POJESTI SAMOG SEBE

Poslednjih nekoliko godina, svi smo žrtve medijske gastronomske torture. Na svakom TV kanalu, pojavljuju se neki likovi, koji su od nekog bolesnika dobili parče medijskog prostora, kako bi nam prikazali svoje kulinarske opsesije. Među njima je većinski deo potpuno zalutao u taj svet i izgleda diletantskije nego što je publika toga svesna. Doduše, 97% čovečanstva je odavno suspendovalo nevericu kada su mediji u pitanju. Veruje se svemu što se prikaže na "đavolovoj zadnjici". U tom brlogu priučenih divljaka na domaćem medijskom nebu, egzistira estradna kulinarska mafija koja je do prekjuče koristila samo vegetu i origano, a na pomen karija i čilija hvatala se za dugme na pantalonama ili za testise, ne bi li pominjanjem istih navukli nekakve čini na sebe.

Pored tih amatera i neznalica, postoje dvojica snažnih ličnosti, koje su svojim emisijama i kulinarskim receptima jedini bili u stanju da približe čoveku suštinu svih gastronomskih tajni, koje se ne svode samo na trbuhougađanje, već su nešto više od toga. Jedan je kompozitor i stari Beograđanin koji pavlaku stavlja i u pavlaku a zove se Vojislav Voki Kostić. Voki je čuvar tradicionalne balkansko-srbijanske kuhinje čije je fore pokupio kao dete od dadilje i bake. Većinu jela koje su na Vokijevom repertoaru, naše keve su spremale milion puta, ali su tek posle Vokijevih emisija shvatile da je za ukusnu musaku potrebno malo više ljubavi, jaja i pavlake da bi ista bila savršena; da je za husarsku dugmad u zagrejanoj rerni potrebno malo manje vremena no što se misli. Vokijev kuvar je obavezna lektira za sve hedoniste i epikurejce u koje i sam spadam.

Drugi čovek "ovih prostora" koji se razume u kuhinju kao Džon Ford u westerne i kao Majls Dejvis u trubu, zove se Veljko Barbieri koji na HRT-u vodi kulinarske emisije koje su, kulturološki, u rangu nekadašnjih "Mitova i legendi" koje je u školskom programu osamdesetih vodio profesor Vladeta Janković. Barbieri svaki recept začini nekom istorijskom pikanterijom, nekim mitom ili legendom. Ako bi ste pripremali nešto za šta se koriste recimo krastavci, otkrićete mit o Bogu Enkiju prvom rodoskrvnitelju koji je kao veliki bludnik napadao svoje potomstvo, svoje ćerke i unuke, dok mu mala boginja Uta nije doskočila, jer joj je majka otkrila tajnu koju u sebi nose krastavci i uništila rodoskrvnitelja Boga Enkija koji je po današnjim merilima teški psihopata, pedofil i bolesnik. Ako bi vam, kojim slučajem, palo na pamet da pripremite kao pravi gurmani pohovani jezik neke životinjke, saznaćete da su prethrišćanski keltski ratnici u paganskim običajima sušili i ritualno vešali ljudske jezike koje su isticali kao nedvosmisleno značenje svoje nadmoći nad pogubljenim neprijateljima. Redovno praćenje Barbierievih emisija je danas deo vanakademskog obrazovanja sa nemerljivim uticajem na akademsko obrazovanje.

Na kraju moram da priznam da je moja Ana, jedna od najboljih i najpravovernijih Barbierievih učenica, što je lepo ali i opasno po moje zdravlje. Od tih silnih degustacija približio sam se trocifrenom broju kilograma. Vreme je da pojedem samog sebe kao Voki Kostić. Bojim se samo da ne počnem i ja da sanjam bečke šnicle kako me vuku za nogavicu. Onda ću se stvarno uplašiti!!!