Kao student, imao sam običaj da u časovima dokolice (za kojom danas neizmerno patim) sa drugarima igram društvenu igru koja je podrazumevala pravljenje raznoraznih top lista. Jednu sam već priložio na ovom blogu i tiče se deset najvećih negativaca u istoriji kinematografije. Liste su se pravile i za neke notorne gluposti, jer nam je svašta padalo na pamet, ali najzanimljivije su bile one koje su se ticale najomiljenijih pesama, albuma i najdražih filmova. Meni su i dan danas veoma bitne i trudim se da uvek od svojih novih poznanika iskopam kakve stvari vole i na osnovu toga sam u stanju da napravim psihološki profil čoveka. Zato je uvek prisutno ono klinačko pitanje: "A šta ti slušaš od muzike?"
Moje liste koje sam pravio za najdraže pesme su toliko promenljive da mi je uvek zabavno da ih iznova sastavljam. Naravno, sve te pesme koje su uticale na moj intrapsihički mikrokosmos su vezane za neki događaj, za neke ljude, i nemaju veze sa samom strukturom i umetničkom vrednošću te pesme. To su stvari kojima prilazim čisto hedonistički, a mogle bi da budu i propratni soundtrack mog života.
1.ELVIS PREASLY- "SUSPICIOUS MINDS"
To je pesma koja zvuči tako moćno da se posle slušanja iste uvek pitam: "Jesam li ja jebeno lud ili je ovo remek delo?" Mislim da sam je prvi put čuo, ali nisam siguran, u mraku bruskog bioskopa u kultnoj sceni iz MekBrajdovog rimejka "Do poslednjeg daha" kada Ričard Gir uleće u tuš kabinu Valerije Kapriski. Posle toga me je pratila čitav život. Kada sam bivšim devojkama snimao kasete, na kompilaciji je morala da se nađe i ova pesma. Posebnu težinu je imala činjenica da je ovu pesmu izvodio Kralj. A ja sam se već jednom izjasnio na tu temu i potvrdio pučanstvu: U državi u kojoj bi Elvis bio Kralj-ja bih se deklarisao kao monarhista.
2.PULP-"COMMON PEOPLE"
Pulp je bilo nemoguće ne zavoleti posle albuma "Different class". Isti se pojavio 1995.godine kada sam upisao fakultet. Bio je to pravi brucoški bend. Bar u mom slučaju. Slatke pop pesme. Slušali smo ga posle toga godinama. Par mojih drugara koji su baš bili u tom Britpop fazonu smatraju ga najboljom pop pločom devedesetih. Meni se pesma Common people dopala na keca. Preslušao sam je posle toga još milion u puta, a zanimljivo je to da mi još uvek nije dosadila.
3.Crosby Stills Nash & Young -"OHIO"
Ne znam do kojeg sam nosača zvuka dospeo. Možda ploča? Možda kaseta? Dozvolite mi nek bude pretpostavka da je pre u pitanju ploča, jer je nekako romantičnije. Mada skoro sam provalio da Tarantino u filmu "Death proof" insistira na tome da su i kasete iz današnje perspektive romantične. Elem, moj stari prijatelj, matori hipi iz doline Graševke, jednom prilikom mi je posudio, rekli smo ploču, Crosby Stills Nash & Young-a i tada sam čuo pesmu Ohio - Tin soldiers and Nixon coming, / We're finally on our own / This summer I hear the drumming, / Four dead in Ohio. Nisam imao pojma o čemu se tu zapravo radi, ali mi je hipik iz doline Graševke sve razjasnio. Džefrija Milera i njegove kolege ubili su pripadnici nacionalne garde koju je Nikson poslao na studente Kent Stejt univerziteta u Ohaju. Posle toga je Neil Young seo i napisao ovu pesmu koja je bukvalno bila himna na svim studentskim demonstracijama koje su se proširile na sve univerzitete u SAD i jedna od najlepših protestnih pesama koja je pratila većinu skupova organizovanih protiv rata u Vijetnamu. Kasnije kada sam i sam bio učesnik studentskih demonstracija, sve vreme sam imao na umu i ovu sjajnu stvar. Dugo je nisam čuo. Godinama...Ali prošle godine u SKC-u na koncertu benda iz Ohaja "Two Cow Garage" potpuno sam odlepio, kada su na samom kraju izašli i na bis odsvirali ovu pesmu. Dugo mi je posle toga odzvanjalo u ušima Four dead in Ohio-Four dead in Ohio-Four dead in Ohio...
