Srbija je već duže
vreme na putu samouništenja. Kad god otvorim novine, upalim TV, izađem na
ulicu, zažalim što nisam pobegao glavom bez obzira dok sam bio malo mlađi, i
kada je većina mojih pametnih prijatelja zauvek zapalila. Sada je, čini mi se,
kasno. Slušam svoje ovdašnje poznanike i prijatelje kako se ponovo prepiru oko izanđalih
priča o patriotama i izdajicama, autošovinistima i nacionalistima, Kosovu, EU,
Americi i drugim nemanima koje muče zabrinute dušebrižnike. Smučilo mi
se, brate, sve to. Naravno, ne mislim da sam ja sad nešto iznad ostalih i kako
su oko mene sve same budale i seljaci, a ja fin kao Francuz, vredan kao Nemac i
vaspitan kao Šveđanin. Jok more! Samo ne volim kada me prave budalom i teraju me da gledam
kako otimaju parče hleba ljudima koji to ne zaslužuju. Onda sam u stanju da
popizdim. Sve svetinje padaju u vodu.
Ovih dana se, sa
velikim razlogom, digla frka oko stanja u kulturi. Umetnici su održali jedan
neuspešan protest koji nije bio najsrećnije artikulisan. Kako ih podržavam iz
petnih žila, i uvek ću ih podržavati, nadam se da je to bio samo početak.
Protest prvenac, a kako ono kažu, prvi se kerovi u vodu bacaju. Drugi će biti
artikulisaniji. Ispali su ljudi iz forme. Odavno se nije protestovalo. Koncept
patriotske kulture (šta god to značilo?), koji su na samom početku mandata nove
vlasti najavili Radoslav Lale Pavlović i Bratislav Petković, bio je dobar
okidač da se probude neki uspavani duhovi. Moram priznati da su Laletove izjave vezane za predstavu “Konstantin” odzvanjale desničarskim ehom Nemačke tridesetih
godina. Uopšte se ne zajebavam, kada sam to čuo, usro sam se živ. Sada je
pitanje šta će gospoda umetnici dalje da rade. Hoće li malo radikalnije u celu
priču ili će i dalje plišano kao njihov kolega ex-ministar Leka, takođe jedan
od saučesnika u održavanju entropije u srpskoj kulturi. To je pitanje na koje
ćemo uskoro dobiti odgovor. Kada su ovakve vrednosti u pitanju, pobornik sam
Bader-Majnhof oblika borbe. Dakle, kulturni terorizam.
Elem, ceo ovaj post sam
zapravo započeo, jer je bolja polovina i inspiracija Jorgoslovlja, naučni
radnik. Problematika nauke u Srbiji, ni malo ne zaostaje za problematikom
umetnosti i kulture. S obzirom da poznajem mnogo ljudi iz tog sveta, držim da su
nešto što ova zemlja ne sme tek tako zanemariti. Nauka se u Srbiji sistemski
uništava dve i po decenije. Sada se došlo do tačke ključanja. Naučnicima kasne
plate, skresan je budžet za istraživanja, nemaju osnovna sredstva za rad,
uskraćeni su im odlasci na kongrese, doktorske studije, štampanje knjiga i
radova, nije izvršena kategorizacija. Kažu da je do pre par godina Thomson-Reuters
Science Watch beležio Srbiju kao zvezdu u usponu po broju objavljenih naučnih
radova u međunarodnim časopisima. Naši naučnici su uspeli da se nametnu i
predstave akademski potencijal Srbije, ali vremenom, zbog ovakvog stanja koje
je ovih dana kulminiralo, sve je ponovo krenulo nizbrdo. Pisali su pisma Ivici
Dačiču, Žarku Obradoviću, Krkobabiću i ne znam već kojem Svetom Petru iz
Nemanjine, ali nisu dobili nikakav odgovor. Niko nije našao za shodno da im se
obrati. Zaboravljaju da je bahatost skupo koštala svakoga ko je bio na vlasti
(doduše samo na izborima, jer močuge nisu dovoljno radile). U to ime naučnici
su rešili da 2. jula izađu na ulice Beograda. Prošetaće do Vlade Republike
Srbije i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ja ih
svakako podržavam, ali isto tako očekujem da će biti jasniji nego umetnici. Bio
bih najsrećniji, kada bi se zajedničkim snagama udružili na duže staze, da ne
ispadne da se njima društvo bavi samo u letnjem periodu, kada su mediji, kako
reče Svetislav Basara, naklonjeni pričama o dvoglavim ovcama, proplakalim
ikonama, drekavcima i kulturi.
