Nedodirljivi (The Intouchables) - Olivier Nakache & Eric Toledano (2011)

Negde na ruševinama stare i stvaranju nove Evrope, na sastavu konzervativnog de golovskog sjaja i novofrancuske imigrantske problematike, nastao je film „Nedodirljivi“ Oliviera Nakachea i Erika Toledanoa, koji je prema boks-ofis statistikama jedan od najgledanijih evropskih filmova ove godine. Zapravo, ovaj film je jedna topla ljudska priča, koja se zaista odigrala u životima glavnih protagonista i koja nije imala nameru da pokreće bilo kakve rasne polemike u zapadnom svetu, ali dokone new age popadije pronašle su razlog da i u ovom filmu razotkriju iskru političke nekorektnosti koja navodno na postmoderni “Robinzon Kruso” način govori o odnosu belog čoveka i njegovog druga Petka. Da se razumemo odmah na početku. Mislim da je takvo isčitavanje jedne ovakve priče, koja je snimljena po istinitom događaju, maliciozno, da ne kažem kretensko, i suštinski je nebitno za celu priču. Ovo je pre svega film o prijateljstvu dvojice ljudi različitog sociološkog bekgraunda, koje je spojila sudbina, kako bi jedno drugom olakšali život i pomogli postavku stvari na pravo mesto. Makar sam ga ja tako doživeo. Možda grešim, ali ne bih se bavio rasnim aspektima cele priče. Ovo je film u kojem nema ni trunke mržnje, a kojem je glavni adut pozitivna emocija, stoga su gore pomenuta iščitavanja kranje besmislena.

 U pitanju je priča o bogatom aristokrati Filipu, koji je posle paraglajding nesreće postao kvadriplegičar. Nakon nesreće, Filip unajmljuje mladića po imenu Dris, Senegalca iz getoizirane četvrti Pariza, u kojoj je odrastao od svoje osme godine, u društvu baš onakvih likova, kakve smo devedesetih videli u remek delu Matje Kasovica “Mržnja”. Između njih dvojice rađa se poseban odnos. Dris je dobroćudni dizelaš koji se u svakodnevnom govoru koristi slengom, sluša Earth Wind & Fire, ima smisla za humor i ume da lupi šakom o sto kad treba. Filip je intelektualac sa pedigreom, ljubitelj poezije, Vivaldija, Baha, Mocarta i likovne umetnosti, dok je sa druge strane depresivac kojem je dosadilo da ga ljudi sažaljevaju. Sudbinski suret njih dvojice ostavlja za sobom jednu dirljivu priču o različitostima, prevazilaženju aristokratskih (malo)građanskih uzusa, razbijanju stereotipa i predrasuda, kao i jednom neobičnom prijateljstvu. Priča koja zbog same tematike koju obrađuje uspešno izbegava klopke patetike i skliznuće u pamfletski film o ljudima sa posebnim potrebama. Pred vama je jedna odlična melodrama, koja će vam, ako ništa drugo, sigurno ulepšati veče. Požurite pre nego što Amerikanci naprave rimejk. Posle će vas možda proći želja.