KOREKCIJE - Džonatan Frenzen

Postoje neki pisci i neke knjige koje zbog svog obima i kompleksnosti verovatno nikada ne bih uspeo da pročitam u toku radne godine. Takvim delima obično pružim šansu kada sam izmešten iz svoje prirodne sredine, udaljen od običnog života i nasrtljivosti beogradske svakodnevnice. Odabravši jonsku obalu, tamo gde miriše Mediteran i gde more ljubi nebo, sa sobom sam poneo naširoko hvaljenog Džonatana Frenzena i njegov pozamašni roman „Korekcije“ koji je 2001. godine u Americi dobio nagradu kritike za najbolji roman godine. To što je dobio nagradu nije bilo presudno za moj odabir, jer opšte je poznato da su sva vrednovanja relativna i autoritet nagrade me ne može toliko naložiti da uzmem neku knjigu u ruke. Moglo je nekada, dok sam bio mladunac, sada više verujem pojedinim prijateljima nego najcenjenijim predstavnicima nekog žirija iz bilo kog umetničkog esnafa.

 Džonatan Frenzen je opravdao sve preporuke, a bogami i nagrade. „Korekcije“ su jedan ozbiljan, slojevit, zahtevan i emotivan porodični roman koji služi na čast savremenoj svetskoj književnosti. Frenzen je iskoristio tradiciju koju su svojim delima postavili Flober, Man i Tolstoj, ali je isto tako vidljiv i uticaj filmova, televizije i interneta. U pitanju je saga o porodici Lambert, nekada tipično američkoj (danas i šire), ukalupljenoj u model porodice koja idealizuje American Dream ideologiju. Međutim, iza našminkane slike skrivene su mračne tajne, nedostaci i brojne frustracije koje i ovu porodicu čine nesrećnom na svoj način kako je to nekada definisao Grof Tolstoj. U pitanju je priča koja pokriva određeno vreme održavajući svoj vanvremenski značaj. Alfred Lambert je penzionisani inženjer Midlend Pacifik železnice, kojeg je polako krenuo da savladava Alchajmer. Inače Alfred je reprezentativni primerak američkog patrijarhalnog oca sa Srednjeg zapada. U mladosti je verovatno bio najpribližniji liku oca kojeg je tumačio Bred Pit u Malikovom filmu „Drvo života“. Njegova supruga Inid je pripadnica frustriranog matrijarhata i još jedan šraf u sistemu malograđanskog pogleda na svet u kojem je forma bitnija od suštine. Inid po svaku cenu želi da proslavi poslednji Božić sa celom porodicom u toplom domu sa poklonima, ali će se tokom odvijanja radnje nametnuti pitanje koliko je taj dom zapravo bio topao i koliko su sva prećutkivanja poremetila odnose u ovoj porodici. Lambertovi imaju troje dece; Gerija, Čipa i Deniz. Geri je finansijski uspešan bankar koji je nastavio da živi po modelu svojih roditelja, ali je vremenom postao manično depresivna osoba sa zajebanom ženom i troje dece navučenih na savremenu tehnologiju. Čip je intelektualac, profesor književnosti na koledžu, koji sve vreme pokušava da napiše scenario za film. Život mu kreće u pogrešnom smeru pošto gubi posao na koledžu zbog ljubavne afere sa mladom studentkinjom, posle čega uleće u sumnjiv posao sa litvanskim biznismenom i političarom. Deniz je arhitekta koja je postala uspešni menadžer ekskluzivnog restorana u Filadelfiji za američki džet-set. Kriza polnog identiteta je odvodi u krevet kako svog poslovnog partnera, tako i njegove supruge. Inače (jedna mala digresija) dok sam čitao knjigu kao lik Deniz mi se sve vreme nametala Šarliz Teron u najboljem izdanju. 

Kako će Lambertovi proslaviti Božić i kako će se cela priča završiti ostaje vam da sami proverite. Frenzen je uz Ostera, Pinčona i Delila zaista najveći živi američki klasik.