понедељак, 03. август 2015.

NEŠTO O NEKIM KNJIGAMA (IV deo)



AUDICIJA – RJU MURAKAMI (Booka)


Rju Murakami nema veze sa Harukijem i to sam sa zadovoljstvom konstatovao pre par godina kada mi je u ruke pao njegov horor-roman U miso supi. Nije to zato što ne volim Harukija Murakamija (napisao je par solidnih romana), već zato što mi skaču po ganglijama sa tim novouspostavljenim globalnim kanonima. Elem, kada sam shvatio šta piše njegov prezimenjak Rju Murakami, bilo mi je jasno da će od ovakvog štiva bežati ljubitelji Harukija kao đavo od krsta. 

U pitanju je priča o biznismenu Aojami koji je relativno mlad ostao udovac. Sedam godina nakon smrti svoje supruge odlučio je da posluša predlog svog maloletnog sina i sebi nađe novu ženu. Kako bi pronašao idealnu ženu, Aojama u igru uključuje svog prijatelja Jošikavu iz sveta filmske industrije. Jošikava predlaže da organizuju lažnu audiciju za potrebe snimanja filma i na taj način probaju da nađu onu pravu. U Aojamin život ulazi bivša balerina Asami koja menja dramski tok radnje i uvodi nas u jednu mračnu priču po kojoj je Takaši Mike snimio istoimeni film za koji su Džon Lendis i Rob Zombi izjavili da je ekstremno uznemirujuć.

ŽETON ZA NAJDRAŽI VURLICER – SANJIN ŠTRBAC (Bina-Banja Luka)


Imao sam veliko zadovoljstvo da uživam u dobroj knjizi Sanjina Štrbca, koja se sastoji od razgovora sa rok-kritičarima i teoretičarima pop kulture, ali i da se u isto vreme, kroz intimne flešbekove, razračunam sa samim sobom, kao i sa svojim nekadašnjim idolima čiji su pogledi na muziku i filmove koje volim smešteni u ovaj zbornik.  To je bila jedinstvena prilika da se prisetim kada sam neke od njih počeo da poštujem, a kada sam neke od njih prestao da poštujem. Moram priznati da je među njima bilo i nekoliko za koje sam samo čuo, ali nisam bio upoznat sa njihovim radom. U svakom slučaju, jedna zanimljiva vožnja koju je vredelo proći, i kojom se Sanjin Štrbac, banjalučki publicista i ljubitelj tex-mex kantina, bez sumnje upisao u kružok čuvara vatre starozavetnog rokerskog plamena. S jedne strane, posebno bih izdvojio razgovore sa Nebojšom Pajkićem, Slobom Konjovićem, Žikicom Simićem, Momom Rajinom, Jadrankom Janković, Goranom Terzićem i Aleksandrom D. Kostićem, kao sa osobama koje su imale znatan uticaj na kreiranje ukusa nekoliko generacija, a sa druge strane mislim da je veoma dobro što se u ovoj knjizi našao razgovor i sa Aleksandrom Delibašićem (Bad Music For Bad People), koji je meni i mnogima koji su čitali recenzije gore pomenutih autora, doslednom gerilskom strašću omogućio da uživo vidimo neke od najboljih alt-pank-rok-garažnih bendova koji postoje. Žeton za najdraži vurlicer je jedna od onih knjiga koje se sa poštovanjem i znatiželjom otvaraju više puta.

SJAJNO MJESTO ZA NESREĆU – DAMIR KARAKAŠ (LOM)


Ovo je prvi i jedini roman Damira Karakaša koji sam pročitao, a LOM je objavio nekoliko. Dugo sam bežao od njegove proze, jer je po istoj Dalibor Matanić snimio film Kino Lika koji mi se nikako nije svideo. Onda sam ga slušao u nekoj emisiji na HRT-u, gde mi je za jednog pisca zvučao šablonski i njegova me misao nije privukla. Međutim, roman Sjajno mesto za nesreću je značajna knjiga jer nam predstavlja život ex-yu emigracije u evropskim metropolama. Potucanje po straćarama i predgrađima Pariza, šljakersko preživljavanje na margini i pokušaj umetničkog samoostvarenja. Surova, iskrena i lična, autobiografska priča, koja podseća na najbolje stranice slične tematika koje su napisali Džordž Orvel u Niko i ništa u Parizu i Londonu, Gajto Gazdanov u romanu Noćni putevi ili Eduard Limonov u nekoj od svojih priča iz perioda američkog klošarenja. Ipak, Karakaš je daleko od pomenutih klasika jer mu nedostaje autentičnost, a nekoliko puta se u toku pripovedanja sapleo o političke stereotipe. To se kod mene kao čitaoca ne oprašta.



