Pre par dana sam se, kao pratnja koju nisam mogao izbeći, našao u Šoping centru „Ušće“ na Novom Beogradu. Ne volim takva mesta. Zaobilazim ih u širokom luku. Volim pijace, mesare i manje prehrambene prodavnice. Svaka prodavnica čija površina prelazi 100 m2 nagoni me da se osetim kao majmun koji učestvuje u igri koju su izmislili zli pametnjakovići kako bi manipulisali glupacima. S obzirom da su glupaci dominantna vrsta među ljudima, utakmica u startu nije fer. No dobro, ni sam život suštinski nije fer, ali većina ipak gura dalje. Šta će drugo?!
Pokretnim stepenicama smo se popeli na drugi sprat i potražili neke slušalice za kompjuter. Našli smo ih. Posle toga smo seli da popijemo kafu. Gledao sam sve te ljude kako sa velikim uživanjem šetaju tržnim centrom, noseći za sobom gomilu brendiranih kesa. Ima nečeg perverznog u celoj toj priči. Potrošački trip u zemlji siromašnih ljudi u kojoj na vlasti kretene smenjuju imbecili. Muškarci koji imaju ili žele mnogo. Žene koje hoće previše. Zara, Mango, Accessorize, bioskop, kuglanje, KFC, Mc Donalds, klinci koji umesto izlaska u grad, praktikuju izlaske na ovakva mesta.
A. mi predlaže da pogledamo neki film u bioskopu. U tom trenutku mi se to učinilo dobrom idejom. Igrao je novi film Ridlija Skota. Međutim, brzo smo odustali. Čak me ni prikvel Aliena nije mogao zadržati na ovakvom mestu. Preći ću reku i odgledati film u nekom gradskom bioskopu. Možda ću ga iznajmiti i na DVD-u. Jebe mi se za 3D. Ionako je većina tih novih holivudskih filmova koji igraju na efekte čisto sranje. Nisam gledao veliki film skoro petnaest godina. Uskoro ću prestati da gledam nove filmove. Dva sata ničega, život ti curi u prazno. Bolje da pojedem kobasicu i popijem flašu vina. Naravno, što dalje od šoping centra, što dalje od tih ljudi koji upravljaju našim životima i glume normalan život u zemlji u kojoj suštinske stvari ne štimaju. Međutim ispravljanje krivih Drina je teren za društveno osvešćene blogere i ljude koji vole angažovanje u tom smeru. Ja ću ipak otići na flašu vina i neko meze. Život, ovakav ili onakav, lep ili ružan, teče dalje. Što bi rekao Bukovski: “Kao vruće govno nizbrdo”.
Nije to glumoća samo u ovoj zemlji u kojoj stvari ne štimaju...to je iluzija u svim zemljama u kojima imaš iluzije da (sistemki) stvari štimaju. Onog momenta kad se neki tamo "zli" kako ga ti zoveš, zameri drugom "zlom", sva ta sistemska uređenost i normalnost će da se raspadne ko kulica od karata.
ОдговориИзбришиTaj privid "normalnog i uređenog" je samo reflektovan u te centre, ta normalnost koja se tako agresivno nameće da se osećaš čak ponekad i neprijatno ako joj ne pripadaš. Što je glupoščina.
Pozdrav etotako! Ma naravno da je iluzija i u svakoj sredjenoj zemlji, ali kod nas je perverzna iluzija. Nisam imao nameru da svemu ovome pridam neki levičarsko antiglobalistički značaj, niti sam, ne daj bože, osetio zavist prema tim ljudima koji vuku brendirane kese. Nekako mi je sve to jadno. Sa njihovog stanovišta sam verovatno budala, ali to me uopšte ne dotiče. Svako tera na svoju stranu.:)
ИзбришиI pozdravi Vrabče :)
ИзбришиNameravala sam da napišem post o ovoj temi, ali mi je drago što si to uradio baš ti. Lepo te je čitati.
ОдговориИзбришиKonkretno, meni je inspiracija bila suknja u časopisu koja košta 72.000 dinara, a većina ljudi koje znam zarađuje duplo, pa i troduplo manje. Doduše, znam i one koji zarađuju mnogo više, ali oni ovde ne kupuju skoro ništa.
I onda, sedeći u jednom kafiću u Ušću vidim kako devojka kupuje tu istu suknju. Izlazi iz prodavnice, a u ruci nosi još pet-šest brendiranih kesa. Ko su ovi ljudi? Da nisam usred snimanja Zone sumraka? Ili Skrivene kamere?
Miljo, možete vi da kažete na tu temu dosta toga, zato ne odustajte od posto. Ovo je samo jedan mali lični osvrt.
