недеља, 23. децембар 2012.

RATNICI PODZEMLJA (The Warriors) – Volter Hil (1979)


Postoji par filmova koji su obeležili odrastanje nekoliko generacija rođenih sedamdesetih u SFRJ. Jedan od tih klasika su kultni „The Warriors“ Voltera Hila koji je u tom žanru ostao nenadmašan do današnjih dana. U pitanju je jedan od onih filmova koji u kolekciji svakog ozbiljnijeg filmofila mora stajati odmah do Pekinpoove „Divlje horde“ , Skorsezeovog „Taksiste“ i Kjubrikove „Paklene pomorandže“. Pre nekoliko godina, jedan moj prijatelj je bio u New Yorku. Po povratku sam ga odmah pitao da li je posetio Coney Island. Izvadio je iz džepa mali digitalni foto aparat i pokazao mi fotku onog čuvenog ringišpila na plaži u Astrolend Parku koji se zove The Wonder Wheel. Tu je Dejvid Patrik Keli lupkao flašama i zaskičio legendarnu: “Warriors, come out to play”! Nikada posle toga nije mogao odigrati pozitivca. Zato ga je Švarceneger nekoliko godina kasnije ubio u filmu “Commando”, a Volter Hil ponovo oživeo u “48 sati”. 


The Warriors ili Ratnici podzemlja (naziv pod kojim se davao u našim bioskopima), žanrovski bi se mogao definisati kao film potere, odnosno, urbana akciona drama sa elementima westerna, s tim što je prerija zamenjena podzemljem i predgrađima New Yorka. Warriorsi su ulična banda Coney Islanda koja odlazi na sastanak svih uličnih bandi New Yorka u Van Cortland Park. Cyrus, vođa najveće bande, želi da ujedini sve ratnike New Yorka kako bi se suprotstavili teroru policije. Tom prilikom zaverenici iz druge bande ubijaju Cyrusa i lažno optužuju Warriorse. Posle toga kreće nezaboravno filmsko putešestvije kroz njujoršku suburbiju, tokom koje se nasilje transformiše u veliku temu filmske estetike, a ne u sredstvo za emitovanje ideoloških poruka. Furies, Rogues, Boppers, Hi-Hats, Lizzies, Turnbull AC's, Gramercy Riffs i druge ulične bande kreću u poteru za Warriorsima. Jurnjavu prati sofisticirani muzički izbor funk soula, po kojem je Volter Hil inače poznat, a koji nam ubedljivo dočarava jednu epohu i subkulturni ambijent kojim se lako mogao podmititi svaki klinac zarobljen u sivilu balkanskog socrealizma. 


Odgledao sam dosta dobrih filmova u životu, ali Ratnici podzemlja zaista predstavljaju nešto posebno. Oni će se uvek visoko kotirati na intimnoj listu potpisnika ovih redova. Jedan od najlepših omaža antičkoj ratnoj epici (Atina-Sparta), westernima Forda, Hoksa i Betikera, kao i samurajskim filmovima Akire Kurosave. Možda će neki cinik to prokomentarisati kao infantilni refleks ljubitelja pop mitologije, ali neka misli šta god hoće, jer samo slep čovek ne želi da prizna da su The Warriors opravdali ime koje nose. Da, u svakom pogledu. 


9 коментара:

  1. Meni je najbolje sto sve bande uredno ubacuju novcice za ulazak u metro :D

    Odlican film i sjajan dokument vremena :) Pustali smo ga u Zici pre godinu-dve, mislim da su svi uzivali.

    HD intro filma > http://www.artofthetitle.com/title/the-warriors/

    Moj omiljeni Volter Hil je Long Riders :)

    ОдговориИзбриши
  2. Dobar je Long Riders:) Ja obožavam Južnjačku utehu i Gvozdenu pesnicu, ali sam takođe i fan 48 sati (oba dela).

    ОдговориИзбриши
  3. Volim i ja "48sati", skoro sam gledala oba dela na TVu :) "Juznjacku utehu" treba da overim, nisi prvi koji mi je skrenuo paznju na taj film. Obicno se spominje u paketu sa "Deliverance"

    Razmisljam da priredim sebi filmska uzivanja tokom slobodnih dana, mogao bi mi preporuciti nesto specijalno? :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nešto specijalno?!Pa ti si sve gledala. Hajde da razmisilim pa ti saljem mejl.

      Избриши
  4. Ovaj film može da se stavi mirne duše u nekoliko žanrova i da u svakom ima potpuno opravdanje.

    Međutim, meni su "Ratnici" zanimljiviji sasvim odvojeno gledani, van svih tih podela, van konteksta režiserovih ostalih ostvarenja, muzike... Film je snimljen po romanu Sola Jurika, i nekoliko godina mi je bio na "spisku" (knjige koje ću kad-tad kupiti), ali niti je preveden niti može da se nađe u originalu. Bez obzira na to, film je dušu dao da se analizira čisto književno, uže gledano - dramaturški.

    Kad sam na usmenom delu diplomskog (svetska književnost), između ostalog, dobila i pitanje o Aristotelova tri jedinstva, govorila sam o ovom filmu i "Tačno u podne". Naravno, prvo sam izdeklamovala sve što piše po "ozbiljnim knjigama".

    Desilo se nešto interesantno - komisija sastavljena od četiri člana počela je međusobno da se raspravlja da li je to dobar film! Profesor Dragan Stojanović me je strašno razočarao, ne samo zato što mu se nije dopao film već mi je rekao i: "Koleginice, vi ste neozbiljni!"

    I dalje mislim da bi Aristotel, da kojim slučajem vaskrsne, bio oduševljen ovim filmom!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Aristotel bi sigurno!:) Super vam je priča. Ne znam ko je profesor Stojanović.
      Mislim da je i dalje problem našeg obrazovanja ta rigidnost i to nerazumevanje novih strujanja. Naravno nisam od onih koji misli da je sve što je novo i dobro, ali moraš se približiti novim generacijama kroz neku njihovu priču. Danas klinci i dalje za lektiru imaju Daleko je sunce, umesto da im ubace Tolkina, Gejmena, Pračeta, Bukovskog, kako bi se možda onaj veliki broj dece, kojima je čitanje mrsko, uključilo u književnost. Na kraju krajeva, mogu na časovima gledati filmove i pričati o njima. Film je potpuno neiskoriščen medij u osnovnoj edukaciji. Rezervisan je samo za studente filmskih škola.

      Избриши
  5. Nisam Hilovacc ni ratnik, ali poslije ovako uporne preporuke moracu da poglеdam :)

    ОдговориИзбриши
  6. ipak sam previse romantican za ovakve filmove.bergmanovac

    :)

    ОдговориИзбриши