Život - Kit Ričards (Laguna)

Čitajući autobiografiju Kita Ričardsa, jednostavno nazvanu „Život“, doživeo sam takvo ushićenje, koje bih najbliže mogao uporediti sa svojim prvim odlaskom na rokenrol koncert. Bilo je moćno i distorzirano. Kit Ričards je sve ono što sam znao i mislio da jeste. Najveći car. Čovek čiji habitus i čije delo personifikuju ideju pravog rokenrolera u mojoj glavi. Dobar je Dilan, veliki je Džoni Keš, kralj jeste Elvis, Springstin je glavni gazda, ali Kit Ričards je nekako najkompletniji. Znate šta hoću da kažem?! Ma da, razumemo se. 

Na nekih 580 stranica, koje se prelaze sa velikim uživanjem, u odličnom prevodu Gorana Skrobonje i Dejana Cukića, upoznaćete se iz prve ruke, sa višeslojnom ličnošću ovog zanimljivog čoveka, koji je čitav život hodao divljom stranom života i nekako uspeo da šmekerski iznese tu, što bi rekao Kundera, nepodnošljivu lakoću postojanja. Odrastao u Dartfordu u zanimljivoj porodici. Imao otkačenog dedu sa uvrnutim smislom za humor i šest tetaka. Miris matrijarhata u Ričardsovom odrastanju od njega je napravio jednu nežnu i sentimentalnu dušu, koja samo na oko izgleda kao đavo. Suštinski, on je jedan nepopravljivi romantik, za razliku od Mika Džegera koji je u životu uvek voleo stvari koje je Ričards iz dna duše prezirao. Iz tog britanskog ambijenta dartfordskog predgrađa i rane zaljubljenosti u bluz muziku, priča kreće u pravcu uspona nečega, što je danas sigurno najznačajniji biser rok muzike i pop kulture uopšte. Istorijski susreti Ričardsa i Džegera, ravni susretu Lenona i Makartnija, najznačajniji su događaji posle II svetskog rata. Mislim da je Little Steven Van Zandt u jednoj svojoj radio-emisiji konstatovao da je rokenrol zadobio novu dimenziju kada su Britanci šezdesetih došli u Ameriku. Ta razmena energije ostrvljana sa izvorom donela je svetu najveću umetničku revoluciju. U to vreme su se, čak i u pojasu od Đevđelije do Triglava, pojavili neki mladići sa zulufima i bubi frizurama koji su kupili električne gitare i napravili Vokalno Instrumentalne Sastave (VIS). Rolingstonsi su uzdrmali ceo jebeni svet. 

Dobar deo knjige se odnosi na dogodovštine sa turneja, kao i sa snimanja njihovih najvećih albuma. Posebno mi je bilo zanimljivo iskazivanje neskrivene ljubavi i simpatija koje Ričards ima prema dragim ljudima, Bobiju Kizu, Roniju Vudu i drugom najvećem caru Stonsa, Čarliju Votsu. Jedna od zanimljivijih epizoda autobiografije je takođe i susret Ričardsa sa mojim drugim herojem Gremom Parsonsom. Bili su kao braća. Spajala ih je ljubav prema muzici i heroinu. Parsonsov muzički uticaj na Ričardsa je bio nesumnjivo velik i od istorijskog je značaja. Taj country-blues sentiment je obeležio nekoliko najboljih albuma Rolingstonsa. Sve je to, izgleda, Svevišnji uredio kako treba. 

Iako je imao puno usputnih veza, emotivni život velikog romantika vezan je za nekoliko bitnih žena - Roni Spektor, Anita Palenberg i Pati Hensen. Sa Anitom ima sina Marlona i ćerku Anđelu, dok sa Pati Hensen sa kojom je i danas u braku ima dve ćerke Teodoru i Aleksandru. Roni je bila stara ljubav iz šezdesetih, ali su ceo život ostali prijatelji. 

Ukoliko volite rokenrol, a želite da kupite sebi poklon za praznike, bez razmišljanja pravac u knjižaru i pazarite “Život”. U pitanju je jedna od najpoštenijih i najiskrenijih ispovesti koje sam pročitao. Knjiga koju sam u gnezdu Jorgoslovlja proglasio rokerskom Biblijom. Amin!

 PS: Marlon Ričards mi je pored Kita drugi najdraži lik iz knjige.