10 коментара:

  1. Japanski krimici i horori su veoma originalni. A to je majstorstvo, s obzirom da se radi o sablonskom zanru. Procitacu. Sto se tice Murakamija poznatijeg - neobican tip. Esktremno preopsiran.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne verujem da će ti se dopasti Rju. Brutalan je kraj. Ti si Skaramuše romantik.

      Избриши
  2. Meni je Rju samo protrcao kroz ruke, ko "oblak". Puf, isparilo. Paznju mi je drzao ne zato sto je horor (nisam fan) nego zbog trilerskog i skoro krimickog razvoja dogadjaja. A moj licni animus Poaro u tome veoma uziva :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "U miso supi" mi je protrčao kroz ruke. Ovaj mi se više dopao. Ja nisam fan žanrovske književnosti (filmova jesam) ali ne bežim od žanra u prozi. Mogu da čitam sve osim SF-a. Ne volim čak preterano ni SF filmove. Horor mi je generalno draži, a krimići su najbolja stvar na svetu, čak i oni petparački.

      Избриши
    2. Nisam čitala Audiciju, ali druge dve jesam...i ne mogu da se otmem utisku da me ni ta treća ne bi baš pogodila nekim gromom iz tih oblačića (puf). Ali bih ti zato za preporuku dobrog krimića (naravno, stilski valjanog) bila više nego zahvalna :)

      Избриши
    3. Moja žena preko koje se grebem za novije krimiće preporučuje Ju Nesbea, Arnaldura Indridasona, Borisa Akunjina.
      Ja preporučujem staru noir školu - Čendler, Hemet i Spilejn.

      Избриши

  3. ŽANR je ispit iz poznavanja STILA. A stil je za mene sustina - onaj ko ne stvori svoju estetiku ne moze se nazvati umjetnikom pa čak ni zanatlijom. A žanr podrazumjeva poznavanje pravila te estetike. Majstorstvo. Krimic je čitan jer obrađuje vječno zanimljivu temu - ljudski karakter. Misterija se još i može postići pametnom primjenom simbola žanrovskog obrasca, ali rasplet (koji je ujedno i zaplet) uvijek je vezan za ljudski karakter.
    Otuda i toliko ljubitelja Poaroa. On funkcionise bas na taj način.

    A sto se tice preporuka...Spilejn je za mačo romantike. A Etotako mi ne lici na takvu osobu..Čendler je ista "Istvudovska škola"..Akunjin je apstraktni "krininolog". A Šekspir - najveći. Ne postoji bolji literarni "krimic" ili "triler" od Makbeta. Čovjek prije i poslije zločina. Zašto i kako? ..Ali, mi ovdje pricamo o običnim krimićima...Skandinavci i u zadnje vrijeme Italijani.

    Što se tiče opaske da sam romantik..Desna strana moga lica se namijala, a lijeva zaplakala.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "Opaska" zvuči preoštro, kao da ti zameram nešto zbog toga. Pre bih rekao da je to bila konstatacija. :)

      Избриши
  4. Citala ja tog skandinavca...i ne znam...nesto mi fali. Fale mi likovi, njihova dubina. Njihova borba, pad i svasta jos ponesto. Ljudskost i stvarnost. Ko da su stavljeni na holivudsku pozornicu (savrseno razmestenih rekvizita), i pocela je prica.

    ОдговориИзбриши
  5. Znam da ovdje nije mjesto, pa neka autor obrise ovu poruku, ali umro je Arsen. Bilo bi dobro da se nesto kaze o najvecoj faci u istoji kulture na eks Yu prostorima. "A i šire", sto bi rekli politicari.

    ОдговориИзбриши