Prošlo je mnogo godina od mog prvog susreta sa
ovim filmom. Želeo sam da ga odgledam ponovo jer nisam bio siguran zašto mi je
u sećanju ostao kao fascinantno filmsko delo. Bojao sam se da ovog puta ne
ispadne kao sa mnogim drugim filmovima koje sam nekada voleo, i da pri „obnavljanju
gradiva“ naletim na još jedno razočaranje. Međutim, Piter Vir je ipak jedan
veliki filmski reditelj koji je za sobom ostavio nekoliko ultimativnih remek
dela (Veliki talas, Galipolje, Godina opasnog življenja) i nekoliko odličnih
filmova (Društvo mrtvih pesnika, Svedok, Trumanov šou...). „Piknik na Henging
Roku“ me nije razočarao. Naprotiv, u pitanju je jedan od onih filmova kojima
zub vremena, praćen novim trendovima, nije mogao ništa.
Film je zasnovan na romanu spisateljice Džoan Lindsej.
Radnja je smeštena u australijskoj unutrašnjosti 1900. godine. Grupa štićenica
ženskog koledža odlazi na izlet radi upoznavanja sa geološkim čudom –
stenovitim vulkanskim brdom Henging Rok. Tom prilikom tri devojke i jedna
profesorka nestaju pod nerazjašnjenim okolnostima. Bez komplikovanog zapleta i
konačnog objašnjenja, ovo je film atmosfere u koju reditelj hipnotički uvlači
gledaoca i vodi ga do samog kraja bespućima divljine koju civilizovani čovek
zbog urođene gordosti nikada neće dokučiti. Viktorijanska estetika, botičelijevski
pejzaži, mlečna fotografija, očaravajući izbor klasične muzike (Bah, Mocart, Betoven,
Čajkovski) sa zlokobnom rumunskom temom panove frule Džordža Zamfira, ovom
filmu daju klasičnu umetničku sofisticiranost. Ujedno drama i horor, noćna mora
i san, iznad svega film misterije ispričan od strane vrhunskog sineaste i
pripovedača. Piter Vir ovim filmom istražuje tajnu života i podseća nas da
postoje stvari koje ne podležu zakonima racionalizma. S druge strane nam govori
o prirodi ljudskog bića, potisnutoj seksualnosti, žudnji i njenoj okovanosti u
rigidnom viktorijanskom konzervativizmu. Mlade devojke kroz poeziju i umetnost
čeznu za oslobađanjem. Autor je ovde nagovestio svoje opsesije kojima se bavio
kroz ceo svoj opus. Sukob primitivne kulture i civilizacije, prirode i modernog
življenja, izopštenog pojedinca i društva, slobode i represije, strah od
nepoznatog. „Piknik..“ je vizuelno hipnotički praznik za ljubitelje misterija i
priča sličnih onima koje je nekada pisao Edgar Alan Po.
Hvala na preporuci! Svaka reč ti je na mestu. I mene je film hipnotisao i delovao sveže, uprkos tome što je nastao pre skoro četiri decenije. Posebno mi je upečatljiva ona scena sa Michaelom i labudom, ali nije jedina koja ostavlja snažan utisak...
ОдговориИзбришиDrago mi je da ti se dopao. Pogledaj obavezno i "Poslednji talas", to je neverovatan film. Živojin Pavlović ga je stavio na svoju listu omiljenih filmova.
ИзбришиPribeleženo. :)
ИзбришиA što se "Piknika..." tiče, dodao bih još nešto. Stekao sam utisak da je i sama stena tretirana kao lik, ravnopravan svim ljudskim protagonistima. Štaviše, u nekoliko navrata mi se učinilo da će oživeti i početi da proždire sve pred sobom.
ОдговориИзбришиNajbolji Virov film. Bolji i od Drustva mrtvih pjesnika i Galipolja. Mistifikacija kao stil. Prica o tajni postojanja i lakoci nestanka. Poezija.