Lovci na glave (2011)

Film „Headhunters“ Mortena Tilduma snimljen je prema romanu trenutno najpopularnijeg  pisca krimi žanra, Ju Nesbea. Nekoliko romana ovog norveškog pisca je prevedeno i objavljeno kod nas, a jedan od njih su i “Lovci na glave” koji je pride ovekovečen više nego uspešnom ekranizacijom. Moja čitalačka iskustva sa piscima krimića završila su se sa Čendlerom i Hemetom, dok od savremenih volim Džorža Pelekanosa i Giljerma Arijagu. Pompezno najavljivani Džonatan Letem je ispao veliko razočaranje, ali o tome ćemo neki drugi put. Elem, hoću reći da nisam čitao Nesbea, i ne verujem da ću pokušavati, ali verujem lepšoj polovini Jorgoslovlja, kao pravom ljubitelju ovog žanra, da je u pitanju pisac koji zanatski ume da sklopi priču i napravi dobar zaplet. U to sam se uverio prilikom gledanja ovog filma. Doduše, posle kriminalističke tv serije “The Bridge” i sjajnog filma "The Girl With the Dragon Tattoo" sve što dolazi iz ovih krajeva nije uspelo, u mojim očima, da nadmaši veličanstvenost pomenutih dela. 

Glavni lik filma je Rodžer Braun (Aksel Hennie), agent za zapošljavanje, “headhunter”. Opterećen kompleksima i frustracijama, Braun živi izvan svojih mogućnosti, kako bi ispunio očekivanja svoje zgodne plavuše, supruge Dajane (Synnøve Macody Lund). Da bi nadomestio tih deset-petnaest centimetara i podmirio troškove svog životnog stila, Braun se bavi krađom umetničkih dela, i to radi inteligentno poput Arsena Lupena. Na otvaranju galerije, njegova ga žena upoznaje s Klasom Greveom (Nikolaj Coster-Waldau) koji nije samo idealna osoba za posao za koji Rodžer upravo regrutuje kandidata već je takođe i vlasnik Rubensovog remek dela, jedne od najtraženijih slika na tržištu umetnosti . Rodžer u tom susretu vidi priliku za akciju koja će ga izvući iz gliba na duže vreme, ali vrlo brzo uleće u nevolje koje mu život pretvaraju u pakao.

Ono što bi se moglo zameriti ovom filmu je nedostatak ubedljivosti kod likova. Čini se da je suviše kratak tajming za stvaranje bilo kakve ozbiljnije empatije. Rodžer je odvratan lik koji se odvijanjem radnje menja, ali ta promena nije skroz jasna da bi bila dovoljna za identifikaciju. Lik Klasa Grevea je precizan, ali površan. Nekako su, dramaturški gledano, njegovi potezi ishitreni, a motivi nerazrađeni, što je po mom mišljenju jedna od većih praznina vezanih za ovaj lik. U svakom slučaju, “Headhunters” je jedan od onih filmova koji će vam držati pažnju i koji će vas dobro zabaviti. Neka vrsta stilskog i poetskog kompromisa između evropskog i američkog poimanja popularnog filma. Jednostavno, a vizuelno efektno. Prosto rečeno, nije loš film i svakako ga ne treba zaobići.