FIL(M)OVANJE 25

 

Violent Saturday - Richard Fleischer (1955)

Jedan od Flajšerovih filmova iz pedesetih, sa tada popularnom temom pljačkanja banke, koju je filmski u toj dekadi efikasno inicirao Džon Hjuston „Džunglom na asfaltu“ (1950), a potom su se upisivali na tu listu mnogi drugi režiseri. Ovde imamo trojicu gangstera-pljačkaša koje igraju Džej Kerol Nejš, Li Marvin i Stiven MekNeli, rešenih da opljačkaju banku u gradiću Bizbi u Arizoni. Njihova akcija će poremetiti svakodnevni život, lične drame i melodrame meštana, iz kojih će neki izaći kao heroji, neki će naći novi put, neki će biti izbrisani sa lica zemlje. Odlična glumačka ekipa na čijem čelu je kao pozitivac harizmatični Viktor Metjur, ali tu su i legendarni Ernest Borgnajn u epizodnoj ulozi Amiša, Ričard Igen kao direktor rudnika koji preživljava bračnu dramu sa suprugom Margaret Hejs, zatim naš Hercegovac Bred Dekster kao otimač tuđih žena i još nekoliko zanimljivih likova. Svi oni su živeli, preživeli ili umrli u sinemaskopu i tehnikoloru. To je ono što ih čini posebnim i večnim.

Dilindžer - Džon Milijus (1973)

Milijusov rediteljski prvenac je dobro ostario. Meni je zapravo uvek bio mnogo bolji od kanonizovanog Penovog "Boni i Klajd" koji je pokrenuo Novi Holivud. Za Vorena Outsa je pokojni Dinko Tucaković govorio da je najharizmatičniji glumac Novog Holivuda, a pored ove, imao je još nekoliko vrhunskih uloga u saradnji sa Pekinpoom i Helmanom. Ben Džonson u ulozi Melvina Purvisa, Huverovog policajca koji je ulovio neke od najvećih kriminalaca tog doba, ostavio je neizbrisivu glumačku kreaciju. Taj njihov odnos, Dilindžera i Purvisa, prepoznatljiv za Milijusa kao ljubitelja suprotstavljenih tvrdih likova koji tvrdoglavo teraju do kraja, a kojima se zapravo divi, ostaje kao glavna odlika ovog vremešnog klasika.

SOMEBODY UP THERE LIKES ME – režija: Robert Wise (1956)

Pol Njumen je na početku karijere bio u senci svojih uspešnijih metodskih kolega iz studija Lija Strasberga. Brando je već bio ostvareni mladi glumac, Džejms Din je brzinom komete dosegao slavu Branda i prilično mu se približio posle “Buntovnika bez razloga”, dok je Njumen igrao u nekim serijama i uspeo da uleti u par prosečnih filmova. U to vreme se više kalio na Brodveju, čekajući pravu priliku. 

Robert Vajs je u to vreme pripremao biopik prema autobiografskom bestseleru o Rokiju Gracijanu (Rokiju Barbeli), bokserskom šampionu srednje kategorije u USA. Ulogu je trebalo da igra Džejms Din ali sudbina je htela da pre početka snimanja “umre mlad i bude lep leš”. Jedina adekvatna zamena koja se tada nametnula studiju, bio je Pol Njumen. “Somebody Up There Likes Me” je film koji je lansirao Njumena i omogućio mu da napravi jednu impresivnu glumačko filmsku biografiju, koja je trajala do početka 21.veka. 

Ovo je biografska priča o mladom Rokiju, koji je potekao iz siromašne porodice italijanskog porekla, vaspitavan na ulicama njujorške četvrti Lower East Side. Roki je prolazio kroz fazu maloletničke delinkvencije i sitnog kriminala, neprilagođen ali srčan, dobar deo života hodao je divljom stranom, na ivici žileta, sve dok nije otkrio boks i pravu ženu. U fazi maloletničkih domova i zatvora upoznao je i Džejka La Motu, o kojem je Skorseze snimio svog Razjarenog bika. “Neko tamo gore me voli” je jedan lep starinski film, sa dobro poznatom bioskopskom magijom. Mogu da zamislim sve one naše mangupe koji su se pedesetih školovali u bioskopima i želeli da budu kao Roki. Moja generacija je, dvadesetak i kusur godina kasnije, takođe dobila na poklon jednog boksera, jednog Rokija Balbou, koji je bio fiktivni lik, ali nam je puno značio jer smo mi prestali da razlikujemo stvarnost i fikciju. Jenkiji su već tada korumpirali našu svest. Život je na velikom platnu, u mraku bioskopske sale.

Machine Gun Kelly - Roger Corman (1958)

Ove godine nas je napustio Rodžer Korman, patrijarh ekspolatacijskih B filmova. "Mašinku Kelija" je snimio za 10 dana sa budžetom od 60.000 $. Čarls Bronson na početku karijere, odnosno u prvoj dekadi probijanja, još uvek neartikulisan jer su mu davali više teksta nego što je bilo potrebno. Kasnije su Viner, Zigel i Leone našli pravu meru reči za ovog izuzetnog filmskog glumca koji je najmoćnije govorio očima i licem. Suzan Kebot kao partnerka u zločinima. Niski budžet, superioran stil, u pozadini džez koji boji atmosferu, palp u pravom smislu te reči.