четвртак, 05. март 2015.

Fil(m)ovanje 7



THE BABADOOK – režija: Jennifer Kent (Australia) 2014



Ne gledam tako često horor filmove, kao nekada, ali mi ponekad padne na pamet da pogledam nešto iz novije produkcije. Moja fascinacija horor filmovima završila se krajem devedesetih. Azijatska brutalna škola mi nije legla, tako da sam se isključio iz cele priče, ali redovno pratim šta o tome ima reći Dr. Ghoul i na osnovu toga izaberem nešto što mislim da bih mogao progutati.
The Babadook je australijski horor novije produkcije koji zavređuje pažnju. Režiju potpisuje Jennifer Kent, dok glavne uloge tumače Essie Davis (Amelia) i Noah Wiseman (Samuel). Dakle, priča prati samohranu majku Ameliu i njenog sedmogodišnjeg sina Samuela. Amelia ne može da preboli smrt supruga koji je stradao u saobraćajnoj nesreći, i to iste noći kada je Ameliu vozio u porodilište sa Samuelom u utrobi. S druge strane, Samuel se, svake noći, bori sa čudovištem Babadookom, koje mu dolazi u snove, a koje je otkrio preko knjige koju mu je jedne večeri majka pročitala pred spavanje.
The Babadook je daleko od velikih klasika horor žanra, i ostaje pomalo nedorečen. Imam utisak da ostavlja gladaoca na cedilu po pitanju tumačenja. Da li je Babaduk metafora ludila ili pravo čudovište? Što se mene tiče može da bude i jedno i drugo, ali utisak se neće promeniti. Film je solidan i uspeo je da me, u nekoliko navrata, kao genetsku kukavicu, natera da osetim jezu kako klizi niz kičmu.

Ocena: (***) 3


***** remek delo
****  odličan
*** ok
** gledljivo
* katastrofa




NESHVAĆENA (Incompresa) – režija: Asia Argento (ITA) 2014



Novi film Asie Argento, prikazan na ovogodišnjem Festu, nije ispunio moja očekivanja. Ćerka italijanskog majstora horora, saplela se u pokušaju pravljenja drame/melodrame o odrastanju. Rim osamdesetih, pank, new wave, novi romantizam i gomila autobiografskih naznaka iz života autorke. Arija (Giulia Salerno) je simpatična klinka i najmlađe dete u disfunkcionalnoj porodici poznatih roditelja, umetnika, koji sebično vode sopstvene živote, ne zarezujući elementarne emocionalne potrebe njihove najmlađe ćerke. Arija za razliku od starijih sestara, nikome nije ljubimica. Ima mačora Daka, drugaricu Anđeliku, i nesrećno je zaljubljena u nekog klinca skejtera. Kako se u jednom momentu osetila skorz odbačenom, Arija je rešila da učini nešto kako bi svi postali malo nežniji i obzirniji. Da se razumemo, od samog početka sam navijao za film, ali kako je vreme odmicalo, navijački entuzijazam je opadao. Iako je sama priča, filmski veoma privlačna, iako su Giulia Salerno i Charlotte Gainsbourg odigrale fantastično svoje uloge, krajnji ishod je jedan sasvim običan, gledljiv film, neartikulisan, osrednji u svakom smislu, na momente čak i dosadnjikav. Možda je autorka, pre upuštanja u ovu avanturu, trebalo da pogleda film Čavka Miše Radivojevića, kako bi ukačila šta je bitno, a šta nebitno, kada se snima film u kojem su emotivno gladna deca glavni junaci. 

 Ocena: (**) 2


 NEDS – režija: Peter Mullan (UK) 2010



Pripadnik sam sekte filmofila koji obožavaju britanske filmove i serije. Sve što dolazi sa Ostrva, uvek se dočekuje sa velikom radošću i znatiželjom. Neds su mi promakli na Festivalu autorskog filma pre nekoliko godina, ali sam taj propust, na svu sreću, pre par dana ispravio. Iako tematski prati liniju Kubrickove A Clockwork Orange, estetski vise pripada realizmu karakterističnom za filmove Kena Loucha i Mike Leigha.
Neds (Non-Educated Delinquents) je surova priča o odrastanju u predgrađima Glazgova, sedamdesetih godina prošlog veka. John McGill je dečko koji obećava. Mlađi sin, dobar đak, talentovan, inteligentan, dobrica. Imao je sve predispozicije da postane neko, međutim, porodične prilike (otac alkoholičar i siledžija, stariji brat član lokalne bande), brutalnost školskog sistema i devijacije britanskog društva, odvele su ga skroz drugim putem. Ovo je film o sveprisutnom nasilju i fenotipskom oblikovanju mladih ljudi. Ujedno, kritika jednog rigidnog društva karakterističnog za Britaniju iz tog perioda. U režiji sjajnog Petera Mullena, koji tumači i ulogu nasilnog oca, u filmu su briljantne uloge ostvarili Conor McCarron u ulozi McGilla, zatim Marrianna Palka u ulozi tetke Beth, kao i Joe Szula u ulozi Bennya McGilla.

Ocena: (****) 4


7 коментара:

  1. Ja nisam previse ocekivala od novog Azijinog filma ali moram priznati da mi se jeste svideo, samo sto je moglo biti malo manje ~kukanja na roditelje. Do sad su mi najbolji "U podrumu" i "Turista", o "Cudnoj boji" sam napisala sta, dok mi se "Telo" sinoc nije nesto dopao. Imam jos pet filmova, nadam se da ce me svasta jos lepo iznenaditi ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Nisam gledao ništa od filmova koje si navela. Budala od Bikova je odličan.

    ОдговориИзбриши
  3. Koliko su Ostrvljani ponekad iritantni zbog svoje geopoliticke posebnosti, toliko su i nadareni. Sjetimo se da je najbolja serija svih vremena (racunajuci sve kategorije) napravljena na Ostrvu - "Mućke". Sve što vuče na Louča meni je drago. On je "stilista jednostavnog". Kao da je brat od strica braće Darden. "Neds" cu da pogledam.

    ОдговориИзбриши
  4. kuku crni skaramuse, zar nisi gledao "i, claudius"? meni je to najbolja serija napravljena igde, ikad.

    ОдговориИзбриши
  5. Ako mislis na "Ја, Klaudije..." to jeste velika serija. Sa moćnom Derekom Dzekobijem...Ali "Mućke" su...sve. I humoristička serija i drama i esej o zivotu...Lik Del boja je kompleksan koliko i cuveni skitnica Carlija Caplina...Rekao bih to i na samrtnom casu.

    ОдговориИзбриши
  6. priznajem, imam predrasudu prema toj seriji. slično fanovima simpsonova, saut parka, alo aloa itsl. reč je uglavnom o retko ispraznim ljudima. od pomenutih najviše volim alo alo.

    ОдговориИзбриши
  7. Da, ljudi se dijele i na one koji vole Simpsonove i one koji vole najbolji crtic svih vremena - Gustava. Saut park? Nisam gledao. Alo, alo - simpa..

    Ali "Mucke" da su "isprazne"....?! Cijeli svijet je zapravo Pekam. Mjesto za prezivljavanje. Ni sam scenarista nije slutio sta pravi kada je poceo da radi.

    ОдговориИзбриши