Aki Kaurismaki mi je lično najdraži autor iz skandinavskih krajeva. Finac prefinjenog kosmopolitskog duha, sa osećajem za pravdu i nesebičnu ljubav prema malom čoveku. Upoznao sam njegov opus devedesetih i odmah shvatio da je u pitanju sineasta koji uz Džarmuša i Almodovara snima filmove sa malo para, koji svojom originalnošću i osobenošću odudaraju od glavnotokovske struje. Dopalo mi se to što je radio Kaurismaki, i moram priznati da je pored toga i zvučnost njegovog imena negde uticala da odaberem baš njega kao omiljenog autora, a ne recimo Endrju Birkina ili Tea Angelopulosa, koje sam otkrio negde u isto vreme.
Kaurismakijev novi film „Le Havre“ (Avr) je priča o Marselu Marksu (Andre Wilms), bivšem piscu i boemu pariskih ulica, koji je, odbacivši velegradski splin sa literarnim ambicijama, došao u Avr i počeo da radi kao čistač cipela. Živi skromno sa ženom Arleti (Kati Outinen) koja brine o njemu, dok slobodno vreme i dalje provodi u lokalnoj kafani sa likovima kakvi se mogu sresti samo u Kaurismakijevim filmovima. U međuvremenu Arleti završava u bolnici, dok u njegov život ulazi mali Afrikanac Idris (Blondin Miguel) koji je na udaru imigrantskih službi. Idrisov cilj je prelazak La Manša i odlazak u London kod majke. Marsel je primoran da se suprotstavi sistemu dehumanizovanog zapadnog društva i pomogne malom Idrisu da se dokopa britanskog kopna.
Dakle, u pitanju je dirljiva i nepretenciozna topla ljudska priča napravljena od jednog osvedočenog humaniste kakav je Kaurismaki. Glumac Andre Wilms koji je bio gost ovogodišnjeg FEST-a je u jednom intervjuu citirao Akija Kaurismakija koji je rekao - „Stvarnost je toliko postala beznadežna da ne mogu da pravim film koji će biti crnji od realnosti. Napraviću priču sa dva hepienda – možda to nikada neće postojati u životu, ali nemam izbora, nego da napravim takav film.”
"Avr" je baš takav film. Kaurismaki nam poručuje da su dobrota i solidarnost preko potrebne našem vremenu. Hajde da obnovimo gradivo. Mnogi od nas su to zaboravili.
