Harold i Mod - Hal Ešbi (1971)

„Harold i Mod“ je jedna od onih otkačenih crnih komedija/melodrama američkog filma, koja je uz rani opus Vudija Alena, mnogim drugim autorima otvorila put za nova preispitivanja smisla života. Kada kažem nova, mislim na ekscentrične i iščašene poglede na suštinska životna pitanja. Reditelj Hal Ešbi je po scenariju Kolina Higinsa, sada već davne 1971. godine, snimio ovo delo za koje je bio ubeđen da će jednog dana predstavljati kult među probranim ljubiteljima sedme umetnosti. Nije se prevario. Film jeste skriveni biser za nove generacije, ali ga stariji filmofili sa kojima sam pričao vrlo dobro pamte. Osim toga, mislim da je kao pozorišni komad postavljen u nekom od beogradskih pozorišta.  Ovom prilikom ga predstavljamo na Jorgoslovlju kao preporuku svima onima kojima je eventualno promakao.

Harold (Bud Cort) je usamljeni tinejdžer opsednut smrću. Njegovi lažni pokušaji samoubistva i posete sahranama nepoznatih ljudi u samom startu predstavljaju lika koji je u dramskom smislu idealan za početak potentne dramske priče.  Harold svojim bolesnim “igrama“ pokušava da privuče pažnju svoje majke (Vivian Pickles) koja nema ama baš nikakvog razumevanja za njega. Njih dvoje su toliko udaljeni jedno od drugog, da pokušaji suštinske komunikacije između njih izgledaju više nego bizarno.  Kada u Haroldov život ušeta sedamdesetdevetogodišnja bakica Mod (Ruth Gordon), osoba koja je preživela koncentracioni logor i koja svojom ekscentričnošću pripada ljudskoj “porodici“ simpatičnih frikova, kreće razvoj jednog izuzetno zanimljivog filma, napravljenog od strane jednog od značajnijih američkih reditelja sedamdesetih. Još ako uzmete u obzir činjenicu da se saundtrek sastoji od numera čuvenog Keta Stivensa (danas Yusufa Islama) verujte da će vam ugođaj biti kompletan. Harold i Mod će započeti jednu romansu koja će same protagoniste dovesti do konačnog čina razmene energije i usvajanja životne filozofije koja će omogućiti jedan novi početak.