Priznajem da mi je Mario Vargas Ljosa, uz Ernesta Sabata, najdraži hispanoamerički pisac. Tek posle njih dvojice slede Markes, Kortasar i Fuentes, ali s obzirom da je ostalo tu još puno nepročitanih knjiga, nemojte ovo shvatiti kao neki ozbiljniji sud. U pitanju je samo lična konstatacija koju još uvek ne smatram definitivnom.U poslednje vreme čitam koliko mi to slobodno vreme dozvoljava, a nemam ga baš puno, i zbog toga pažljivo biram šta ću i koga ću čitati. "Avanture nevaljale devojčice" su imale prednost u odnosu na druge knjige koje sam poneo na odmor. Razlog tome je bilo "obostrano" poverenje, koje je nastalo još od prvog susreta sa Ljosinom prozom (Pohvala pomajci).
U pitanju je ljubavna priča između jednog "dobrog dečaka" i jedne "nevaljale devojčice". Junaci su pripadnici generacija koje su živele i "aktivno" učestvovale u drugoj polovini dvadesetog veka, od ranih šezdesetih do početka devedesetih godina. Njihova erotsko-ljubavna avantura započinje u Peruu od rane mladosti, pa se preko Pariza, Londona, Tokija i Madrida, završava u starosti i istrošenosti. "Nevaljala devojčica" je osim ljubavnog romana, suštinska metafora o lutanju i potrazi za identitetom; bekstvu od korena, nemogućnosti pronalaženja univerzalnog identiteta i nemogućnosti ponovnom vraćanju svome jatu. Ljosa zapravo eksplicitno ukazuje da je čovek trećeg sveta, koji je po svom opredeljenju kosmopolita, zauvek osuđen da žig stranca nosi poput prokletstva. Verovatno mnogi naši ljudi koji su devedesetih emigrirali u beli svet, putem Zapadne Evrope i Amerike, znaju o čemu pričam.
Što se tiče same forme romana i Ljosinog stila, ovde se najviše odužio Floberu, Balzaku i pikarskom romanu. Primetićete od prvih stranica majstorsko pripovedanje na kojem mogu da mu zavide i od kojeg mogu da uče mnogi tzv. avangardni mudroseri koji pišu dosadne intelektualističke izdrkotine i teraju vas da se osećate loše, kao i pisci bestselera za supruge biznismena, domaćice i poluintelektualce.
Čitajući ovaj roman, doživećete Pariz iz vremena strukturalizma i situacionista, London iz šezdesetih i seksualnu revoluciju uz zvuke Rolling Stonesa, Kinksa i Yardbirdsa, čari tokijskih bordela, Peru iz doba vojne diktature generala Huana Velaska Alvarada, i sve to sa Ljosinim ličnim osvrtom i komentarom na ta vremena.
Lepa priča prijatelji...Zaista lepa priča...
fuentes - dijana... je pakao od knjige. terru nostru sam počeo i batalio ali ne i zaboravio. od ljose sam čitao samo don rigobertove beležnice i to je vrhunska proza koja neme previše veze sa činjenicom da je njen autor neo-liberal i (prikriveni) rasista.
ОдговориИзбришиLjosin politički angažman je skroz kontroverzan...zbog toga mi je posebno zanimljiv...ne znam da li si čitao jedan njegov esej gde brani ideju globalizacije, što je jako čudno s obzirom da je nekada je bio levičar čegevarijanac...zemljaci i latinosi mu najviše spočitavaju političku nedoslednost..."Don Rigobertove beležnice" su odlične, kupio sam "Raj na drugom ćošku" gde se bavi životom Pola Gogena i njegove babe revolucionarke, a kanim se da kupim i "Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku" koji je preveo Milan Komnenić, a gde Ljosa opisuje svoje susrete sa Kortasarom, Fuentesom, Bunjuelom, Čegevarinom majkom, gde usput piše i o Fridi Kalo i o svemu što je vezano za Latinsku Ameriku.
ОдговориИзбришиe nisam čitao, ali sam video da je posebno neomiljen u feminističkim krugovima pa mi bilo čudno što se slažem sa njima ali nisam imao izbora kada su u pravu :)
ОдговориИзбришиLjosa je sjajan pripovedač. Kod njega mi se najviše dopada odsustvo patetike i nesklonost koketiranju i razmetanju. Prevodioci sa španskog kažu da ga je teško prevoditi zato što mu je rečenica razuđena, a opet... kristalno jasna.
ОдговориИзбришиljosa? prve knjige ok, poslije presao na Markesa. ali, nevaljale djevojcice..ako su starije :) ne propustam
ОдговориИзбриши