Skandinavski film je uvek bio rado posećivan na svim filmskim festivalima koji su se odigravali u Beogradu. Počev od Festa i Festivala autorskog filma, do manjih retropektiva koje se tokom godine organizuju u saradnji sa nekom od ambasada skandinavskih zemalja. Skandinavski film je dugo nosio predznak bergmanovski po čuvenom Ingmaru Bergmanu, dok se nije pojavila jedna nova generacija filmskih autora koje su predvodili Lars Fon Trir, Mika i Aki Kaurismaki i Bile Ougust. Međutim, moj utisak je da još uvek mlađi autori nisu uspeli da se oslobode tog, nazovi bergmanovskog kompleksa, koji razumljivo predstavlja preveliko breme, i da im isti ne dozvoljava da se jasnije profilišu kao autori.
Na ovom Festu je prikazan jako zanimljiv švedski film Tomasa Alfredsona koji je napravio korak dalje i nepretenciozno se pozabavio žanrom horor filma. Film je otkupljen i kod nas će se prikazivati pod nazivom "Otvori vrata pravom" i predstavlja dirljivu priču o odrastanju, adolescenciji i autsajderskoj tinejdž usamljenosti.Naravno, u ovom slučaju je cela priča umotana u horor oblandu.
Oskar je usamljeni plavi dečak koji živi u depresivnom ambijentu švedskog predgrađa i jedini je klinac u zgradi. Svakodnevno trpi iživljavanja školskih drugara koji ga maltretiraju zbog njegove introvertnosti. Oskar sanja o osveti i u trenucima usamljenih igrarija ponavlja replike iz kultnih filmova u kojima neko nekoga muči ili naglašava neku pretnju. Ubrzo se u istu zgradu useljava čudak sa ćerkom Eli, koja se ispred zgrade pojavljuje samo noću i koja postaje najbolja Oskarova drugarica. Eli je takođe usamljena i emotivna ali se boji da njihovo prijateljstvo koje počinje da prerasta u ljubav neće opstati jer je Eli vampir.
Alfredson se oslanja na tradiciju vampirskog filma i poseduje magiju koju imaju i vampirski filmovi poput "Blizine tame" Ketrin Bigelou ili "Zavisnost" Ejbela Ferare, ali je opet skroz drugačiji i originalan na neki svoj način.
Ovo je film koji bi trebalo da pogledaju svi ljubitelji horora. Između ostalog, Šveđanin ga je napravio tako da mogu da uživaju i festivalski intelektualci i mi što volim da idemo u bioskop i na neopisiv način uživamo u kokicama i trash filmovima.
Нема коментара:
Постави коментар