4.BOB DYLAN - "Brownsville Girl"
Well, there was this movie I seen one time,
About a man riding 'cross the desert and it starred Gregory Peck.
He was shot down by a hungry kid trying to make a name for himself.
The townspeople wanted to crush that kid down and string him up by the neck.
Ploču sam dobio na poklon od rođake iz Kragujevca. Došla je jednog leta sa velikim crvenim rancem i poklonila mi jedan od slabijih albuma Bob Dylana. Mada ja mislim da on nema slabije albume - njegove ploče se dele na dobre, odlične i remek dela. Ova ploča je odlična. Pesmu "Brownsville girl" sam preslušavao celog leta. Nisam znao engleski, niti sam znao o čemu peva, ali meni je bilo sjajno. Sam sam u svojoj dečijoj glavi iskonstruisao da je to najlepša ljubavna pesma na svetu. Posebnu težinu imao je gospel hor koji je pevao prateće vokale. Bio sam oduševljen. Naravno, tog leta sam bio zaljubljen u M.V. koja se septembra meseca odselila u drugi grad i više je nikada nisam video. Ja sam znao da će se odseliti i u tome mi je pomogao Bob Dilan. Bilo mi je lakše da patim uz njegove pesme. Mnogo godina kasnije sam saznao da je pesmu napisao glumac i pisac Sem Šepard. Zanimljiv spoj dve harizmatične individue. Znao sam da tu ima nečeg posebnog.
5.THE CLASH - "I FOUGHT THE LAW"
Pesma od Sonny Curtis-a and The Crickets koju su obradili The Clash i napravili himnu punk-rocka. The Clash nam je negde pred kraj osnovne škole postao sastavni deo života jer je PUNK bio ono što nam je trebalo. Tih godina je pao berlinski zid tako da je rokenrol odradio svoj deo u ideološkom smislu. Tada su krenuli da se množe neki novi pravci, ali je postalo potpuno normalno da na istoj žurci slušamo i Doorse i Stranglerse i Clash i Hendrixa. Sve je to bio rokenrol. Pesma "I fought the law" mi je pomogla da iživim svoju divlju stranu koja je nažalost obuzdana i izdresirana putem vaspitanja, socijalizacije i nametnitih društvenih konvencija.
Prolazio sam kroz žestoke emotivne krize za vreme studiranja. Bio sam depresivan i bezvoljan. Zaglavio sam negde na drugoj godini i nisam mogao da maknem. Iza sebe sam ostavio jednu propalu vezu. Vreme je takođe bilo depresivno. Bio sam bez kinte. Ćale je ostao bez posla. Sve se nekako nagomilalo. Morao sam da spremim neke ispite za septembar, pa sam se povukao kod babe u Aleksandrovac Župski. Pored pravničke literature, poneo sam vokmen i kasetu Tindersticksa. Bilo je nečeg okrepljujućeg u toj zvučnoj melanholiji. Fantastičan bend. Fantastična pesma kroz koju se sve vreme provlači duh Bodlera i boemski splin egzistencijalizma.Veliki umetnici. Žao mi je što nisam odgledao njihov koncert u SKC-u, bio sam u vojsci. Danas retko ubacim njihov CD u plejer. Bojim se da će se vratiti duh melanholije. To mi više nije potrebno. Dovoljno je što ga se samo sećam. Neka tako i ostane.
Lou Reed je ovu pesmu napisao inspirisan romanom Nelsona Algrena. Pesma je tragična jer opisuje živote promašenih likova, muških prostitutki i transvestita iz Vorholovog okruženja, džankija i marginalaca poput lika Ratso Rizza iz filma "Midnight Cowboy". Njena snaga je upravo u tome što se bavi marginom velikog grada i što je Lou Reed zapravo pečatirao pravovernu rokenrol temu koja je gorka i nihilistična koliko i sam život u svetu koji je odavno izgubio kompas.
Pesma "Lake Charles" je prelepa country rock balada čija sentimentalnost neće ostaviti ravnodušnim ni najtvrdokornije ljubitelje rock muzike. Lucinda Williams je trenutno prva dama americane i kantautor koji za sobom ima opus koji služi na čast ovoj muzici. Pesma "Lake Charles" se nalazi na albumu "Car Wheels on a Gravel Road" koji su neki kritičari proglasili albumom "Blonde on Blonde" devedesetih.
9. THE KINGSMEN - "LOUIE LOUIE"
Himna garažnog zvuka. Neodoljiva lepota jednostavnosti. Pobeda ideje nad superiornošću svirke. Tri rifa i to je to. Esencija rock n rolla. Ne mogu da joj prismrde nikakava gitarska masturbiranja Satrijanija, Vaja ili Stefanovskog.
