Postoje neki pisci i neke knjige koje zbog svog
obima i kompleksnosti verovatno nikada ne bih uspeo da pročitam u toku radne
godine. Takvim delima obično pružim šansu kada sam izmešten iz svoje prirodne
sredine, udaljen od običnog života i nasrtljivosti beogradske svakodnevnice. Odabravši
jonsku obalu, tamo gde miriše Mediteran i gde more ljubi nebo, sa sobom sam
poneo naširoko hvaljenog Džonatana Frenzena i njegov pozamašni roman „Korekcije“
koji je 2001. godine u Americi dobio nagradu kritike za najbolji roman godine.
To što je dobio nagradu nije bilo presudno za moj odabir, jer opšte je poznato
da su sva vrednovanja relativna i autoritet nagrade me ne može toliko naložiti
da uzmem neku knjigu u ruke. Moglo je nekada, dok sam bio mladunac, sada više
verujem pojedinim prijateljima nego najcenjenijim predstavnicima nekog žirija
iz bilo kog umetničkog esnafa.
Džonatan Frenzen je opravdao sve preporuke, a
bogami i nagrade. „Korekcije“ su jedan ozbiljan, slojevit, zahtevan i emotivan
porodični roman koji služi na čast savremenoj svetskoj književnosti. Frenzen je
iskoristio tradiciju koju su svojim delima postavili Flober, Man i Tolstoj, ali
je isto tako vidljiv i uticaj filmova, televizije i interneta. U pitanju je
saga o porodici Lambert, nekada tipično američkoj (danas i šire), ukalupljenoj
u model porodice koja idealizuje American
Dream ideologiju. Međutim, iza
našminkane slike skrivene su mračne tajne, nedostaci i brojne frustracije koje
i ovu porodicu čine nesrećnom na svoj način kako je to nekada definisao Grof
Tolstoj. U pitanju je priča koja pokriva određeno vreme održavajući svoj
vanvremenski značaj. Alfred Lambert je penzionisani inženjer Midlend Pacifik
železnice, kojeg je polako krenuo da savladava Alchajmer. Inače Alfred je reprezentativni
primerak američkog patrijarhalnog oca sa Srednjeg zapada. U mladosti je verovatno
bio najpribližniji liku oca kojeg je tumačio Bred Pit u Malikovom filmu „Drvo
života“. Njegova supruga Inid je pripadnica frustriranog matrijarhata i još
jedan šraf u sistemu malograđanskog pogleda na svet u kojem je forma bitnija od
suštine. Inid po svaku cenu želi da proslavi poslednji Božić sa celom porodicom
u toplom domu sa poklonima, ali će se tokom odvijanja radnje nametnuti pitanje
koliko je taj dom zapravo bio topao i koliko su sva prećutkivanja poremetila
odnose u ovoj porodici. Lambertovi imaju troje dece; Gerija, Čipa i Deniz. Geri
je finansijski uspešan bankar koji je nastavio da živi po modelu svojih
roditelja, ali je vremenom postao manično depresivna osoba sa zajebanom ženom i
troje dece navučenih na savremenu tehnologiju. Čip je intelektualac, profesor
književnosti na koledžu, koji sve vreme pokušava da napiše scenario za film.
Život mu kreće u pogrešnom smeru pošto gubi posao na koledžu zbog ljubavne
afere sa mladom studentkinjom, posle čega uleće u sumnjiv posao sa litvanskim biznismenom i političarom.
Deniz je arhitekta koja je postala uspešni menadžer ekskluzivnog restorana u
Filadelfiji za američki džet-set. Kriza polnog identiteta je odvodi u krevet
kako svog poslovnog partnera, tako i njegove supruge. Inače (jedna mala digresija) dok sam čitao
knjigu kao lik Deniz mi se sve vreme nametala Šarliz Teron u najboljem izdanju.
Kako će Lambertovi proslaviti Božić i kako će se cela priča završiti ostaje vam
da sami proverite. Frenzen je uz Ostera, Pinčona i Delila zaista najveći živi
američki klasik.
potpuno se slazem sa preporukom! meni su korekcije bile savrsen roman. mozda zato sto mi je disfunkcionalna porodica omiljena tema, a i citala sam ga na engleskom, stil mu je za 10:) ni blizu DeLila. katarza Alfredovog lika kad Deniz otkriva tajnu pred kraj romana mi je bila savrsena.
ОдговориИзбришиproljetos sam procitala i Slobodu na nasem, malo manje dobar, ali svejedno sjajan. disfunkcionalni bracni par, iznutra. preporucujem. :)
Danas sam baš sedeo u kafani sa jednim drugarom koji mi je Slobodu nahvalio. Njemu je bolja od Korekcija. Videćemo kad dođe vreme.:)
ОдговориИзбриши