u vezi s naukom, citiraću vrapca: "za vreme slobe nauka je propadala, a žuti su je sistematski uništavali". uveren sam da je tako i sa državom.
ОдговориИзбришиšto se kulture tiče, neukusno mi je da se opredeljujem kada su mi opcije nemačka s početka tridesetih i nemačka 1945. u svakom slučaju, da se ja pitam, a hvala bogu ne pitam se, institut "državnog umetnika" treba da nestane što pre. slagali se ili ne, za mene je evidentno da je njihov otužni protest dobar pokazatelj njihovih krajnjih kreativnih dometa. pomalo je smešno svaljivati sve na bracu i laleta, kad je jasno da je reč o zatečenom stanju, no kad znam da su s druge strane tamo neki dimitrijevići, milice tomić, srbljanovićke, medenice i basare, znam na čijoj strani NISAM :)
Za nauku se slažem.;)
ОдговориИзбришиŠto se tiče Laletove izjave sa pomenutim ehom Nemačke tridesetih(citiram): "Nisam u pozorištu davno video tako lepe muškarce i žene. Posle nekoliko decenija kada su na sceni bili mladi narkomani, mlade prostitutke, invalidi rata, dobijamo nešto što možemo definisati kao čistu lepotu." :) Sve je jasno.
Naravno da su Braca i Lale zatekli loše stanje i to nije sporno ali su napravili gaf sa tom idiotskom idejom o patriotskoj kulturi i pokazali svoje pravo lice. Time su najavili osvetu svim umetnicima koji su pripadali suprotnom taboru od devedesetih na ovamo. Pa jesi li video onog retarda Žiku Ajdačića koji je pravio listu antisrpskih filmova? Pa onaj Kolarić sa listom izdajica.Sve mi je to zasmrdelo na kavez i osetio sam teskobu iz devedesetih. To je po meni suštinski problem. Ne može niko 2013.godine da govori tako i da etiketira ljude na takav način.
Meni nije jasno Mare, šta je to državni umetnik. Ako su Basara i Medenica državni umetnici, šta su onda Kusturica, Bećković i Ćosić. Koliko znam Basara je od države živeo par godina kada je bio ambasador na Kipru. Sada lebac zarađuje pišući knjige i kolumne. Medenica je pozorišni kritičar i verovatno neki profesor (nemam pojma). Da li ti misliš da država ne treba uopšte da pomaže i finansira kulturu i da bi je trebalo u potpunosti prepustiti tržištu?
mislim da, prvo i pre svega, država treba da postoji. pošto to trenutno nije slučaj, trebalo bi se odlučiti da li je uopšte vredi imati i da li je tako nešto uopšte moguće u ovoj 2013. godini. po tom pitanju sam veliki pesimista, ali to ne znači da se ne zalažem za postojanjem iste.
ОдговориИзбришиjesu i kusturica i ćosić i bećković državni umetnici, jeste i šotra, ali ja ne primećujem da oni, da prostiš, seru tamo odakle jedu, što se za eks-ekselenciju ne može nikako reći. ali, u svakom slučaju se zalažem da se i njima beneficije ukinu. a posebno bi' ih ukinuo tipovima kao što je ćirilov, david i njima slična sorta.
dakle, moj odgovor je da, država ne treba da pomaže i finansira kulturu, posebno ako ne postoji, država. ono što se dobija je poslušnička kultura u kojoj se stalno ređaju jedne te iste parapartijaške face. objasni ti meni, koji je moj interes da izdržavam likove kao što su goran marković, mijač ili savin? prosto, nemam ga.
