Red Hill (2010)

Savremeni vesterni su retka pojava. Bilo ih je svega nekoliko koji zaista vrede (Šampion rodea – Sema Pekinpoa, Teskaški rendžeri – Voltera Hila, Tri sahrane Melkijadesa Estrade – Tomija Li Džounsa, Usamljena zvezda- Džona Sejlsa) . Kada kažem savremeni, mislim na priče koje se dešavaju u ovom vremenu, ali koje u sebi sadrže teme i motive Divljeg Zapada. „Red Hill“ Patricka Hughesa je jedan od filmova koji bi se mogao svrstati u taj podžanr i koji u pravom svetlu predstavlja autentični bioskopski film. Intelektualni snobovi ovakve filmove svrstavaju u đubre, dok ih pravoverni filmofili smatraju dopom koji je preko potreban anemičnom, možda i kancerogenom, bioskopskom životu prestonice, ali i savremenoj produkciji.

U pitanju je arhetipska priča o borbi dobra i zla. Mladi policajac po imenu Šejn (ništa nije slučajno) napušta veliki grad i sa svojom suprugom dolazi u Red Hill, australijsku vukojebinu kojom vladaju grozni white trash likovi. Na nesreću, za vreme njegovog prvog radnog dana u grad se vraća Džimi Konvej, Aboridžin koji je pobegao iz zatvora, gde je služio kaznu zbog ubistva svoje žene. Međutim, Šejn je polako počeo da razotkriva jednu tajnu, koja će ga odvesti do puta kojim jašu samo pravi kauboji. Biće tu dosta pucačine, a bogami i krvi.

Patrick Hughes je znao od koga treba učiti, pa ćete u ovom filmu prepoznati obrise Hilove poetike iz osamdestih, kao i zlokobnost atmosfere koju su imali svi oni sjajni B filmovi poput Harmonovog "The Hitcher" i onih nekoliko remek dela Džona Karpentera. Dakle, prava western priča, obojena atmosferom akcionog noir trilera. Film se, kao što rekoh, neće dopasti intelektualcima fejkerima jer je daleko od Indie produkcije, ali će sigurno svi koje je smorila poenta filma “Blue Valentine” sledećih sat i po kvalitetno utrošiti.