Pogledati ovaj film, bilo je veliko
zadovoljstvo. Dokumentarac koji verodostojno predstavlja jednog od najvećih
autora Novog Holivuda, sa propratnim pričama koje govore njegovi prijatelji
(Stiven Spilberg, Džordž Lukas, Martin Skorseze, Rendal Klejzer, Pol Šreder,
Klint Istvud, Oliver Stoun, Sem Eliot, Ričard Drajfus, Harison Ford, Čarli Šin,
Brajan Singer itd…), deca i brojni saradnici iz poznatih holivudskih studija.
Reditelj, scenarista i producent
Džon Milijus, rođen je 11.aprila 1944. u Sent Luisu, država Misuri, kao sin stolara
i ratnog heroja iz II svetskog rata. Sa porodicom se kao dete seli u
Kaliforniju, gde počinje njegovo sazrevanje, i gde mu se ukazuju surf i rokenrol,
što će, pored knjiga i stripova, znatno uticati na izgradnju Milijusovog
pogleda na svet. Čita Homera, Melvila, Konrada, Šekspira. Opsednut je
tradicionalnim američkim vrednostima (smatra da su simboli tih vrednosti Teodor
Ruzvelt i Džon Ford). Kasnije se upoznaje sa japanskom kulturom preko
Kurosavinih i Kobajašijevih filmova, proučava kendo i zen, i na osnovu svih navednih
uticaja formira vlastiti svetonazor, koji posle završenih studija filma na
Southern California, uspešno i precizno definiše u svojim filmovima. Zbog astme
su ga odbili za odlazak u Vijetnam, što je za njega bila očigledno jaka
frustracija, koja ga je u neku ruku odredila kao storitelera-scenaristu koji se
mnogo dobro snalazio u ispisivanju stranica žanrovskog ratnog i akcionog filma.
Reditelj Brajan Singer je u filmu naveo da je Milijus jednom prilikom rekao
(parafraziram): “Možda nisam najjači čovek na svetu, ali ako me ostaviš samog u
sobi sa olovkom i papirom, ubiću ih na stotine.” Krajem šezdesetih piše
scenario za film The Devil's 8, koji je zapravo predstavljao hard B varijantu Oldričevih
12 žigosanih. Posle toga piše scenario za Škorpion ubija Dona Zigela, što ga
samo kao tvorca Prljavog Harija svrstava u red najvećih. Potom slede scenarija
za filmove Sudija za vešanje Džona Hjustona, Džeremaja Džonson Sidnija Polaka,
Klopka za inspektora Kalahana Teda Posta I njegov najveći scenaristički uspeh
sa filmom Apokalipsa danas F.F. Kopole za koji umalo nije dobio Oskara (jedan od
poznatih grehova Holivuda).
1972/73. godine režira Dilindžera, njegov prvi
film, koji i danas svojom dinamičnošću, dramaturški funkcionalnim mizanscenom,
kao i sjajnim ulogama Vorena Outsa i Bena Džonsona, predstavlja jedan od
najznačajnih gangsterskih filmova ikada. Posle toga je usledila pustolovna
melodrama Vetar i lav (1975) sa Šonom Konerijem i Brajanom Kejtom, zatim remek-delo
Dan velikih valova (1978) o prijateljima surferima i vremenu koje neumitno teče,
onda Konan Varvarin (1982) koji je svojom ničeanskom oštricom uzbudio duhove
liberalnih struja anglosaksonskog sveta, koji su konačno sačekali Crvenu zoru (1984) da bi Milijusa
proglasili fašistom. Posle toga kreće njegovo izopštavanje iz holivudske priče i
dešava mu se nekoliko životnih brodoloma sa kojima ćete se upoznati ukoliko odgledate
ovaj fenomenalni dokumentarni film koji su kreirali Džoi Figeroa i Zak Knutson.
Ovo je priča o najvećem holivudskom zen-anarhisti,
oda individualizmu i slobodi izbora, saga o čoveku koji je želo da se igra i
usput nam ispriča neke priče o herojima, antiherojima i odmetnicima. Šteta je
što ga mnogi nisu ukapirali onako kako je trebalo, jer bi za sobom verovatno
ostavio još nekoliko remek-dela. Ovako, čini mi se da je u pitanju jedan od
onih dokumentarnih filmova koji predstavljaju spomenik jednom geniju. Priča je
zaokružena, i što je najvažnije, kao dobra priča će ostati generacijama koje
dolaze.
Нема коментара:
Постави коментар