Fil(m)ovanje 6

STILL ALICE – režija: Richard Glatzer & Wash Westmoreland (SAD) 2014

Elis (Alice) je cenjena profesorka lingvistike na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, brižna supuga (muž - Alec Baldwin), majka troje odrasle dece (Kristen Stewart, Kate Bosworth, Shane McRae). U njen život se uvlači crv sumnje i zabrinutosti, pošto je posle jednog seminara shvatila, da pamćenje prestaje da je služi kao ranije. Ubrzo posle toga, prilikom džogiranja, doživljava epizodu potpune dezorijentisanosti, što je logično navelo da potraži pomoć medicinskih stručnjaka. Kako bilo, doktori dijagnostikuju Alchajmera. Njen život se iz korena menja.

Ako ni zbog čega drugog, ovaj film vredi zbog odlične uloge Julianne Moore (želim joj da dobije Oskara), a u društveno-socijalnom smislu, zbog osvrta na ljude sa dijagnozom Alchajmera. Ovo je jedan od onih filmova kod kojih vam nije bitna režija, ko je potpisuje, kako je kadrirano ili montirano. Naravno, svi zanatski aspekti moraju biti zadovoljeni, odnosno dobro odrađeni, ali fokus je na priči, glavnim likovima i njihovim ulogama. Ja takve filmove klasifikujem kao “glumačke“ jer je za njih karakteristična nevidljiva režija sa neobičnom životnom pričom. Dramaturški, sama priča pogađa suštinu, a kod gledaoca budi emociju i empatiju, što je suštinski najvažnije kod jednog dramskog dela. Ukoliko želite da Still Alice pogledate u bioskopu, imate priliku na FEST-u koji sledi. Sve je lepše na velikom platnu.

Ocena: Za film (***) 3

            Za Julianne Moore (*****) 5

***** remek delo

****  odličan

*** ok

** gledljivo

* katastrofa

BLUE RUIN – režija: Jeremy Saulnier (SAD) 2013

Dwight (Macon Blair) je bradati, miroljubivi klošar, krhkog hipsterskog habitusa, veoma svež u vodama beskućništva. Jednog jutra, pošto ga je pokupila dobronamerna policajka, kako bi mu saopštila da iz zatvora izlazi ubica njegovih roditelja, život mu se okreće naglavačke. Dwight je uplašen i željan osvete, ali pokazuje se da nije baš spretan ubica. Kada svoju nameru ipak sprovede u delo, Dwighta počinje da proganja cela hillbilly porodica ubice, koja izgleda kao da je ispala iz neke pesme Scotta H.Birama.

Zaplet je zaista obećavajući, ali na kraju, od svega očekivanog, nije se dobilo ništa vrednije od gledljivog Sundance trilera koji koketira sa tradicijom američkog on the road/neonoir B filma. Ta njegova opčinjenost uzorima nije primenjena onako kako je to na pravi način uradio njegov savremenik David Lowery u filmu Ain’t Then Bodies Saints. Čak ni očigledna namera dekonstrukcije B poetike nije urodila plodom. Film je poprilično praznjikav, a reditelj Jeremy Saulnier moraće da se pomiri sa činjenicom da još uvek nije dorastao svojim idolima. Da, mislim na Braću Koen iz rane faze. Pomalo i na John Dahla. Učenici se ili uzdignu iznad svojih “bogova” ili padnu u zaborav. Ukoliko se J.S. ne uzdigne nekim narednim filmom, biće zaboravljen.

Ocena: (**) 2

MAJOR – režija: Jurij Bikov (RUS) 2013

Ima tome nešto više od dve decenije kako su Aleksej Balabanov i Pavel Lungin najavili i razvijali talas novog ruskog filma. Zvjagincev i Bikov su im se kasnije priključili i nastavili da rade istu stvar. Danas su svi, osim pokojnog Balabanova, rado viđeni gosti na svim festivalima autorskog filma. Major je kod nas prikazan na prošlogodišnjem FEST-u, ali kod mene je tek ovih dana došao na red, jer mi je jednostavno, u moru drugih filmova, promakao.

U pitanju je potresna slika jednog korumpiranog društva, tamno lice i još tamnije naličje ljudskog brloga, koji čoveka goni do granice na kojoj zaboravlja šta znači biti ( i ostati) čovek. Sergej Sobolev (Denis Shvedov) je policijski major u nekoj ruskoj vukojebini. Pošto su mu javili da mu se žena porađa, Sobolev kreće ka porodilištu i prilikom nepažljive, nervozne i divljačke vožnje ubija dete na nekom magistralnom putu. Majka deteta je svedok ubistva. Sobolev poziva kolege kako bi ga izvadili iz sranja u koje je upao. Policija počinje da pakuje priču kako njoj odgovara, ali Soboleva počinje da muči savest.

Pored nekih nevelikih mana, neujednačenosti prvog i drugog dela priče, Major je ipak dobar film. Žanrovski se može definisati kao drama u kojoj ima malo akcije, ali u samoj biti je horor koji govori o tamnoj strani ljudske prirode i izvitoperenom sistemu vrednosti u korumpiranom društvu. Na neki način, uspeo je da se uzdigne do umetničke istine.

Ocena: (****) 4