Everybody's Fine - Kirk Jones (2009)

Režija i scenario: Kirk Jones
Uloge: Rober De Niro, Drew Barrymore, Kate Beckinsale, Sam Rockwell
Žanr: drama
Trajanje: 99 min
Proizvodnja: SAD, Italija, 2009.

Hallelujah! Konačno prava melodrama. Po milioniti put dolazim u situaciju da se odševljavam filmom prokaženim od strane domaće kritike. Polako počinjem sve manje da uzimam u obzir hvalospeve i pljuvačine filmske kritike, pogotovu posle precenjenog The Hurt Locker i potpuno promašenog (na moju veliku žalost) Crazy Heart, koji je trebalo da bude neka novomilenijumska postwestern balada poput Pekinpoovog "Junior Bonnera. Od svega smo dobili formu bez sadržaja, površnu opservaciju i bubalačko prepričavanje arhetipske melodrame sa likovima kod kojih se ne prepoznaje motiv, kod kojih se prede priča bez igre, bez vatre, bez soka.

Film "Everybody's Fine" Kirka Jonesa nije takav. To je film koji je rimejk Tornatoreovog filma "Stanno Tutti Bene" sa Marčelom Mastrojanijem, to je film koji ima emociju, koji vas drži sve vreme zakucanim za sedište, i koji vas naprosto raduje, jer shvatate da je Robert De Niro ušao u novu fazu svog stvaralaštva, koja može biti uspešna i značajna kao i ona iz perioda "Taksiste" i "Lovca na Jelene". Starost je zakucala i na vrata velikog De Nira. Isti je pokazao da će je hrabro i umetnički ekspresivno nositi i kroz svoje buduće uloge. Pre nekoliko godina na isti način se to dogodilo i Džeku Nikolsonu u malom remek delu "Sve o Šmitu".

Everybody's Fine počinje kao lagana priča koja se u jednom momentu pretvara u ozbiljnu porodičnu dramu, koja je lišena pretencioznosti i koja vas neće ostaviti ravnodušnim. Kroz samu potku priče provlače se delovi koji su prožeti zdravom patetikom, kojoj samo budala može zameriti. Ovaj film definitivno nije imao ambiciju da osvaja nagrade, ali me čudi da niko od hebenih kritičarskih njuški nije primetio veliki kreativni comeback Roberta De Nira. Ostatak glumačke ekipe je takođe briljirao u svojim malim usputnim ulogama. Posebno bih izdvojio Sema Rokvela i "devojčicu" koju smo svi zavoleli posle Spilbergovog E.T-a i kasnijih poroka koje je umela da nosi (Drew Barrymore).

Šta da vam kažem, osim da mi je žao što nisam bio makar kafe kuvar filmskoj ekipi na snimanju ovog filma. Bilo bi to zanimljivo iskustvo. I naravno, posle filma sam okrenuo telefon svog oca. Želeo sam da mu kažem da je uvek bio sjajan ćale i da mu se zahvalim na tome, ali linija je bila zauzeta. Učiniću to, koliko, sutra.