Čekaj Mare, Basara obično sere po Koštunici i nacionalizmu, to ne znači da sere po Srbiji.:) Vrlo važno. Ne znam zašto se kritičko i smehotresno osvrtanje na pojedine ličnosti iz vlasti poistovećuje sa pljuvanjem po Srbiji, a pogotovu kada to rade ljudi-umetnici koji su slobodni građani zemlje u kojoj žive, redovno plaćaju porez i učestvuju na ovaj ili onaj način u javnom životu.
ОдговориИзбришиŠto se tiče stanja u umetnosti, ja se slažem sa tobom da tu ima mnogo samoupravljača, ali s druge strane ja mislim da se ta entropija mora i može dovesti u red kako bi se napravila kvalitativna selekcija. To nisu uradili ni prethodni, a neće ni ovi.
Lično ne verujem u liberalni kapitalizam i mislim da država mora da učestvuje i vodi računa o zdravstvu, obrazovanju, nauci i kulturi. Sve ostalo može na tržište.
Vidiš da sam socijalista u duši samo nemam takvu opciju kod nas.:)
ne bre đole, basara obično sere, tačka. i koštunica i nacionalizam su prilično lake mete. ne treba da te podsećam na onaj dupeuvlakački intervju koji je vodio sa tadićem? toliko o kritičnosti prema ljudima na vlasti, a bogami i o smehotresu. ne sporim mu da ima duha, čak sam i bio jedan od retkih čitalaca "zemlje" koji ga lično ne poznaje, ali ne živi se od stare slave. možda od jeftinog kritizerstva i onih beskrajnih rečenica čiji smisao izvetri između šestog i sedmog vagona, ali ne u mojim očima.
ОдговориИзбришиda skratim priču, sudeći po većini učesnika u javnom životu, jasno je da je reč o jeftinom b hororu u kome zombiji prosipaju žuč u zabludi da su uopšte živi.
neoliberalni kapitalisti ne veruju u državu, a u nju nisu verovali ni titoisti, što je jedina opcija "socijalizma" koja je ovde uzela maha. i jedni i drugi se zalažu da troše više nego što zarade, a razliku da plate oni koje eksploatišu/prozivaju. to je bio i smisao ovog protesta, želeli mi to da vidimo ili ne. sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada...
Taj intervju je nebitan i bespotreban. Ne bih ga nazvao dupeuvlakačkim već više ono kao znamo se od osnivanja DS-a i malo ćemo da ćakulamo ali nećemo se pljuvati. Basara je pisac nije novinar, ali znaj da imaš mnogo njegovih kolumni u kojima su na tapetu bili i Tadić i Krstić i Šaper. Ja sam se sladio čitajući takve kolumne isto onoliko koliko sam se sladio kada dohvati Koštunicu. Nikada neće, recimo, onaj mali nadobudni kenjator Kecmanović shvatiti da ne može tako lako oboriti hrast kakav je Basara. Može samo da obleće, pljucka i poburkuje.
ОдговориИзбришиama kakav crni hrast Đole, u pitanju je muškatla i to uvela:)
ОдговориИзбришиIh Vrabac, naseo si na lažne priče koje plasiraju Vukadinović i Antonić. :)
ОдговориИзбришиmoram da priznam da ne pratim pomno, poučen ranijim negativnim iskustvima - suvišne verbalne akrobacije i ništa osim njih :) za razliku od njega, trudim se da antonića čitam redovno (vukadinović je, iako talentovan, nažalost nedovoljno pismen), a ni protiv kecmanovića nemam previše zamerki (samo misao "mir je vođenje rata drugim sredstvima" za mene ima veću težinu od svega što je kao "novinar" basara napisao) ;)
ОдговориИзбришиDanas sam "na gomilu" pročitala postove koje sam propistila, i možda se kasno javljam, ali... ova tema me zanima, s tim što bih oštro razgraničila "kulturu" i nauku.
