Buđenje iz mrtvih - Miša Radivojević (2005)

Film "Buđenje iz mrtvih" Miše Radivojevića izbegavao sam nekoliko godina iz razloga tzv. kontroverzi koje su se plele oko samog filma, računajući da je u pitanju još jedna bespotrebna halabuka koja ima za cilj da izreklamira pozne radove jednog od najvećih srpskih filmskih autora. Takođe moram da priznam da sam posle velikog razočaranja filmom "Ni na nebu ni na zemlji" prestao da se interesujem za Radivojevićeve kasnije radove. Želeo sam da ga pamtim kao autora filmova "Dečko koji obećava", "Kvar", "Bube u glavi", "Uvod u drugi život", "Una". U takvom opusu nije bilo mesta za mediokritetska celuloidna buncanja. Međutim, kako sam slučajno dobio navedeni film od jednog prijatelja, nisam odoleo a da ne zavirim ponovo u autorski svet Miše Radivojevića uz sve opasnosti da ponovo doživim razočaranje koje se dogodilo sa besmislenim "Ni na nebu ni na zemlji". Međutim, dogodilo se upravo suprotno. Shvatio sam da je Miša Radivojević "Buđenjem iz mrtvih" pokazao autorima svoje generacije kako se pravi ART film.

Miša Radivojević je uvek bio jedan od neprilagođenih. Autentični "Outlaw" domaće kinematografije. Autor koji svojim opusom uz opuse Živojina Pavlovića i Slobodana Šijana predstavlja esenciju srpskog-evropskog filma. Tomas Bernhard domaćeg filma koji je većinom svojih dela prikazao provincijalnom establišmentu srpske kulture šta znači biti beskompromisan. Šta znači biti autor čija se subverzivnost može sagledati na jedan specifičan način. Na vreme je shvatio da su mnogi pre njega već prozvali sistem i deklarisali se kao ideološki protivnici istog. Vešto je izbegao postavljenu zamku. Naime, on u svojim filmovima nije prozivao drugu stranu, već svoju. Udarao je na najbliže, na saborce iz svojih redova, na porodicu, a to je opasnije od napada na neistomišljenike, jer te istog momenta proglase za jeres i spaljuju te na lomači bez treptaja. Osim toga, jedni je autor koji se na ovim prostorima ozbiljno bavio preispitivanjem položaja intelektualca u društvu. To je ono što ga izdvaja od ostalih autora.

"Buđenje iz mrtvih" je delo koje se, sa možda nedovoljne vremenske distance bavi ružnom stranicom novije srpske istorije, kancerom koji je pojeo dobar deo naših života. Priča o univerzitetskom profesoru - intelektualcu demokratske Srbije (Svetozar Cvetković), koji za vreme bombardovanja 1999.godine odlazi u svoj rodni grad koji se nalazi u unutrašnjosti Srbije, kako bi posetio bolesnog oca (Ljuba Tadić) i suočio se sa duhovima prošlosti. Kroz susrete sa devojkom iz Gimnazije (Anita Mančić) i razgovore sa drugarima iz detinjstva shvata promašenost svog života i života svih svojih prijatelja, ali iz taštih pobuda perverzno uživa u celoj priči, pitajući se gde se zapravo krije smisao. Metaforičnost oceubistva, kenjanje na nadgrobnu ploču, izjavljivanje saučešća kurcem, kao i saopštavanje gimnazijskoj ljubavi da joj je otac bio pedofil, predstavlja Mišino pljuvanje istini u oči. Udarac u pleksus palanačkom senzibilitetu i istorijskom nacionalnom hororu. Napad na porodicu, prijateljstvo i nostalgiju. Opomena budućim generacijama da samoubistvo rukom rođenog deteta ukazuje da je zla kob preneta na još jednu generaciju. Dokle ćemo se vrteti u krug, reći će istorija.