TRI ŽENE - ROBERT ALTMAN (SAD) 1977
Jedan od najčudnijih Altmanovih filmova. Altman kaže da ga je prvo odsanjao, zatim sve preneo na papir i snimio kad se ukazao trenutak. Šeli Duval briljantna kao i uvek, Sisi Spejsik još uvek devojče koje je pravo iz De Palminog "Keri" ušetala u film i Dženis Rul koja nažalost nije imala neku karijeru posle ovog filma. Kao da je zlokobnost lika čudne slikarke Vili uticala na njen dalji glumački put. Ovaj film je pola bergmanovski, pola altmanovski, obojen depresivnim i hororičnim notama koje su deo podsvesti samog autora, kao i vremena kada su mnogi američki umetnici shvatili da je "american dream" mrtva slika na bilbordu. Ovo možda nije ni Altmanov film, ovo je možda film koji bi Žika Pavlović snimio u Americi da mu se ukazala prilika. Samo kažem, ne uzimajte me ozbiljno za reč.
PAKLENI POSLOVI - Andrew Lau i Alan Mak (Hong Kong) 2002
Dvadesetak godina se mimoilazim sa filmom "Pakleni poslovi" (Infernal Affairs), nikako da se sretnemo. Odgledam The Departed kad se pojavio kao rimejk Martina Skrosezea i ostanem prilično ravnodušan. Nešto mi se tu nije dopalo. Sad mi je jasno zašto. Ovaj biser Hong Konga iz 2002. godine, u režiji Andrew Laua i Alana Maka je veličanstven u svakom pogledu, a rimejk je izneverio sve što su ova dvojica uradila. Logična dramaturška struktura, paklena akcija, psihološka drama likova zarobljenih u dodeljenim životnim ulogama koje su sjajno izneli Tony Leung i Andy Lau. Kada sam pogledao film, shvatio sam koliko je ova priča bila pogrešna za Skorsezea i koliko mu ne pripada po senzibilitetu. Ako je neko trebalo da radi ovo u Holivudu, idealan izbor bi bio Majkl Man. Svakako, nepravedno je ovaj film pominjati samo kao original nečega što je rimejkovano i kao rimejk pokupilo sav kajmak. "Pakleni poslovi" zaslužuju suverenu samostalnost kao filmsko remek-delo.
MATEWAN - Džon Sejls (SAD) 1987
Matewan je grad u Zapadnoj Virdžiniji u kojem je dvadesetih godina došlo do sukoba između rudara i naoružanih plaćenika kompanije koja je upravljala eksploatacijom rude. Ovu dramu koja miriše na vesternersku autentičnu amerikanu, režirao je Džon Sejls, jedan od poslednjih nezavisnih filmskih autora, kojeg najviše pamtimo po remek-delu "Usamljena zvezda". Priča o začecima sindikalnog udruživanja u Americi i borbe za prava radnika, o preprekama tvrdog kapitalističkog ustrojstva sveta, odnosu prema imigrantima, međurasnoj netrpeljivosti. Odlične uloge su ostvarili Kris Kuper, Dejvid Strethejrn, Džejms Erl Džons, ali posebno bih izdvojio ulogu Vila Oldema (Will Oldham aka Bonnie Prince Billy) koji je ovde bio mlad kao rosa i koji je pokazao svoj raskošan glumački talenat, identičan njegovom muzičkom kantautorskom talentu. Ostavio me je bez teksta ulogom najmlađeg rudara, propovednika i borca. Džon Sejls je u jednom intervjuu rekao da ga više zanimaju priče o ljudima, nego film kao umetnost. Ovo jeste film o ljudima, a umetnost je vidljiva ako umete da je vidite u svemu tome.
Gledao sam ovaj film više puta u životu. Prvi put kao dete kada nisam razumeo ništa i mislio da gledam neki film čiji je smisao samo takmičenje u plesu i ništa više od toga. Kasnije, u zrelijim studentskim godinama, došao mi je do ruku roman Horasa MekKoja, iz one edicije 'fest romani', posle kojeg je usledila repriza. Prošlo je od tada mnogo godina i morao sam da proverim još jednom kako je film ostario. Dobro se drži, još uvek je aktuelan. Pogotovo što je danas sve ogoljeno u vremenu rijaliti programa, kada nam krize lupaju šamare, kad nam korporativni kapitalistički vampir isisava život, kad padaju nadstrešnice na nezaštićenog i prezrenog čoveka, kada umiremo na kredit. Sidni Polak je snimio egzistencijalističku dramu koja se ne zaboravlja. I konje ubijaju, zar ne?
Reprizirao sam prvu verziju „Bostonskog davitelja“ Richard Fleischera iz 1968.godine. U pitanju je film koji obrađuje priču o serijskom ubici Albertu DeSalvi koji je početkom šezdesetih ubio trinaest žena od kojih su neke i seksualno zlostavljane. Ceo taj slučaj je ostao da visi, sa puno rupa u istrazi i oprečnim izjavama DeSalve, ali ostala je nesporna činjenica da je u pitanju ubica koji je patio od psihološkog poremećaja podvojene ličnosti. To je u filmu jako dobro prikazano, na nivou Hičkokovog Normana Bejtsa, s tim što je Bejts plod fikcije, dok je DeSalvo stvarna ličnost. Deo kritike je u to vreme imao zamerke moralnog aspekta jer je film snimljen u žanrovskom ključu kao horor-krimi, što je možda bilo uvredljivo za žrtve. Kako god, film je prikazao užase tih događaja, ali u isto vreme je na nivou naracije u žanrovskom smislu veoma uzbudljiv. Tony Curtis je ovde odigrao jednu od najboljih ulogu u životu, u rangu uloga kakve je imao u filmovima „Slatki miris uspeha“ i „Neki to vole vruće“. Henry Fonda standarno briljantan kao pravnik-tužilac koji koordinira istragu na nivou grada, a potom sa velikim interesovanjem ulazi u lavirinte uma serijskog ubice. Inspektora Di Natalija igra George Kennedy, jedan od mojih omiljenih epizodnih glumaca violentne struje. Iako je Brian De Palma najpoznatiji po postupku podeljenog ekrana, takozvani split screen, koristili su ga i pre njega neki režiseri. Zapravo Richard Fleischer vizuelni identitet svojih najboljih filmova duguje direktoru fotografije Richardu H. Klineu. Split screen je moćno upotrebljen i u pričanju priče o Bostonskom davitelju. Završna scena je antologijska, u prostoriji belih zidova i ogledala, toliko je upečatljiva da sam se samo nje sećao iz mog prvog gledalačkog iskustva.
Mali grad u Teksasu - Džek Steret (1976)
Steret je bio jedan od najamblematičnijih filmmejkera B filma. Volim te stare američke bioskopske filmove, snimljene skromnim budžetom, u kojima intelektualci ne vide ništa. Smatraju ih đubretom i nisu tema njihovih razgovora. Snobovska posla. Timoti Botoms, Suzan Džordž, Bo Hopkins, teksaški ambijent sa zgodnim samohranim kevama,korumpiranim šerifima i usamljenim sanjarima koji traže spas od čamotinje i čeznu za bekstvom.
Нема коментара:
Постави коментар