Seasick Steva je čovek koji svojom nekonvencionalnošću i novom pristupu bluz muzici uliva nadu da još uvek nije sve umrlo. Njegova tri albuma (Cheap, Dog House Music, I Started Out With Nothin and i Still Got Most of it Left) predstavljaju nezaobilazni deo kolekcije svakog slušača muzike koji drži do sebe i čiji se rokerski dignitet ne dovodi u pitanje.
Matori Steven Gene Wold, alias Steve Seasick, rođen je cirka 1941.godine u gradu Oakland-u u državi California. Roditelji su mu se razveli kada je bio klinac, tako da je neko vreme odrastao sa ocem i dedom, a kasnije sa majkom i očuhom koji ga nije poštedeo makljaže. Otac mu je bio poznati bugi-vugi pijanista od kojeg je nasledio talenat, ali je gitaru naučio zahvaljujući bluzeru K.C Douglasu koji je radio u garaži-radionici Stevinog dede. Sa 13 godina je pobegao od nasilnog očuha i živeo "On The Road". Godinama je kao Hobo visio na teretnjacima i proputovao celu Ameriku. Radio je teške fizičke poslove, bio zabavljač na lokalnim vašarima, a neko vreme je radio i kao kauboj-kravar kada ga je put naneo u neku zabit Amerike. Neko vreme je proveo i u zatvoru (još jedna prigodna referenca za bluzerski CV).
Steve je jedan od poslednjih mohikanaca kroz čije vene teče bitnička krv. Njegovo stvaralaštvo je produkt onoga što je proživeo. To je ono što sam lično najviše cenio kod umetnika. Njegova umetnost ima muda. Dotiče sam život. Nešto kao proza Čarlsa Bukovskog ili Luj Ferdinada Selina. Šezdesetih se družio sa frikovima kalifornijske scene. Opijao se sa Janis Joplin, bio zaljubljen u bajnu devu Joni Mitchell, pušio travu sa ekipom iz sastava Jefferson Airplane. Devedesetih se u Sijetlu družio sa Kurt Kobejnom.
Seasick je prvi album snimio tek 2006.godine posle nastupa u emisiji Joolsa Hollanda. Danas (pored toga što piči jebački delta blues) radi kao i "inženjer zvuka", odnosno muzički producent. Ima pet sinova, najviše mu je žao što nije imao 15 dolara da plati narodnom sudiji koji ga je venčao sa svojom suprugom, a kada bi snimali film o njemu izjavio je da bi najviše voleo da njegov lik tumači Klint Istvud.
Seasick nas podseća na činjenicu da još uvek postoje ljudi koji su zaista preživeli "Jedan voz za dve bitange", i koji svojim životom na pravi način svedoče rokenrol. Seasick nikada neće biti fazon - Seasick će uvek biti istina.
Нема коментара:
Постави коментар