Piknik na Henging Roku - Piter Vir (1975)

Prošlo je mnogo godina od mog prvog susreta sa ovim filmom. Želeo sam da ga odgledam ponovo jer nisam bio siguran zašto mi je u sećanju ostao kao fascinantno filmsko delo. Bojao sam se da ovog puta ne ispadne kao sa mnogim drugim filmovima koje sam nekada voleo, i da pri „obnavljanju gradiva“ naletim na još jedno razočaranje. Međutim, Piter Vir je ipak jedan veliki filmski reditelj koji je za sobom ostavio nekoliko ultimativnih remek dela (Veliki talas, Galipolje, Godina opasnog življenja) i nekoliko odličnih filmova (Društvo mrtvih pesnika, Svedok, Trumanov šou...). „Piknik na Henging Roku“ me nije razočarao. Naprotiv, u pitanju je jedan od onih filmova kojima zub vremena, praćen novim trendovima, nije mogao ništa. 

 Film je zasnovan na romanu spisateljice Džoan Lindsej. Radnja je smeštena u australijskoj unutrašnjosti 1900. godine. Grupa štićenica ženskog koledža odlazi na izlet radi upoznavanja sa geološkim čudom – stenovitim vulkanskim brdom Henging Rok. Tom prilikom tri devojke i jedna profesorka nestaju pod nerazjašnjenim okolnostima. Bez komplikovanog zapleta i konačnog objašnjenja, ovo je film atmosfere u koju reditelj hipnotički uvlači gledaoca i vodi ga do samog kraja bespućima divljine koju civilizovani čovek zbog urođene gordosti nikada neće dokučiti. Viktorijanska estetika, botičelijevski pejzaži, mlečna fotografija, očaravajući izbor klasične muzike (Bah, Mocart, Betoven, Čajkovski) sa zlokobnom rumunskom temom panove frule Džordža Zamfira, ovom filmu daju klasičnu umetničku sofisticiranost. Ujedno drama i horor, noćna mora i san, iznad svega film misterije ispričan od strane vrhunskog sineaste i pripovedača. Piter Vir ovim filmom istražuje tajnu života i podseća nas da postoje stvari koje ne podležu zakonima racionalizma. S druge strane nam govori o prirodi ljudskog bića, potisnutoj seksualnosti, žudnji i njenoj okovanosti u rigidnom viktorijanskom konzervativizmu. Mlade devojke kroz poeziju i umetnost čeznu za oslobađanjem. Autor je ovde nagovestio svoje opsesije kojima se bavio kroz ceo svoj opus. Sukob primitivne kulture i civilizacije, prirode i modernog življenja, izopštenog pojedinca i društva, slobode i represije, strah od nepoznatog. „Piknik..“ je vizuelno hipnotički praznik za ljubitelje misterija i priča sličnih onima koje je nekada pisao Edgar Alan Po.