SLATKI MIRIS USPEHA - režija: Aleksander Mekendrik (1957)

Aleksander Mekendrik je filmski reditelj koji se u istoriju kinematografije upisao kao jedan od najpoznatijih reditelja britanskog Iling Studija (Ealing Studios), gde je režirao kultne iling-komedije „Whisky Galore!“, „Čovek u belom odelu“, „Mandy“, „The Maggie“, „Ladykillers“. Njegov šesti film „Slatki miris uspeha“ snimljen je u Holivudu. To je bio prvi Mekendrikov holivudski izlet, i iz današnje perspektive istorijski, jer jer je tom prilikom snimljeno remek-delo koje mnogi kritičari i filmski znalci stavljaju na liste najznačajnijih/najboljih filmova svih vremena.

Zaplet filma je krajnje jednostavan. Sidni Falko (Toni Kertis), pres agent sa Menhetna, alav na dolare i željan slave, biva angažovan od strane trač kolumniste Džej Džeja (Bert Lankaster) kako bi razbio romansu između Džej Džejeve sestre Suzan (Suzan Harison) i džez gitariste Stiva Dalasa (Martin Milner). Kako bi se dokopao svoje kore hleba i parčenceta slave, Falko započinje jednu igru koja se i danas igra u svakom kutku planete zemlje u kojoj postoji „ono što se kupuje na trafici, a nisu novine“. U zemljama Ex United States Of Yugoslavia mogao bi se snimiti vrhunski film sa ovakvom tematikom i nadam se da će neko od naših mlađih autora na valjan način uraditi nešto slično u skorijoj budućnosti.

Ovo je film koji prvenstveno govori o ljudskoj izopačenosti i nitkovluku. Svet žute štampe u njujorškom noir ambijentu, kojim tumaraju likovi sumnjivog moralnog kodeksa. Slika jednog sistema, koji spolja izgleda sjajno, u svom tom glamuru Menhetna i noćnih klubova u kojima se sluša vrhunski džez, dok iznutra, kada se malo zagrebe, više podseća na iskorišćeni ženski uložak ostavljen kraj kontejnera. „Volim ovaj prljavi grad“ kaže u jednoj sceni Bert Lankaster. Tada zapravo shvatamo da je pred nama školski primer filma-ogledala. Naznaka incestuozne povezanosti Džej Džeja i njegove sestre, kao i beskrupuloznost pres agenta Falka, predstavlja žestoku kritiku fenomena žute štampe, te nazobilazne i neuništive kaljuge demokratskih država. Bert Lankaster i Toni Kertis su bardovi glume, što su nesporno dokazali brojnim ulogama u svojim grandioznim karijerama. Njihove uloge u ovom filmu spadaju u nešto najbolje što su napravili, iako prve reakcije posle prikazivanja nisu bile najbolje. To je još jedan dokaz da šira publika ne ume da prepozna prave vrednosti u datom trenutku i da samo vreme može pokazati da li pojedina dela zaista vrede. „Slatki miris uspeha“ je odoleo zubu vremena i iz današnje perspektive je kao vrhunsko vino, berba 1957, koje se služi samo odabranima. Svako ko dolazi na ovu adresu, cenim da je odabran.