ОдговориИзбришиPovodom kulture, ovo je bio moj komentar na fejs-profilu Nebojše Krivokuće:
Samo kod nas postoje knjige koje su "bestseleri" i pre nego što izađu iz štampe, i pre nego što ih je bilo ko pročitao osim urednika i lektora (ako je ovaj prvi čitao, a ovog drugog uopšte i smatraju potrebnim); profesori od "autoriteta" kojima je jedina referenca pljuvanje (autoritativno, o, da, vrlo autoritativno pljuvanje s obiljem "izama" i nerazumljivih reči i tek po nekom ubačenom razumljivom ali "osvešćujućom", poput "trebalo nas je bombardovati" - to ima težinu); "kulturni" radnici koji samo što ne iskaču iz frižidera, a jedino po čemu su poznati, to je da su - poznati; glumci koji primaju platu u matičnom pozorištu a ne videh ih ni u jednoj repertoarskoj predstavi matične kuće već samo u reklamama; festivali svakakvog tipa, od muzičkih do filmskih i bilo kakvih "kulturnih", koji nemaju publiku, ali su potrebni kako bi armija žena, dece, sestrića, bratanaca, ljubavnica... dobila nekakav honorar...
O čemu onda pričamo? Prave teme su: Otvorite (najzad) Narodni muzej; Finansirajte Biblioteku za slepe; Nabavite knjige za seoske biblioteke... Svaka od ovih tema je pojedinačna (zato su i napisane velikim slovom, i za njih se treba boriti). Svaka od ovih tema je goruća. Svaka od ovih tema je ne samo od nacionalnog već i od opšteg psihološkog i obrazovnog značaja... Za sve njih treba dati novac, ali ne i za Guču koju mogu da finansiraju mesari, pivari, kupusari... ili za Belef, za koji mi još nije jasno kakva mu je koncepcija i čemu služi... izuzev da deca "autoriteta" nađu uhlebljenje. Kad smo već kod ovakvog modela, vrlo čestog u našoj sredini, ne mogu da se odlučim da li da se smejem ili da plačem povodom nekadašnjeg istupa Branislava Dimitrijevića, sina prof. Vojina Dimitrijevića, u Politici, naslovljenog "Nema više državnih umetnika" (kad je bio "s druge strane") i nedavnog istupa u Danasu kad je na strani onih koji su juče protestovali revoltirani stavom države povodom kulture. Da li je to licemerje? Ma, ne, nije uopšte! Sic!
Državne jasle su udobne, nema šta, pogotovo "kulturnim" lezilebovićima, ali isti ti koji se bune, sami su uništili tu udobnost - presekli su granu na kojoj sede, i sad se čude. Zato ima smisla:"Ne možete postati principijelni tek kad ne dobijete novac od ministarstva kome ste dali legitimitet učešćem na konkursu. Ne može novac da bude povod za razgovor o kulturnim vrednostima. Da su komisije drugačije rasporedile sredstva, protesta ne bi ni bilo, kao što ga nije bilo ni svih prethodnih godina, a razloga za pobunu je bilo i onda i sad. Ako ste pristali da vam ministar kulture bude promoter koljačke literature, onda ste pristali i na sve posledice njegovog pseudopatriotskog ministrovanja." - See more at: http://www.danas.rs/dodaci/vikend/tomislav_markovic_tek_kad_je_ministar_zavrnuo_slavinu_svi_su_se_setili_zaboravljenih_vrednosti.26.html?news_id=262926#sthash.kzfrDAAj.dpuf
Dnevni list Danas | Vikend | Tomislav Marković: Tek kad je ministar zavrnuo slavinu, svi su se...
www.danas.rs
Dnevne novine sa vestima iz sveta, politike, ekonomije, kulture, sporta, Beograda, Novog Sada i cele Srbije.
Slažem sa većinom izrečenog, naše društvo jeste licemerno i svuda ima lezilebovića, i pitanje kulture nije od juče. Zato je potreban jasan koncept i to prvenstveno u samom obrazovanju da bi nekako došli do kulture. Ali kao što reče neko kod Krivokuće na zidu, imamo nerazjašnjeno ubistvo - leš i ništa više. Sačekajmo "kulturnog" Poaroa.
ИзбришиŠto se tiče nauke, u utorak 2.jula protest!!!