Dokumentarni film Alexa
Gibneya, priča je o životu i delu čoveka, koji uz Vilijema Barouza i Džeka Keruaka
predstavlja najznačajniju ikonu liberalne Amerike i ludih šezdesetih. U pitanju je jedan
od onih dokumentaraca, koji na pravi način dočarava najbitniju epohu pop kulture. Kroz slojevitost ličnosti kakva je bio Hanter
S. Tompson, šezdesete se ujedno mistifikuju i demistifikuju. Remek–delo koje se
po snazi može odmeriti sa Skorsezeovim „No Direction Home“ o Bobu Dylanu.
Hanter S. Tompson,
američki novinar i pisac, otac Gonzo novinarstva, politički aktivista i
ljubitelj poroka, bio je zapravo Ernest Hemingvej na LSD-u i svim drugim
opijatima do kojih se moglo doći šezdesetih. Čovek sa izraženom sklonošću ka
avanturama, novinarskom eksperimentisanju, i završnom činu svog života,
neopisivo ukazuje da između njega i Hemingveja postoji određena nit koja ih
neraskidivo povezuje. Iako pripadaju različitim epohama i poetikama, deo su
iste kulture, i to one divlje američke kulture u koju je većina nas i danas sa
čuđenjem i divljenjem zagledana. Njegov odnos prema Skotu Ficdžeraldu i
tretiranju klasik romana „Veliki Getsbi“ je poslastica za svakog književnog
mitomana.
Hanter S. Tompson,
siromašni klinac iz Luivila, Kentaki, sa petnaest godina počinje da upada u
nevolje sukobljavajući se sa zakonom i sistemom. Zaglavljuje čak i popravni
dom. Međutim, dva sata je bilo veoma malo, da bi se ceo Tompsonov život
spakovao u jedan film, pa je njegovo odrastanje autor izostavio. Priča zapravo kreće
od njegovog infiltiranja i jednogodišnjeg učestvovanja u redovima bande motorciklista
Hells Angels, o kojima je napisao knjigu i demistifikovao skupinu prema kojoj
je veliki broj hipika, umetnika bitnika i levičarskih filozofa gajio izvesne simpatije
zbog odmetničkog oreola. Na kraju se ispostavilo da je u pitanju grupa sastavljena
od ološa i siledžija koji su pored pljačkanja i razbojništva, podržavali i rat
u Vijetnamu. Hanter S. Tompson je posle objavljene knjige dobio teške batine, ali
je postao legenda. Pisao je u tadašnjem underground časopisu Rolling Stone,
koji je bio daleko od onoga što predstavlja danas, dodelio je sebi titulu
Doktora Žurnalistike i postao utemeljitelj stila nazvanog „Gonzo novinarstvo“.
Sam termin „Gonzo“ označava nešto divlje i čudno, a skovao ga je Tompsonov
ortak Bill Cardoso. Film obiluje arhivskim snimcima sa brojnim protagonistima
tog vremena, dok je kao narator izabran Džoni Dep, koji je u filmu „Paranoja u
Las Vegasu“ tumačio Raula Djuka, koji je zapravo alter ego Hantera S. Tompsona.
Meni su takođe bile veoma zanimljive Hanterove političke epizode, i to kao
predvodnika pokreta „Freak Power“ kada se 1969. godine kandidovao za lokalnog
šerifa u Aspenu (Kolorado), kao i njegovo kasnije učešće u kampanji demokrate
Džordža MekGoverna kojeg je izuzetno cenio. Saundtrek, kojim je obojena
atmosfera filma, takođe je odličan. Od Boba Dylana , Janis Joplin, The Creedence
i Jefferson Airplane, pa do Warena Zevona.
“Gonzo: The Life and Work of Dr. Hunter S.
Thompson” je film koji govori o čoveku koji je u životu tragao za smislom američkog
sna i u tom traganju hrabro prelazio granicu, jer se gadio licemerja jednog
sveta koji je sve svoje vrednosti spakovao u šarenilo Las Vegasa. Šteta što
danas Amerika nema takvih glasova, kakav je bio glas Hantera S. Tompsona.
Нема коментара:
Постави коментар