недеља, 22. јануар 2012.

Light Sleeper/ Fatalna nesanica - Noćobdija - režija: Pol Šreder (1992)


Jednog dana kada se bude merio doprinos Pola Šredera svetskoj kinematografiji biće poljuljan značaj mnogih rediteljskih imena koja su danas bezmalo bogovi. Zapitaće se tada filmofilski publikum da li bi ta velika dela uopšte nastala da nije bilo scenariste. Onda će ga vrednovati i kao reditelja i kao scenaristu jer je u pitanju čovek koji je uz Džona Milijusa, Voltera Hila i Martina Sorsezea ostavio najjači pečat u američkom filmu s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih. Ako ste gledali Šrederove filmove onda znate o čemu pričam (Kao reditelj: Plava kragna, Hardcore, Američki žigolo, Ljudi mačke, Mišima; Kao scenarista: Jakuza, Taksista, Opsesija, Razjareni bik, Kotrljajuća grmljavina itd...)
Potekao iz porodice hrišćanskih reformista-kalvinista, a zbog strogog vaspitanja prvi film je uspeo da vidi tek sa osamnaest godina. Posle toga ga niko nije mogao zaustaviti. Film ga je oslobodio religioznih porodičnih okova i mnogo puta se kroz svoja dela razračunavao sa frustracijama i opsesijama koje je poneo iz porodice. Prva preispitivanja je započeo filmom „Hardcore“ (U pozemlju seksa) kao reditelj i scenarista, dok je najradikalniji u dramatizaciji Kazancakisovog romana „Poslednje Hristovo iskušenje“ koji je režirao Martin Skorseze.
Film „Light Sleeper“ ili u prevodu Fatalna nesanica/Noćobdija spada u ona Šrederova ostvarenja koja su usledila posle nepristajanja na konformizam i politiku koju su diktirali producenti. Naime, pošto su Spilberg, Skorseze i Kopola pristali na mejnstrim, autori poput Šredera, Milujusa i Pitera Bogdanoviča ostaju i dalje negde u granicama B filma i opslužuju neke TV projekte. U pitanju su persone kojima je autorska sloboda bila iznad svega, kao i ljubav prema tradicionalnim žanrovskim matricama, makar i po cenu da više ne snime nijedan film.

Noćobdija je Džon LeTur (Viljem Defo) narko diler i bivši džanki kojeg muči insomnija i gomila pitanja o daljem smislu svog bivstvovanja. Studija čoveka koji traži izlaz. Radnja se odvija na ulicama New Yorka u trenutku kada štrajkuje sindikat đubretara. Ulice su pune smeća, kako pravog tako i ljudskog, dok u tom talogu ljudske egzistencije lutaju izgubljene duše modernog Vavilona. Džon LeTur, njegova bivša devojka Merijen (Dana Delany), glavni diler (Suzan Sarandon), Robert (Dejvid Klenon) i ostali marginalci i nesrećnici velegrada. Noćobdija je onaj Hobo koji se iz ovog filma preselio na ulice Nišvila i ušetao pravo u roman Zorana Ćirića. Individua koja je opevana u pesmama Lu Rida i Brusa Springstina. Sam početak filma je potpuno posvećen ikonografiji velikog grada gde se Šreder poziva na Taksistu. Sve je propraćeno adekvatnom muzičkom podlogom Majkla Bina koja je obojena neodoljivom springstinovskom melanholijom i koja na pravi način govori o emociji koju je autor želeo da prenese na gledaoca.
Noćobdija je jedan od onih nepretencioznih filmova u kojima nema proseravanja. Sve je jednostavno i svedeno, ali jebeno jako ako umete da „čitate“. Još jedan odličan film sa produkcijske margine. Srećom pa piraterija još uvek živi, inače bi i dalje živeli u mraku. 

3 коментара:

  1. slažem se kerovodjo i ja baš volim šredera. ne znam koji bih pre izdvojio od njegovih filmova ali znam da je plava kragna među prva tri.

    ОдговориИзбриши
  2. evo da preporučim affliction (1997) ljudima jer je to njegov odličan film sa tri izuzetna glumca (nick nolte,james coburn,sissy spacek)koji je prilično nezapaženo prošao u kontekstu ostalih, poznatijih naslova.

    sve očeve greške su komleksi sina, a pakao tog odnosa između veličanstvenog koburna i sjajnog noltea nikad nije bio bolje uhvaćen u svim svojim suptilnim nijansama.

    ОдговориИзбриши