektualaca, Umberta Eka
i Žan-Kloda Karijera, u kojima je medijator treći intelektualac Žan-Filip de
Tonak. Odavno nisam pročitao nešto ovako dobro, intelektualno uzbudljivo, ohrabrujuće
i zadivljujuće. Uspeo sam da se, makar za vreme čitanja, izmestim iz palanačke
političke kloake i neukusa koji nas okružuje. Imao sam utisak da sedim zajedno
sa njima u nekom starinskom elitnom salonu, pijem konjak i pušim neki
kvalitetan duvan, i naravno ćutim. Pored takvih erudita, bibliofila, poznavaoca
filozofije, istorije i umetnosti, običan čovek treba samo da ćuti i sluša.
Umberta Eka ne treba posebno predstavljati, o njemu se već sve manje-više zna. Ja
ga obožavam kao esejistu, ne kao romanopisca. Što se tiče Žan-Kloda Karijera, u
pitanju je čovek koji je poznatiji filmofilima nego književnom svetu. Bavi se
pisanjem scenarija, glumom i pozorištem. Jedan je od saradnika Luisa Bunjuela,
Miloša Formana, Žan Lik Godara. Scenarista i koscenarista brojnih filmskih
klasika - Dnevnik jedne sobarice, Lepotica dana, Diskretni šarm buržoazije, Taj
mračni predmet želja, Mlečni put, Gojine utvare, Valmont itd… Bavi se i
esejistikom, a sa Gijem Bektelom autor je Rečnika gluposti.
Knjiga se sastoji od petnaest
poglavlja/tema i sve su vezane za knjige, njihovu prošlost i budućnost. Kroz
razgovor su se nizale i digresije koje su raspalile promišljajući potencijal
sagovornika, tako da je elaboracija različitih tema učinila ovu knjigu
obaveznom lektirom za svakoga ko drži do dobrog ukusa. Posebno je zanimljiva
njihova opsednutost ljudskom glupošću. Tom prilikom je Umberto Eko definisao
ono što mnogi od nas znaju, a ne umeju da kažu - "Glupost je način da se
tupavost sprovede u delo.” Tusta iz KUD Idijota je konstatovao u jednoj pesmi i
da je neuništiva. Nemojte se previše gorditi i pomisliti da niste deo priče o
ljudskoj gluposti. Ima tu i našeg udela. Zato, požurite u knjižaru, ali ne u
ovu sa početka, već u Beopolis kod Aleksandra. Lepše je čitati sa papira, nego
sa monitora.
Samo što sam ostavila podugačak komentar na Prešlicavanju, a sve što sam tamo napisala odnosi se i na deo tvog posta.
ОдговориИзбришиNego, da ne okolišam mnogo - Kad ću da dobijem knjigu na čitanje?
Ide prvo na drugu adresu, a posle toga upisujem vas.
ОдговориИзбришиŽan Klod Karijer ima genijalnu dramu "Mladi kraljević i istina", igrana je kod nas, ali čini mi se negde u unutrašnjosti. Tu priču pominje i Pištalo u Tesla, portret među maskama, čini mi se, kao bajku koja proganja Teslu. Meni se baš svidela, pa ću pročitati i ovo.
ОдговориИзбришиMislim da će ti biti više nego zanimljivo.
ИзбришиKad pomenu Pištala, kakvi su mu romani? Čitao sam samo Milenijum u Beogradu i to mi je bilo ok, ovo ostalo sam podsvesno zaobilazio. Nisam imao neki racionalan razlog.
Tesla mi se svideo, jedino sto se od jednog trenutka oseca neki zamor pisca da izdrzi sa zapocetim, sto kvari utisak. Moj tata koji cita sve zivo o Tesli, od feljtona do romana, nesto nije posebno bio pricljiv posle knjige sto je mozda los znak, dok je recimo posle onoj broja casopisa Gradac o Tesli pricao danima o tome :)
ОдговориИзбришиNasJa, mislim da si pogodila tačno u centar - zamor pisca da izdrži sa započetim. Pištalov stil je prepoznatljiv, uslovno je nazvan poetska proza, pri tom se od poezije više oseća atmosfera nego ritam i melodičnost, ali je indikativno da se sa (ipak) biografijom, pre svega epski nastrojenom formom, trebalo izboriti.
ИзбришиE sto se Karijera tice, ima jedna dobra anegdota, posto je on bio omiljeni Bunjuelov saradnik, negde su radili jedan intervju sa Bunjuelom u Toledu novinari iz Francuske i pitali ga u cemu je razlika izmedju francuza i spanaca. I Bunjuel im kaze:
ОдговориИзбриши"Razlika je jednostavna, spanci o francuskoj kulturi znaju sve, dok francuzi o spanskoj ne znaju nista. Evo na primer, ovaj ovde gospodin Karijer je do juce bio ubedjen da je Toledo marka motora".
I jos jedna preporuka, Narodna knjiga je objavila dosta stvari gospodina Eka, a jedna od meni najboljih knjiga jeste nastala na temu njegovih predavanja (naziv knjige je "O knjizevnosti"), i tu kontemplira o svemu i svacemu, Borhesu, uticajima, popularnoj kulturi, manifestu komunisticke partije itd...
Da nam zivi, zivi Gradac :)
Odlična anegdota:) Bunjuel je imao sjajan smisao za humor. Mislim da nema takvih ličnosti među pop generacijama.
ИзбришиZa Ekove eseje uvek spreman! Nisam čitao "O književnosti", hvala na preporuci.
Gradac rules!
pravopisa radi, u njega se kunemo, Francuzi i Spanci :D
ОдговориИзбришиSa zakašnjenjem od nekoliko meseci pročitao knjigu.
ОдговориИзбришиDivota, prava, potpuna.
Hvala na ovoj preporuci!
Nikad nije kasno za prave stvari. :)
ИзбришиKomp mi je ubio volju da citam novine. Ali, opet sam se izborio za to pravo! Nema sanse da ponesem komp u krevet i da citam. Ako cu sta ponesem u spavaonicu, to su svakako zivlje stvari. A Eko je bolji esejista od romanopisaca, mada je "Ime ruže" remek djelo. Uostalom, svi imamo svoju ružu.
ОдговориИзбриши