-Kamarad…kamarad…jesi li i dalje sa onom tvojom? Znaš li sinko da te vara?! Videh je pre neko veče sa onim zalizanim mamlazom Čalijom. Držala ga je za ruku. Poljubila ga jedared ispred Mijine kafane. ’Beš mi mater! Crko dabogda ako te lažem.
Tako je Grbavi Raša jednog jutra saleteo Stevu Filipovića Francuza na glavnoj džadi naše male varoši. Steva ga ljutito pogleda i zavali ga dlanom posred grbe.
– Marš bre u pičku materinu, govedo jedno grbavo! Ko te šta pitao?!
Raša zacvile kao pseto i otrča do Ružine trafike.
-Koj ti je bre kurac kamarad?! Nisam ja kriv što si fuksu odabrao za ženku. ‘Bem ti sestru onu gastarbajtersku!
Siknu tada Steva kao guja ljuta i potrča prema Grbavom, više onako da ga zaplaši, nego da ga tuče. Grbavi pobeže niz put. Meštani su bili svesni da je dovoljno to što ga je bog ubio u glavu i leđa, tako da ga niko nije fizički maltretirao, ali uvek bi se našla neka budala koja bi ga u prolazu odvalila đonom, na isti način na koji udara džukca lutalicu. Ljudi se na taj način brane od pomisli da bi i oni jednog dana mogli da postanu jurodivi Hrista radi, klošari, skitnice, prosjaci, lude Naste. Grbavi je bio lokalna luda. Spavao je po kafanama , budžacima, u crkvenoj porti. Cepao je drva za tanjir pasulja. Znao je svakog po imenu, a s obzirom da je bio čuvar ulice, uvek je znao ko se sa kim smuca i ko koga tuca.
Najviše je obitavao u dvorištu gospođe Milke, koja je gajila posebnu blagonaklonost prema Grbavom. Hranila ga je i davala mu garderobu njenog pokojnog muža, ali Grbavi pet para nije davao za garderobu. Voleo je da nosi svoje odrpotine dok se potpuno ne raspadnu. Smrdeo je kao kaca kupusa.
Za Grbavog se pričalo da je proteran iz svog sela pošto je poludeo. Kažu da je postao lujka, kada je uhvatio ženu u preljubi sa ocem. Priča se da je hteo sve da ih pobije ali ga komšiluk u tome sprečio. Te noći je plakao kao kiša, dok ga do jutra nisu savladali demoni. Posle toga je zauvek napustio selo i postao deo čaršijske mitologije.
Kada sam poslednji put bio u rodnom gradu, sreo sam ga na periferiji. Sedeo je u jednoj kafani. Obradovao se kada me je video.
-Kamarad…kako je u prestonici?! Ima li tamo mesta za mene, kamarad? Koji ste kurac svi vi dobri momci otišli iz ove čaršije!? Ostavili ste me ovde sa nekim polusvetom da venem. Vidiš da više nisam ni na glavnoj džadi. Preselio sam se u donji kraj. Spremam se da palim kamarad! Nemoj da se iznenadiš ako me ne vidiš sledeći put kada budeš došao. Vreme je da Grbavi potraži novu glavnu džadu.
Nasmeših se njegovoj priči i naručih mu pivo. Grbavi ga sruči na eks. Naručih mu još jedno. Možda ga zaista neću videti sledeći put. Ko zna?! Pripalio sam cigaretu i odmerio konobaricu u borosanama sa dlakavim nogama. Neke stvari se nikada neće promeniti.
Svaka čast!
ОдговориИзбришиHvala Miljo!:)Tvoje pohvale znače.
ОдговориИзбришиOvo se ne pita, al' znatiželja ubija samo mačke. :)
ОдговориИзбришиElem, koliko materijala crpiš iz "stvarnog" sveta? Likovi, te mala varoš u kojoj oni svi bivaju, "feleri" koji ih karakterima čine...
Unapred odobravam da mi kažeš "neću ti kažem" :)
ps. U mojoj glavi, svi junaci iz tvojih priča žive u istom mestu, i svi su se poznavali, samo čekam rasplet :))
Likovi su inspirisani stvarnim ličnostima i deo su jednog mikrokosmosa koji je vidljiviji u manjim varošima, nego u velegradu, iako sam siguran da istih takvih likova ima i velikim gradovima, samo što prolazimo pored njih i nemamo vremena da obratimo pažnju na njihovo postojanje. U velikim gradovima ljudi više žive pod staklenim zvonom i druže se samo sa sebi sličnima, dok je u manjim gradovima stvar drugačija. Tamo se družiš i komuniciraš sa ljudima koje znaš od kada si se rodio.
ОдговориИзбришиMožda moja percepcija tog malog grada nije baš realna, ali to zavisi i od ličnog pogleda na svet. S obzirom da sam po senzibilitetu mitoman, uvek sam stvarima pridavao već značaj nego što zaista imaju. :)
Mala varoš... vidim i varoš i te ljude i doživljaje, razgovore...fenomenalno ti to sve umeš da uklopiš. ;)
ОдговориИзбришиGrbavi je jedan Blažo Krastavac ili Robert ili Žiko Bogutovac koji sgurno nikada ne bi došli do izražaja u velegradu, kako jesu u malenom gradu.
Po meni stvari, događaji i ljudi imaju onoliko veliki značaj koliko me lično dotaknu negde, pa makar svi drugi mislili da je to glupost. ;)
Još jedno hvala Charolijo.:)))
ОдговориИзбриши