Cold in July - Jim Mickle (SAD) 2014

Reditelj Jim Mickle je autor koji ima izraženu sklonost ka poetici žanrovskog B filma, a svojim novim ostvarenjem dobio je šansu da ambicioznije izrazi svoje divljenje prema uzorima, među kojima, rekao bih, prepoznajemo omaže Volteru Hilu, Džonu Karpenteru, Džozefu Rubenu i Polu Šrederu. Njegov „Cold in July“ može se, ovako ili onako, porediti sa nekolicinom najznačajnijih ostvarenja slične poetike novijeg vremena, poput filma „Joe“ Davida Gordona Greena, „Red Hill“ Patricka Hughesa, „Out of the Furnace“ Scotta Coopera ili „No Country For Old Man“ Braće Cohen. 

 Ovde je reč o adaptaciji romana Joe R. Lansdalea koji su u scenario pretočili Jim Mickle i Nick Damici. Radnja je smeštena u mali teksaški gradić 1989. godine, a sve počinje jedne noći, kada je mirnog porodičnog čoveka po imenu Rich (Michel C. Hall), probudio provalnik. Provalnik je popio metak u glavu (u oko), dok je Rich popio životni preokret koji će mu uzdrmati lagodnu poziciju autentičnog američkog malograđanina. Provalnik je nečiji sin, a taj sin, logično, ima oca. Otac je upravo izašao iz zatvora, zove se Ben i igra ga neko ko je morao biti faca. Logično je da je za tu ulogu izabran Sam Shepard. Zašto Shepard?! Zato što je velika faca. Onda je Sam Shepard, odnosno tata Ben, rešio da malo sedne na život Richu, ali zahvaljujući ulozi lokalnog šerifa (igra scenarista Nick Damici) dolazi do potpunog obrta, koji će nam kasnije razjasniti još jedan preokret. U priču ulazi i privatni detektiv Jim Bob (jebeno dobri Don Johnson), Benov prijatelj sa ratišta iz Koreje, inače teksaški kicoš sa belim šeširom, kaubojskim čizmama, košuljom kakvu je nekada furao Gram Parsons i crvenim kadilakom iz kojeg trešti muzika. Njih trojica, sudbinski povezani, uleću u nešto što će ih odvesti do tačke posle koje više ništa neće biti isto. Ta tačka predstavlja raspukli čmar sistemske korupcije u kojoj se tale FBI, lokalni panduri i bolesnici koji proizvode snuff pornografiju. 

  

Imajući u vidu sve navedeno, publika dobija kvalitetnu priču sa zanimljivim zapletom, stilizovanim nasiljem, inteligentnim humorom, mirisom baruta koji budi nostalgiju za pekinpoovskim vremenima i završnicu poentiranu antičkim motivom. „Cold in July“ je pravi bioskopski film, lišen intelektualističkog umetničarenja, a takvi filmovi se u današnja vremena ne propuštaju.