петак, 12. јун 2015.

FIL(M)OVANJE 13



OTMICA MIŠELA UELBEKA – režija: Gijom Niklo (FRA/BELG) 2014



Bizarno, duhovito i ludački skrojeno, baš poput razbarušenog frika neprijatne spoljašnjosti, ali vrcavog intelekta i briljantnog duha. Jedan od najboljih pisaca savremene književnosti, koji je posle Šarli Ebdo tragedije, postao planetarna književna zvezda. Počeli su da ga hvale i kude, kako kusi tako i repati. Bojim se samo da ga toliki publicitet ne ubije kao pisca. Još je Bukovski onomad primetio, da je sve dobro dok ne počnu da te hvale. Onda umireš, mrtav si. To se dogodilo Hemingveju. Morao je sebi prosvirati glavu. 
Otmica Mišela Uelbeka je dokumentarno-igrani film koji se temelji na incidentu iz 2011.godine kada je pisac nestao na nekoliko dana, a zatim se pojavio i tvrdio da je bio žrtva otmice. Da li se to zaista dogodilo ili je u pitanju marketing-performans, gotovo da nije ni bitno, jer nam je Mišel Uelbek celu tu njegovu priču, zajedno sa piscem, glumcem i filmskim autorom Gijomom Nikloom upakovao u jedan neviđeno zanimljiv film. Uelbek kao lik iz filmova Vudija Alena trtlja, dosađuje se, razglaba sa otmičarima o rasizmu, imigrantima, raspadu EU, seksu, cigaretama, vinu... Postepeno, po pravilima stokholmskog sindroma, postaje prijatelj sa trojicom braće koja su ga otela, zatim sa njihovim roditeljima, a u međuvremenu se zaljubljuje i u mladu lokalnu kurvu.
  
Ocena: (****) 4
***** remek delo
****  odličan
*** ok
** gledljivo
* katastrofa


END OF THE CENTURY: THE STORY OF THE RAMONES – režija: Jim Fields & Michael Gramaglia (SAD) 2003



End of the century je priča o najvećem pank-rok bendu na svetu. Naslovljen je po njihovom albumu iz 1980. godine koji je producirao čuveni Fil Spektor. Film je snimljen posle smrti Džoi Ramona, kada je mogla da se podvuče crta i uz učešće, tada još živih članova, sagleda jedna grandiozna supkulturna priča, koja je u to vreme spasila rokenrol i vratila ga na ulicu i srednjoškolska dvorišta, odnosno tamo gde mu je prirodno stanište. Posle propasti hipi revolucije rokenrol je počeo da se gubi u post-psihodeličnim opsesijama ranih sedamdesetih, pesmama sa predugim gitarskim solažama koje su trajale čitavu večnost, simfo-roku, disko-soulu i ostalim mutacijama izazavnim posle LSD chill-outa i uplivom intelektualiziranja u celu priču. Kao reakcija na taj vid pogubljenosti javljaju se bendovi koji su svoj buntovnički stav prema svetu želeli ponovo da spakuju u trominutne pesme odsvirane u tri distorzirana rifa. Garažni manir u novom ruhu. Pojavili su se The Stooges, New York Dolls, MC5 i otvorili vrata bendovima koji su rokenrolu dali novo lice. Jedan od prvih takvih bendova bili su The Ramones iz Queensa. Ovo je film o njima i u njemu ćete videti sve što vam je potrebno da znate o ovom bendu. Od socijalnog bekgraunda i psihološkog profila Džonija, Džoija, DiDi-ja, Tomija, kao i kasnije pridruženih članova, preko mitskih nastupa u klubu CBGB, međusobnih svađa koje su ih pratile tokom čitave karijere, do njihovog uticaja na rađanje britanskog pank talasa i kompletnu alternativnu scenu koja i danas egzistira.

Ocena: (****) 4


VETAR I LAV – režija: John Millius (SAD) 1975



Minimum jednom mesečno moram da odgledam neki stariji holivudski film, kako ne bih zaboravio šta je to pravi film. Ovog puta sam slobodno vreme (ponovo) posvetio jedom od mojih omiljenih reditelja. Film Vetar i lav Džona Milijusa je avanturistička melodrama koja u sebi sadrži sve ono što bi trebalo da ima dobar film. Dobro napisane likove, jaku glumačku podelu, uzbudljivu priču, akciju, melodramski patos i ikonografiju tradicionalnog holivudskog filma. Jedan od onih filmova koje su mnogi od vas sa radošću čekali i gledali osamdesetih godina, nedeljom u pet popodne. Ukoliko ste malo mlađa publika koja se ozbiljnije zanima za film, onda je ovo nešto što morate da pogledate, ako ni zbog čega drugog, ono zbog Džona Milijusa koji je nezaobilazan za razumevanje novoholivudskog revizionizma.
Radnja je smeštena u Maroko početkom XX veka. Šeik Raisuli (Šon Koneri) je vođa odmetnutog berberskog plemena, koji otima Amerikanku Eden Perdikaris (Kendis Bergen) i njeno dvoje dece, čime je želeo pokazati drugim marokanskim plemenima kako je marokanski sultan zapravo sluga zapadnih gospodara, i pridobiti ih u pohodu na Evropljane. Američki predsednik Teodor Ruzvelt (Brajan Kejt) kao principijelan i odvažan državnik odlučuje da pošalje vojsku kako bi oslobodio otete američke građane. Vremenom i Raisuli i Ruzvelt počinju da shvataju da su sličnog kova i da je udario junak na junaka, ali i oteta Eden Perdikaris počinje da shvata da je Raisuli zapravo opasan dasa. Jedna od onih priča koja slavi viteštvo, hrabrost, principijelnost i sve ono čega danas gotovo nema.

Ocena: (*****) 5


2 коментара:

  1. Znaš šta. Kad sam gledala Otmicu Uelbeka...stalno mi je bilo na pameti...da je on tolika "budala" koja je ispričala šta mu se stvarno desilo :)
    E sad, zna se da nije imao internet i ne znam šta već, i da se nije javljao nikom par dana (izdavačima i kome sve ne), ali mi se ipak - bez obzira na istinu - više dopada ideja da je film ispričao istinu :)

    ОдговориИзбриши
  2. Nek je nama veselo sa "ludim" Mišom sa Monparnasa ;)

    ОдговориИзбриши