HARDCORE (U podzemlju seksa) - režija: Pol Šreder (1979)

O Polu Šrederu sam već pisao ranije. On će za mene uvek predstavljati jednu veliku inspiraciju za promišljanje filmske i drugih srodnih umetnosti. Čovek koji je od zanata holivudskog scenariste napravio umetnost. Story – teller koji do osamnaeste godine nije pogledao nijedan film, ali koji je kasnije kroz svoje filmske priče uspeo da se suoči sa ličnim frustracijama, i gledajući u zrelijem dobu kino klasike, u svojim delima spojio brzinu novog Holivuda sa dubinama metafizičkog autorskog filma. U jednom intervjuu, koji je početkom osamdesetih dao Dinku Tucakoviću, rekao je : “Postoji tuce filmova koje volim da vidim svake godine. Tragači (Džon Ford), Vrtoglavica (Alfred Hičkok), Konformist (Bernardo Bertoluči), Džeparoš (Rober Breson), Tokijska priča (Jasudžiro Ozu), Pomračenje (Mikelanđelo Antonioni). To su otprilike filmovi koje volim redovno da gledam.”

Dakle, posle ovakvog izbora vam je jasno da između Holivuda, evropskog filma i japanskog filma postoji neraskidiva nit koja se da prepoznati u delima mnogih reditelja koji su šezdesetih,sedamdesetih, pa i osamdesetih, snimili neke od najboljih filmova na svetu. Jedan od najličnijih filmova Pola Šredera je definitivno film Hardcore, odnosno U podzemlju seksa, kako se prikazivao u domaćim bioskopima. U pitanju je jedan od onih filmova za koje sam se plašio pogledati ih ponovo, jer ga pamtim kao nešto veoma originalno i dobro za vreme u koje je snimljen i prikazivan. Gledao sam ga poslednji put jako davno, u doba VHS-a i prvih video klubova, i posle toga sam naleteo na nekoliko filmova koji su pokušavali da se bave temom kriminalne porno margine (8 MM Džoela Šumahera), ali niko nije uspeo da prikaže nešto što već nisam video u holivudskim filmovima sedamdesetih. Jedina inovacija je bila u tome što su novi autori igrali na kartu šoka eskplicitnim scenama nasilja, dok je sve ostalo bilo mnogo bolje obrađeno i razrađeno u Šrederovom filmu.

Džejk VanDorn (Džordž C. Skot) je samohrani otac iz kalvinističke zajednice Grand Rapidsa – Mičigen, koji svoju ćerku sa ostalom decom iz zajednice šalje u neki kalifornijski školski kamp. Posle nekoliko dana mu javljaju da je ćerka nestala. Džejk unajmljuje privatnog detektiva Endija Masta (Piter Bojl) koji ubrzo dolazi do otkrića da tragovi nestanka vode do podzemlja prostitucije i porno kriminala. Džejk VanDorn iz jednog hermetično-religioznog gnezda, u kojem je živeo pod staklenim zvonom, silazi u kanalizaciju velegradske margine. Na tom neželjenom putu, upoznaje prostitutku Niki (Sizon Habli), preispituje svoju veru, pokušava da shvati iskušenja kroz koja prolazi, očajnički želeći da povrati svoju ćerku. Likovi su izvajani prepoznatljivim rukopisom Pola Šredera. Odbojan prema pozorišno-dramskim i etičkim konvencionalnostima, prema akademizmu, Šreder je maksimalno oslobodio svoje glumce, što je celoj priči dalo vid neodoljive spontane biheviorističke igre, koloritne i bliske, igre koja lako i brzo osvaja gledaoca. Harizmatični Džorž Skot je pored uloge Generala Patona, ovde napravio svoju najveću ulogu, dok je apsolutno briljantni Piter Bojl (ćale iz serije Svi vole Rejmonda) jedan od onih glumaca kakve je danas teško videti na filmu. On igra autentičnu detektivsku protuvu, veoma karakterističnu za filmove slične tematike, i to radi tako ubedljivo, da vam se čini kako sve vreme osećate vonj njegovog znoja tu negde ispred vas. Atmosfera je takođe zabojena prigodnom muzikom koju je komponovao Džek Niče, inače poznat kao čovek koji je učestvovao u stvaranju nekoliko najvećih albuma rokenrola.

Hardcore je ozbiljno filmsko delo o kojem se može ozbiljno govoriti i razmišljati.