TREME (2010 - ) TV serija

Brojni umetnici su svojim delima slali ljubavna pisma gradovima u kojima su živeli ili koje su na neki osoben način voleli. Veliki filmski reditelj Rene Clair je takva “pisma“ slao Parizu, Martin Scorsese i Woody Allen rodnom New Yorku, Fatih Akin čarobnom Istanbulu, Lucinda Williams južnjačkom Lejk Čarlsu i Grinvilu. Koliko je samo vanredno savršenih stranica Miljenko Jergović napisao o Sarajevu, Bogdan Tirnanić o Beogradu, Bohumil Hrabal o Pragu. Kada bih krenuo da nabrajam dalje, ne znam kada i gde bih se zaustavio. Bio bi to pozamašan album sentimentalnih posveta. 

Jedan od tih ljudi je i David Simon, novinar, scenarista i tv producent.  Prema mom skromnom mišljenju, trenutno najznačajnija pojava u svetu američkog televizijskog igranog programa. Poznat je po serijama „Homecide: Life on the Street“, „Generation Kill“ i „The Wire“. Pored toga, kao čovek koji zna gde su skrivene prave američke vrednosti, postaje idejni tvorac jednog serijala, koji za potpisnika ovih redova predstavlja nešto najbolje što je do sada video. U pitanju je TV serija „Treme“ posvećena New Orleansu, jednom od najuzbudljivijih američkih gradova, čija kulturološka složenost nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Priznajem da ne mogu hladne glave sagledati ovaj projekat, jer me je cela ta priča toliko pomerila i poremetila mi percepciju, tako da sam, činim mi se, potpuno izgubio vezu sa realnim svetom. Neki se ljudi navuku na facebook, neki na video igrice, neki na pornografiju, neki na heroin. Ja sam se navukao na „Treme“ i toliko mi je dobro da ne želim da se skidam. Posle odgledane treće sezone, željno iščekujući četvrtu, krenuo sam ponovo iz početka. Ne mogu tek tako da se oprostim od tih likova. Došlo je do familijarizacije, pa imam utisak da su to neki moji ljudi koje poznajem čitav život.

Radnja je smeštena u post-Katrina New Orleans, grad koji krvari. Glavni junaci su živopisni obični ljudi, koji pored svih sranja koja su ih zadesila u životu, i dalje umeju da sanjaju i pronađu valjan razlog da ustanu ujutru i nastave dalje. Njihova južnjačka strast se opire besmislu, a ponovo oživljeni duh noćnih barova sa najboljom muzikom na svetu, kao i restorani sa šarenolikom kuhinjom, vraćaju veru u život. Autori serijala su poručili Vašingtonu i svim Amerikancima da se država ne sme ponašati prema svojim građanima na način na koji se ponela prema ovom gradu, tokom i posle uragana Katrina. Žestoka kritika unutrašnje politike i osvrt na društveni talog i mulj, sistemsku korupciju i kršenje osnovnih ljudskih prava. Da, nećete verovati, toga ima i u Americi. „Posle Katrine sam shvatio da nisam građanin SAD-a“ kaže u jednom trenutku lik po imenu Devis McAlery. Alarmantna rečenica sa oštrom kritikom koja je nedvosmisleno upućena establišmentu najmoćnije države na svetu. Pored toga, autori su pokazali svojim sunarodnicima da je duša Amerike skrivena na ovim prostorima, kao i da je taj spoj afričkih i evropskih doseljeničkih kultura sa kulturom starosedoca Indijanaca, bogatstvo koje se mora čuvati i negovati.  Fantastične glumačke bravure napravili su Steve Zahn kao DJ Davis McAlary najpozitivnija ličnost savremenog čovečanstva, Wendell Pierce kao neodoljivo šarmantni trombonista Antoine Batiste , Kim Dickens kao šef kuhinje, Khandi Alexander kao seksipilna alfa ženka LaDonna, Melissa Leo kao advokatica i borac za pravdu, John Goodman kao melanholični profesor književnosti, Rob Brown kao jazz trubač Delmond Lembreaux, Clarke Peters kao poglavica i čuvar starozavenih vrednosti, David Morse kao pošteni pandur, Lucia Micarelli kao talentovana violinistkinja i zvezda koja se formira na ulicama New Orleansa, John Seda kao oličenje licemerja američkog društva.

Ovu grandioznu melodramu/dramu, kao što rekosmo, stvorili su David Simon i Eric Overmyer. Epizode je, onako kako se praktikuje na ovakvim projektima, režiralo nekoliko reditelja, i to svako od njih po nekoliko epizoda. Od poznatijih tu su Antony Hemingway, Brad Anderson i Tim Robbins, dok su scenario pored Simona i Overmyera, za mnoge epizode napisali George Pelecanos (pisac nekoliko sjajnih romana – jedan je preveden kod nas „Prestonica nasilja“) i Anthony Bourdain (kuvar i veliki šmeker). Ono što je najvažnije i možda najupečatljivije je sjajna muzika koja prati priču i zauzima jedno od najbitnijih mesta u seriji. Ima tu svega što krasi taj kraj, od južnjačkog soula, preko zydeco cajun bluesa, country amerikane, gospela, swing jazza, bi-bapa, do tradicionalnog R&B-a. Pored country rock desperadosa Stiva Erla, koji tumači lik lokalnog uličnog muzičara Harlija, u seriji se himslef pojavljuju Dr John, Elvis Costello, Lucinda Williams, John Hiatt, Sonny Landreth, Kermit Ruffins, The Neville Brothers, Fats Domino, Irma Thomas, Allen Toussaint i mnogi drugi. Dakle, jedan savršeni soundtrack koji će vas toliko naložiti, da ćete pomisliti da nije tako nemoguće da jednog dana i sami odete na taj famozni Mardi Gras festival. To je nešto za šta vredi živeti i maštati. Nikad se ne zna, možda i moja neznatnost nekada tamo zaigra na „Tipitinu“ Profesora Longhaira ili sa jačom dozom burbona u krvi zapeva onu staru iz delte Misisipija – Iko Iko, Jockomo feena nay.....