Gonzo: The Life and Work of Dr. Hunter S. Thompson (2008)

Dokumentarni film Alexa Gibneya, priča je o životu i delu čoveka, koji uz Vilijema Barouza i Džeka Keruaka predstavlja najznačajniju ikonu liberalne Amerike i ludih šezdesetih. U pitanju je jedan od onih dokumentaraca, koji na pravi način dočarava najbitniju epohu pop kulture. Kroz slojevitost ličnosti kakva je bio Hanter S. Tompson, šezdesete se ujedno mistifikuju i demistifikuju. Remek–delo koje se po snazi može odmeriti sa Skorsezeovim „No Direction Home“ o Bobu Dylanu.

Hanter S. Tompson, američki novinar i pisac, otac Gonzo novinarstva, politički aktivista i ljubitelj poroka, bio je zapravo Ernest Hemingvej na LSD-u i svim drugim opijatima do kojih se moglo doći šezdesetih. Čovek sa izraženom sklonošću ka avanturama, novinarskom eksperimentisanju, i završnom činu svog života, neopisivo ukazuje da između njega i Hemingveja postoji određena nit koja ih neraskidivo povezuje. Iako pripadaju različitim epohama i poetikama, deo su iste kulture, i to one divlje američke kulture u koju je većina nas i danas sa čuđenjem i divljenjem zagledana. Njegov odnos prema Skotu Ficdžeraldu i tretiranju klasik romana „Veliki Getsbi“ je poslastica za svakog književnog mitomana.

Hanter S. Tompson, siromašni klinac iz Luivila, Kentaki, sa petnaest godina počinje da upada u nevolje sukobljavajući se sa zakonom i sistemom. Zaglavljuje čak i popravni dom. Međutim, dva sata je bilo veoma malo, da bi se ceo Tompsonov život spakovao u jedan film, pa je njegovo odrastanje autor izostavio. Priča zapravo kreće od njegovog infiltiranja i jednogodišnjeg učestvovanja u redovima bande motorciklista Hells Angels, o kojima je napisao knjigu i demistifikovao skupinu prema kojoj je veliki broj hipika, umetnika bitnika i levičarskih filozofa gajio izvesne simpatije zbog odmetničkog oreola. Na kraju se ispostavilo da je u pitanju grupa sastavljena od ološa i siledžija koji su pored pljačkanja i razbojništva, podržavali i rat u Vijetnamu. Hanter S. Tompson je posle objavljene knjige dobio teške batine, ali je postao legenda. Pisao je u tadašnjem underground časopisu Rolling Stone, koji je bio daleko od onoga što predstavlja danas, dodelio je sebi titulu Doktora Žurnalistike i postao utemeljitelj stila nazvanog „Gonzo novinarstvo“. Sam termin „Gonzo“ označava nešto divlje i čudno, a skovao ga je Tompsonov ortak Bill Cardoso. Film obiluje arhivskim snimcima sa brojnim protagonistima tog vremena, dok je kao narator izabran Džoni Dep, koji je u filmu „Paranoja u Las Vegasu“ tumačio Raula Djuka, koji je zapravo alter ego Hantera S. Tompsona. Meni su takođe bile veoma zanimljive Hanterove političke epizode, i to kao predvodnika pokreta „Freak Power“ kada se 1969. godine kandidovao za lokalnog šerifa u Aspenu (Kolorado), kao i njegovo kasnije učešće u kampanji demokrate Džordža MekGoverna kojeg je izuzetno cenio. Saundtrek, kojim je obojena atmosfera filma, takođe je odličan. Od Boba Dylana , Janis Joplin, The Creedence i Jefferson Airplane, pa do Warena Zevona. 

“Gonzo: The Life and Work of Dr. Hunter S. Thompson” je film koji govori o čoveku koji je u životu tragao za smislom američkog sna i u tom traganju hrabro prelazio granicu, jer se gadio licemerja jednog sveta koji je sve svoje vrednosti spakovao u šarenilo Las Vegasa. Šteta što danas Amerika nema takvih glasova, kakav je bio glas Hantera S. Tompsona.