петак, 6. април 2012.

Ne zaboravljam važne datume II


6. april 1941.godine. Nije čudno to što je Selenićev "Timor Mortis", inače jedan od najboljih srpskih romana dvadesetog veka, započet upravo bombardovanjem Beograda početkom Drugog svetskog rata. Veliki srpski pisci poput Selenića zavetovali su nas da nikada ne smemo zaboraviti ono što nam se dešavalo. Moramo praštati kao čestiti ljudi, ali ne smemo zaboraviti. Ne ponovilo se nikada više nikome.  








6 коментара:

  1. Timor mortis conturbat me (William Dunbar)

    "... digao se potom, prihvatio ponuđenu ruku i pošao sa mnom, nesigurna koraka preko razrovanog beogradskog gubilišta, krotko, kao da sam mu sin, a ne stranac i neznanac, i kao da sam baš ja, i niko drugi, morao po njega doći.

    Čuda ne postoje. Međutim, podudarnost između našeg prvog (Bombarduju Beograd. - Još jednom.) i poslednjeg susreta (Oslobađaju Beograd. - Još jednom.), podudarnost koja čudi, mada čuda ne postoje, tu podudarnost sam morao zapaziti, iako njen nastanak ne umem da objasnim, a značenje, simboličko ili drugačije, da dokučim."

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Illustrissimus i Auditore. Dve sudbine u teškim vremenima. Zapravo, knjiga počinje bombardovanjem saveznika 1944. ali potom sledi flešbek u 1941. i početak njihovog poznanstva među leševima ispred Vaznesenjske crkve koje su raznele bombe trećeg rajha.

      Избриши
  2. podsetimo se i 16-tog i 17-tog aprila 1944. kada su nas još gore bombardovali "saveznici". što se, nažalost, ponovilo 1999 - ovaj put udruženim snagama

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To je bio sraman, katastrofalan i neobjašnjiv potez "saveznika". A 1999 sam pomenuo prošlog meseca sa jednom pametnom Tirketovom analizom.

      Избриши
  3. Misao vodilja bila mi je rečenica: "Još jednom." (Illustissimus)...

    Na tom tragu je komentar @kerovođe i tvoj odgovor njemu.

    ОдговориИзбриши
  4. "Timor mortis" je posljednji veliki srpski i ex jugoslovenski roman. To je stilsko remek djelo, koje se dotice ne samo srpskih krajnosti: - sposobnosti preživljavanja, ali i auto-mazohizma, već zalazi i u složene srpsko-hrvatske odnose. Koji su koljacki, ali i ljubavnicki. Opet, dakle, krajnosti. "Još jednom..." slažem se. :)

    ОдговориИзбриши