ИзбришиNema potrebe išta da dopisujem, taman si sve lepo skockao. :)
ИзбришиMiljo, spremala ja skoro neki ispit u obliznjoj kafani u koju ne bi ne znam kako kročila, ali jbg, to je bio jedini način da učim a da mi se dete ne penje po glavi. I naravno moje uvo čuje i šta treba i šta ne treba...i naravno razgovor njih osmorice (ne žene, ne one koje su etiketirane kao kupoholičarke), kako su našli snižene pijađoti cipele, 36.000...i to su tretirali kao "neviđeno sniženje"...i kao bate odma sam kupio dva broja...onda dolazi jedan koji donosi švercovane dukseve (kao hiper jeftine), od 150 evra po komadu, koje oni oduševljeno probavaju tu u kafani...i svako uzima po nekoliko...i tako. Ne mi bilo dobro.
ОдговориИзбришиMutanti! Gde, bre, uopšte uspevaju i kako se gaje?
ИзбришиOd kojih para kupuju?
Ne znam, ali ja sam mislila da oni ne postoje u mom okruženju. Možda na filmu ili tako nešto...ali oni su "evoluirali".
ИзбришиFino obučen svet, proputovali svuda, na ulici ih ne bi oceno kao džibera, nego čak kao muškarce u trendu, uredno jedu svoju hranu viljuškom i noževima, i znaju koja kašičica za šta služi, pričaju po koji strani jezik. Tako izgledaju oni koje viđaš po muškim magazinima...ne bi mogla da se kladim bez da dva puta razmislim da li turaju silikone kojekuda, i piče li se botoksima i oni...Jedna slika od koje ti se naprasno počne povraćati, a ti pri tome spremaš ispit u kom brstiš teoretičare koji se bave globalizacijom, i postmodernim ludilom...
O tempora, o mores...
ОдговориИзбришиMislim da je vreme da se opet pogleda "Figth club".
Ne pamtim kad sam usao u neki trzni centar... da, bilo je to zadnji put kad sam gledao Gilijamov film, Imaginarijum doktora Parnasusa.
Skenjaju me takve stvari o kojima pricas, a i pricaju drugi.
Stvarno kad pomislis koliko ljudi zivi ekonomski na ivici bede, a moralno i ispod svake bede, zapitas se, daleko od zavidnosti, jbt kako ljudi kupuju takve stvari?
K'o onaj vic, da kad Srbin kad nema para, ode i razmeni 100 eura.
Inace razbolim se kad udjem u stvari poput maxija, ideje i svega toga. Prosto padnem u depresiju.
A tek stvari vezane za knjizare o kojima je pisano na preslicavanju...
Da bog da crk'o kapitalizam :)
Komunizam je crko, a onda je kapitalizam počeo da jede samog sebe. Ja mislim da je korporativni kapitalizam veliko zlo, dok je sitni kapitalizam dobra stvar. Što se tiče komunizma isti je pao na ispitu u 20.veku. Ne znam šta je rešenje. Fight Club u svakom slučaju kao dijagnoza.
ИзбришиJako sam srećna kada pročitam ovako našto, ima još normalnih ljudi. Hvala ti što postojiš i ti i slični tebi.
ОдговориИзбришиPočeh da crvenim ;) Hvala
ИзбришиMoram priznati da povremeno odem u bioskope u trznim centrima jer je moja zelja da pogledam film na velikom platnu veca od bilo cega, sve to sto usputno prodjem uopste me ne dotice. (to praktikujem kada se daju filmovi kojih nema po bioskopima u centru grada, tako sam Pinu npr gledala dva puta) Ne znam kako da objasnim, sve to sta ste napisali stoji, ali ne osecam se napadnuto niti osecam neku krivicu kada se popnem do bioskopa gore jer znam da te velike kante ne upravljaju mojim bicem.
ОдговориИзбришиS druge strane meni jeste zabrinjavajuce sto se bioskopi po zemlji pretvaraju u sastavni deo tih kanti i zato mi je bilo izuzetno drago kada je pre mesec-dva moj omiljeni, DKC, dobio finansije i unapredio svoju tehniku.
Kad si vec spomenuo, Prometej se daje i kao 2D, takvog sam ga i gledala i pored niskih ocekivanja, jos manje dobila. Ali bih preporucila da se pogleda na velikom platnu, odredjeni delovi su poslastica za oko. Ridli Skot planira da uradi rimejk sopstvenog Blade Runnera, nisam sigurna da ce planeta to izdrzati.
//Ono sto me uzasava u celoj prici sa tim kantama jeste kolicina dece (od bebica do osnovaca) koju roditelji vuku sa sobom dok spartaju po radnjama.
Gde si Ves:)Gledao sam i ja par filmova u tom bioskopu. Šteta što se nalazi, tamo gde se nalazi, jer zaista je dobar.
ИзбришиDKC je i moja omiljena sala u gradu. Skoro sam gledao Marinu Abramović tamo i baš uživao. Kad se budemo videli razmenićemo utiske.
Što se tiče Ridlija Skota ništa njegovo nisam gledao još od Gladijatora. Biće da je izgubio kompas. Sada je bolji Toni. ;)