недеља, 06. април 2014.

Milius (2013) - Čovek, mit, legenda




Pogledati ovaj film, bilo je veliko zadovoljstvo. Dokumentarac koji verodostojno predstavlja jednog od najvećih autora Novog Holivuda, sa propratnim pričama koje govore njegovi prijatelji (Stiven Spilberg, Džordž Lukas, Martin Skorseze, Rendal Klejzer, Pol Šreder, Klint Istvud, Oliver Stoun, Sem Eliot, Ričard Drajfus, Harison Ford, Čarli Šin, Brajan Singer itd…), deca i brojni saradnici iz poznatih holivudskih studija.


Reditelj, scenarista i producent Džon Milijus, rođen je 11.aprila 1944. u Sent Luisu, država Misuri, kao sin stolara i ratnog heroja iz II svetskog rata. Sa porodicom se kao dete seli u Kaliforniju, gde počinje njegovo sazrevanje, i gde mu se ukazuju surf i rokenrol, što će, pored knjiga i stripova, znatno uticati na izgradnju Milijusovog pogleda na svet. Čita Homera, Melvila, Konrada, Šekspira. Opsednut je tradicionalnim američkim vrednostima (smatra da su simboli tih vrednosti Teodor Ruzvelt i Džon Ford). Kasnije se upoznaje sa japanskom kulturom preko Kurosavinih i Kobajašijevih filmova, proučava kendo i zen, i na osnovu svih navednih uticaja formira vlastiti svetonazor, koji posle završenih studija filma na Southern California, uspešno i precizno definiše u svojim filmovima. Zbog astme su ga odbili za odlazak u Vijetnam, što je za njega bila očigledno jaka frustracija, koja ga je u neku ruku odredila kao storitelera-scenaristu koji se mnogo dobro snalazio u ispisivanju stranica žanrovskog ratnog i akcionog filma. Reditelj Brajan Singer je u filmu naveo da je Milijus jednom prilikom rekao (parafraziram): “Možda nisam najjači čovek na svetu, ali ako me ostaviš samog u sobi sa olovkom i papirom, ubiću ih na stotine.” Krajem šezdesetih piše scenario za film The Devil's 8, koji je zapravo predstavljao hard B varijantu Oldričevih 12 žigosanih. Posle toga piše scenario za Škorpion ubija Dona Zigela, što ga samo kao tvorca Prljavog Harija svrstava u red najvećih. Potom slede scenarija za filmove Sudija za vešanje Džona Hjustona, Džeremaja Džonson Sidnija Polaka, Klopka za inspektora Kalahana Teda Posta I njegov najveći scenaristički uspeh sa filmom Apokalipsa danas F.F. Kopole za koji umalo nije dobio Oskara (jedan od poznatih grehova Holivuda). 


1972/73. godine režira Dilindžera, njegov prvi film, koji i danas svojom dinamičnošću, dramaturški funkcionalnim mizanscenom, kao i sjajnim ulogama Vorena Outsa i Bena Džonsona, predstavlja jedan od najznačajnih gangsterskih filmova ikada. Posle toga je usledila pustolovna melodrama Vetar i lav (1975) sa Šonom Konerijem i Brajanom Kejtom, zatim remek-delo Dan velikih valova (1978) o prijateljima surferima i vremenu koje neumitno teče, onda Konan Varvarin (1982) koji je svojom ničeanskom oštricom uzbudio duhove liberalnih struja anglosaksonskog sveta, koji su konačno sačekali Crvenu zoru (1984) da bi Milijusa proglasili fašistom. Posle toga kreće njegovo izopštavanje iz holivudske priče i dešava mu se nekoliko životnih brodoloma sa kojima ćete se upoznati ukoliko odgledate ovaj fenomenalni dokumentarni film koji su kreirali Džoi Figeroa i Zak Knutson.
Ovo je priča o najvećem holivudskom zen-anarhisti, oda individualizmu i slobodi izbora, saga o čoveku koji je želo da se igra i usput nam ispriča neke priče o herojima, antiherojima i odmetnicima. Šteta je što ga mnogi nisu ukapirali onako kako je trebalo, jer bi za sobom verovatno ostavio još nekoliko remek-dela. Ovako, čini mi se da je u pitanju jedan od onih dokumentarnih filmova koji predstavljaju spomenik jednom geniju. Priča je zaokružena, i što je najvažnije, kao dobra priča će ostati generacijama koje dolaze.

Нема коментара:

Постави коментар