Prvi put sam je čuo kao obradu Električnog Orgazma na albumu "Braćo i sestre". Maznuo sam tu ploču od Krletove švece. Odnosno, pozajmio je i ostala je kod mene. Mnoge moje ploče su takođe pozajmljene zauvek, tako da nije to ništa strašno (oprosti mi Krle). Elem, The Kingsmen su se nekako provukli na nekim kompilacijama dok smo kupovali bugarske kasete, a kasnije diskove. Švaba mi je rekao jednom prilikom da je kao stvorena za Iggy Popa. Nije se prevario. Iggy je otpevao na nekom od tih albuma, s početka devedesetih.
I danas se naprosto oduševim jednostavnošću forme ove pesme i energijom koja pokreće sve ljude koji su se jednom u životu zarazili distorziranim gitarskim rifom.
10.THE BEATLES - "I SHOULD HAVE KNOWN BETTER"
Svi mi koji smo odrastali u SFRJ (zemlja srećnih i nasmejanih ljudi) imali smo zanimljiv i edukativan školski program koji je za vreme letnjeg i zimskog raspusta podrazumevao programski termin koji se zvao zimski ili letnji bioskop. Mogli smo kao klinci da gledamo filmove poput Šejna, Robin Huda, Flipera i Pobune na brodu Baunti. O mitovima i legendama nam je pričao jedan fini čovek sa bradom, koji je mnogo godina kasnije potonuo u kaljuzi srpske politike. "Neven" je bio takođe deo školskog programa, a režirao ga je Timoti Džon Bajford. Zatim "Opstanak"...Eh...to detinjstvo je valjda uvek lepo.
U sklopu letnjeg bioskopa redovno su prikazivali filmove Ričarda Lestera o Bitlsima iz rane faze...Mislim, pre no što su upoznali Bob Dilana i probali marihuanu. U jednom od tih filmova ( mislim da je pre "A Hard Day's Night" nego "Help") ima jedna scena dok The Beatles u nekom vozu igraju poker zatvoreni u neki kupe za ostavu prtljaga, dok ih obožavateljke poput gladnih ajkula dvore a oni pevaju pesmu "I should have known better". Obradovao sam se sjajnom coveru sastava She and Him. Pesma za sva vremena!!!
11. CALEXICO - "The Ballad Of Cable Hogue"
Bend koji mi je vratio veru. Taman sam pomislio da je sve gotovo i pojavljuje se Calexico. Bend iz Tusona (Arizona) koji zvuči kao soundtrack za neki film Sema Pekinpoa ili Serđo Leonea. El Marijači sa ekipom koja je počela sa sastavom Giant Sand. Pesak pustinje, osmeh Elija Valaha, zvuk trube i Džejson Robards koji negde u daljini odlazi na umornoj ragi. Nije slučajno ova pesma dobila naziv po istoimenom Pekinpoovom filmu. I dan danas mislim da je ovo jedna od najboljih pesama na svetu. Ne znam koliko će me dugo držati taj osećaj.
12.JOHNNY CASH - "HURT"
Da je neko rekao nekad nekom kravaru iz Arkanzasa ili Teksasa da će Johnny Cash jednog dana obraditi pesmu sastava Nine Inch Nails, kravar bi bio zbunjen. Naravno, prvo bi morao da mu objasniš ko su N.N.N. Johnny Cash je to uvek radio. Šokirao i zbunjivao. Zato ga nisu puštali na main stream country stanicama. Johnny je uvek bio buntovnik i pravi rokenroler. Man in Black! Voleli su ga svi.
Pesma "Hurt" je testamentarna himna Kešovog života. Izvedbom iste kao da je poručio svojoj ljubavi Džun Karter Keš da će joj se pridružiti čim bude otišla. Snaga njihove ljubavi, i taj idealni spoj sjajno je opisan u filmu Džejmsa Mangolda "Walk the Line". Kada sam video spot i starog Casha za klavirom shvatio sam da je on već mrtav. Srce mu je bilo slomljeno kada je shvatio da je Džun bolesna i da može umreti pre njega. To se i desilo. Zato je ta pesma svedočanstvo o kraju jednog života koji je intezivno proživljen sa svim usponima i padovima. Johnny Cash je moj najveći heroj. Prošlo je vreme takvih ljudina.
9. THE KINGSMEN - "LOUIE LOUIE"
Himna garažnog zvuka. Neodoljiva lepota jednostavnosti. Pobeda ideje nad superiornošću svirke. Tri rifa i to je to. Esencija rock n rolla. Ne mogu da joj prismrde nikakava gitarska masturbiranja Satrijanija, Vaja ili Stefanovskog.
