FIL(M)OVANJE 12

PEPE MUHIKA : LEKCIJE IZ CVETNE LEJE – režija: Heidi Specogna (Germany) 2014

Dokumentarni film Pepe Muhika-lekcije iz cvetne leje predstavlja nam jednog od najvoljenijih i najsimpatičnijih političara savremenog sveta. (Donedavni) urugvajski predsednik Hoze “Pepe” Muhika poznat je kao farmer, filozof, u mladosti levičarski gerilac, i bez sumnje (materijalno) najsiromašniji predsednik na svetu. U pitanju je čovek koji je u ideološkom smislu oličenje pravog levičara. Čovek koji je ceo svoj život posvetio borbi protiv siromaštva, nejednakosti i totalitarizma, verujući da svet jednog dana može postati pristojno mesto za život. Levica Pepea Muhike isključuje staljinstički pojam levice, ali isto tako i lažno pentagonsko (neoliberalno) levičarenje. U Urugvaju je to jedna poštena levičarska opcija koja je, bar za sada, karakteristična samo u latinoameričkom delu sveta.

Muhika je kao mladić proveo 14 godina u zatvoru tokom diktature u Urugvaju. On je netipičan lider po svim standardima. Gaji cveće sa ženom, poklanja 90 odsto svoje plate, nema bankarski račun, vozi bubu staru 40 godina i nikada ne nosi kravatu.

Prosto mi je žao što moja zemlja nikada neće imati predsednika kakav je Pepe Muhika. 

 Ocena: (****) 4

***** remek delo

****  odličan

*** ok

** gledljivo

* katastrofa

TANKA LINIJA NADE – režija: Alexandre Papanicolaou, Emilie Yannoukou (Greece/France) 2014

Na ovogodišnjem Beldocsu je prikazan još jedan politički film, veoma aktuelan za dati trenutak. Međutim, u pitanju je znatno slabije ostvarenje u odnosu na film o urugvajskom predsedniku. Film Tanka linija nade Aleksandre Papanikolau i Emilie Janouku prati izbornu kampanju Sirize i kandidata Aleksisa Ciprasa na parlamentarnim izborima održanim 2012. godine u Grčkoj. To su bili izbori kada je Siriza napravila veliki politički skok i najavila mogućnost dolaska na vlast koji se obistinio na prošlogodišnjim izborima. Cela ujdurma koja se trenutno odvija na evropskoj politčkoj sceni verovatno će biti ispričana u nekom sledećem filmu. Prvo moramo videti da li su Cipras i Varufakis dosledni u sprovođenju politike koju zastupaju, odnosno, da li su pravi igrači, diletanti ili trojanski konj krupnog kapitala.

Zbog toga je ovaj film preuranjen. On jeste na neki način koristan, jer se kao gledaoci sa strane možemo površno upoznati sa Aleksisom Ciprasom, ali ono što je još važnije, sa nezadovoljstvom građana siromašnijeg dela Evrope, koji su ni krivi ni dužni, gurnuti u mašinu koju je instalirala velika trojka.

U umetničkom i estetskom smislu ovaj film nema neku vrednost. 

Ocena: (**) 2

 SVI PREDSEDNIKOVI LJUDI – režija: Alan J. Pakula (SAD) 1976

Kako je slučajno ispalo da ovaj serijal fil(m)ovanja bude posvećen političkim filmovima, red je da pored dva dokumentarca zabeležimo nešto i o jednom igranom klasiku i predložimo njegovu reprizu.

Svi predsednikovi ljudi je film Alana J. Pakule iz 1976. godine i zasigurno je jedan od najboljih filmova na temu Votergejt afere. Rađen je prema knjizi novinara “Vašington Posta“, Boba Vudvorda i Karla Bernstajna, koji su u to vreme izveštavali o ovom slučaju. Boba Vudvorda tumači fernomenalni Robert Redford, a Bernstajna još bolji Dastin Hofman. Pored njih dvojice, izdvojio bih i Oskarom nagrađenog glumca Džejsona Robardsa, koji je zasluženo ovenčan nagradom za odigranu ulogu Bena Bredlija, čuvenog urednika “Vašington posta“, kao i Hala Holbruka u ulozi doušnika (Deep Throat).

Većina vas je već gledala ovaj film, ali nije zgoreg podsetiti se vremena kada su se u Holivudu pravili dobri, pametni i edukativni filmovi. Pogotovu što se ovde može otkriti šta je to zapravo pravo istraživačko novinarstvo i kakva su (bila) pravila igre sedamdesetih u najmoćnijoj modernoj imperiji. Sama filmska priča sadržajno je obojena elementima špijunskog trilera, ali joj nedostaje dramatičnost, određena doza dinamike, akcije i atmosfere koju imaju slični filmovi iz tog vremena, poput Francuske veze Džona Frankenhajmera ili Tri dana kondora Sidnija Polaka. U svakom slučaju, ako zanemarimo taj aspekt, vredan je kao istorijsko svedočanstvo jedne velike afere posle koje se Ričard Nikson povukao sa položaja predsednika.

 Ocena: (****) 4