FILMO(V)ANJE 2

THE IMITATION GAME – režija: Morten Tyldum (SAD) 2014

“The Imitation Game” spada u onu grupu filmova, koji su glavni kandidati za nekoliko Oskara. Dakle, ljuti mainstream, što nužno ne znači da je loš, samo ga treba gledati i vrednovati iz drugog ugla. U pitanju je biografska drama sa primesom trilera, u kojoj je obrađeno poglavlje iz života naučnika Alana Turinga, za čije se zasluge u Drugom svetskom ratu tek skoro saznalo, a koje su veće nego što možete zamisliti. Alan Turing je bio genije, koji je uz još nekoliko pametnih ljudi, od strane MI6, odnosno britanske krune, bio angažovan za vreme Drugog svetskog rata na poverljivom zadatku dešifrovanja nacističke Enigme. Turing je napravio mašinu po imenu Kristofer, koja predstavlja preteču kompjutera, i koja je znatno uticala na dalji tok rata i pobedu savezničkih snaga. Britanija se prema ovom čoveku ponela krajnje nečovečno i 1952. godine je kao profesor otpušten sa Kembridža zbog homoseksualizma. Godinu dana kasnije je izvršio samoubistvo.

Turinga je fenomenalno odigrao Bededict Cumberbatch, dok su veoma zapažene uloge odigrali Keira Knightley, Matthew Goode, Allen Leech. Film je režirao Skandinavac Morten Tyldum poznat po ekranizaciji romana Ju Nesbea „Headhunters“.

Ocena: (****) 4

***** remek delo

****  odličan

*** ok

** nije ok

* katastrofa

SNOWPIERCER – režija: Joon-ho Bong (SAD) 2013

Distopijska slika sveta. Usled klimatskih promena, temperatura je otišla u minus beskonačno. “Nojeva barka” kao veliki voz sa stotinama vagona. Veliki voz kao metafora savremenog čovečanstva. Orvelovski rečeno “sve životinje su jednake, ali su neke jednakije od drugih”. U poslednjim kompozicijama vagona žive obespravljeni koji se hrane otpadom. Budi se revolucionarna svest i obespravljeni kreću ka lokomotivi i osvajanju slobode. Priča se pretvara u dobru akciju. Glavnu ulogu u filmu tumači, meni do sada nepoznati Chris Evans koji, moram priznati, ne ostavlja neki naročit utisak. Problem je u evidentnom nedostatku harizmatičnosti. Međutim, glumačke bravure Johna Hurta, Tilde Swinton, Kang-ho Songa, i Eda Harrisa su na zavidnom i očekivanom nivou. Priznajem da me je iznenadilo pojavljivanje rumunskog glumca Vlad Ivanova u akcionoj epizodnoj ulozi. Bio je toliko dobar da me je podsetio na neke od najboljih uloga osvedočenih negativaca koje je u svojoj karijeri odigrao Klaus Kinski.

S obzirom da je film režirao jako dobar reditelj i autor Joon-ho Bong (Memories of Murder), te kako je dobio brojne pohvale od kritike, priznajem da sam očekivao mnogo više, a to što sam očekivao nisam dobio. U svakom slučaju jeste jedan od solidnijih novih filmova ovog žanra, ali mu nedostaje toliko toga da bi ostao upamćen. Neka mu vreme sudi.

Ocena: (***) 3

***** remek delo

****  odličan

*** ok

** nije ok

* katastrofa

The BLOB aka Mehur ubica – režija: Chuck Russell   (SAD) 1988

Ovaj film sam prvi put gledao krajem osamdesetih u bioskopu. Bio mi je neviđeno zabavan, kao i svaki drugi film slične trash estetike. Početkom devedesetih, preko letnjeg raspusta, radio sam u jednom lokalnom video klubu, i ovaj film je uvek bio deo obavezne preporuke ljudima koje sam cenio. Kasnije, kada sam bio student, moj omiljeni radijski DJ i voditelj Srđan Anđelić, na staroj devedesetdvojci i u nekim TV emisijama, postaje nadaleko poznat kao Mjehur Ubica, tako da se duh ovog filma kroz moj život uvek provlačio u nekom kontekstu i bilo je teško zaboraviti ga. U Kinoteci sam pogledao i originalnu verziju iz 1958. u kojoj je svoju prvu ulogu odigrao Steve McQueen i koja pripada talasu filmova hladnoratovske paranoje. I to je takođe film vredan pažnje.

Russellov “Mehur ubica” je u ono vreme bio malo skuplji B film, pravljen parama A produkcije, ali sa svim odlikama treša. Neki plazmatični organizam, poput sluzave žvakaće gume, kreće da proždire stanovnike malog provincijskog američkog gradića. Problematični tinejdžer Kevin Dillon, u pratnji čirlidersice Shawnee Smith, kreće u obračun sa ovom nemani, za koju se ispostavlja da nije došla iz svemira, već je ista deo tajnog projekta američke vlade. Za razliku od prethodnog filma iz 1958. koji je američkog građanina držao u strahu i pripravnosti od iznenadnih napada Sovjeta, ovde su američka vlada i naučnici loši momci. Za njima ni malo ne zaostaje ni lokalni sveštenik, koji nagoveštava da potencijalna opasnost buduće apokalipse, više neće dolaziti sa terena naučnog ekstremizma, već sa terena religioznog fanatizma.

Ocena: (***) 3

***** remek delo

****  odličan

*** ok

** nije ok

* katastrofa