Prvi put sam je čuo kao obradu Električnog Orgazma na albumu "Braćo i sestre". Maznuo sam tu ploču od Krletove švece. Odnosno, pozajmio je i ostala je kod mene. Mnoge moje ploče su takođe pozajmljene zauvek, tako da nije to ništa strašno (oprosti mi Krle). Elem, The Kingsmen su se nekako provukli na nekim kompilacijama dok smo kupovali bugarske kasete, a kasnije diskove. Švaba mi je rekao jednom prilikom da je kao stvorena za Iggy Popa. Nije se prevario. Iggy je otpevao na nekom od tih albuma, s početka devedesetih.
I danas se naprosto oduševim jednostavnošću forme ove pesme i energijom koja pokreće sve ljude koji su se jednom u životu zarazili distorziranim gitarskim rifom.
10.THE BEATLES - "I SHOULD HAVE KNOWN BETTER"
Svi mi koji smo odrastali u SFRJ (zemlja srećnih i nasmejanih ljudi) imali smo zanimljiv i edukativan školski program koji je za vreme letnjeg i zimskog raspusta podrazumevao programski termin koji se zvao zimski ili letnji bioskop. Mogli smo kao klinci da gledamo filmove poput Šejna, Robin Huda, Flipera i Pobune na brodu Baunti. O mitovima i legendama nam je pričao jedan fini čovek sa bradom, koji je mnogo godina kasnije potonuo u kaljuzi srpske politike. "Neven" je bio takođe deo školskog programa, a režirao ga je Timoti Džon Bajford. Zatim "Opstanak"...Eh...to detinjstvo je valjda uvek lepo.
U sklopu letnjeg bioskopa redovno su prikazivali filmove Ričarda Lestera o Bitlsima iz rane faze...Mislim, pre no što su upoznali Bob Dilana i probali marihuanu. U jednom od tih filmova ( mislim da je pre "A Hard Day's Night" nego "Help") ima jedna scena dok The Beatles u nekom vozu igraju poker zatvoreni u neki kupe za ostavu prtljaga, dok ih obožavateljke poput gladnih ajkula dvore a oni pevaju pesmu "I should have known better". Obradovao sam se sjajnom coveru sastava She and Him. Pesma za sva vremena!!!
11. CALEXICO - "The Ballad Of Cable Hogue"
Bend koji mi je vratio veru. Taman sam pomislio da je sve gotovo i pojavljuje se Calexico. Bend iz Tusona (Arizona) koji zvuči kao soundtrack za neki film Sema Pekinpoa ili Serđo Leonea. El Marijači sa ekipom koja je počela sa sastavom Giant Sand. Pesak pustinje, osmeh Elija Valaha, zvuk trube i Džejson Robards koji negde u daljini odlazi na umornoj ragi. Nije slučajno ova pesma dobila naziv po istoimenom Pekinpoovom filmu. I dan danas mislim da je ovo jedna od najboljih pesama na svetu. Ne znam koliko će me dugo držati taj osećaj.
12.JOHNNY CASH - "HURT"
Da je neko rekao nekad nekom kravaru iz Arkanzasa ili Teksasa da će Johnny Cash jednog dana obraditi pesmu sastava Nine Inch Nails, kravar bi bio zbunjen. Naravno, prvo bi morao da mu objasniš ko su N.N.N. Johnny Cash je to uvek radio. Šokirao i zbunjivao. Zato ga nisu puštali na main stream country stanicama. Johnny je uvek bio buntovnik i pravi rokenroler. Man in Black! Voleli su ga svi.
Pesma "Hurt" je testamentarna himna Kešovog života. Izvedbom iste kao da je poručio svojoj ljubavi Džun Karter Keš da će joj se pridružiti čim bude otišla. Snaga njihove ljubavi, i taj idealni spoj sjajno je opisan u filmu Džejmsa Mangolda "Walk the Line". Kada sam video spot i starog Casha za klavirom shvatio sam da je on već mrtav. Srce mu je bilo slomljeno kada je shvatio da je Džun bolesna i da može umreti pre njega. To se i desilo. Zato je ta pesma svedočanstvo o kraju jednog života koji je intezivno proživljen sa svim usponima i padovima. Johnny Cash je moj najveći heroj. Prošlo je vreme takvih ljudina.
Extra Jorgose!!! Par od ovih bi se nashlo i na mojoj listi!!!
ОдговориИзбриши