Pre nekoliko dana ponovo sam odgledao filmsku epsku sagu "Vrata raja" reditelja Majkla Ćimina i još jednom potvrdio sebi tezu da su svi dobri filmovi već snimljeni, i da ovo što nam se danas nudi je, ili industrija ili pretenciozni festivalski hipertreš. "Vrata raja" predstavljaju esenciju filmske umetnosti. Čistu filmsku poeziju.
Majkl Ćimino je američki reditelj i scenarista italijanskog porekla. Odrastao u New Yorku. Diplomirao slikarstvo i arhitekturu na Univerzitetu Jejl. Radio u njujorškim pozorištima, snimao reklame, a 1971. godine otišao u Holivud i počeo da radi kao scenarista u produkcijskoj kompaniji Klint Istvuda. Napisao je scenario za čuveni "Magnum force" Ted Posta iz serijala o Prljavom Hariju.
Nije režirao mnogo filmova ali ima izgrađen rediteljski prosede, tematsku dovršenost, čist zanat. Specijalista za teme "zatvorenih zajednica" (slovenske etničke zajednice, kineska mafija itd). Vrata raja, Lovac na jelene i Godina zmaja predstavljaju trilogiju etničke i demokratske slike, u kojoj Ćimino napada dva osnovna mita američke nacije: mit o imigraciji i mit o kolonizaciji.
Majkl Ćimino je čovek za sva vremena i nezaobilazna filmska lektira.
Heaven's Gate je jedan od najboljih filmova ikad snimljenih, a definitivno najbolji film o Americi i temeljima na kojima je izrasla u ovo što danas predstavlja. Nije čudno to što je finansijski propao u domovini, a među evropskom publikom stekao kultni status. Čini se da je bio suviše oštar da bi naterao Ameriku da pogleda sebe u ogledalu. Zajebano je čačkati savest nacije.
Film govori o imigrantima-kolonistima koji su u SAD za vreme mandata predsednika Bendžamena Harisona (1889-1893) bili na udaru Udruženja uzgajivača stoke (preteče današnjih tajkuna) koji su uz blagoslov predsednika i Vlade SAD pravili liste za odstrel na kojima su se nalazili siromašni kolonisti koji su pokušavali da se asimiluju i započnu novi život u obećanoj zemlji. Ćimino je zabio prst u oku sopstvenoj naciji pokazujući im da su i njima ruke krvave i da nemaju prava da se bahato odnose prema ostatku sveta prodajući im American dream ideologiju. Pored toga je prikazao, kako se takvom ludilo suprotstavljao mali broj Amerikanca visokih moralnih načela i istančanog osećaja za pravdu(Kris Kristoferson kroz lik Averila - načelnika okruga u Vajomingu i Kristofer Voken kao bludni sin koji je prvo radio za loše momke, a potom kroz ljubav prema jednoj ženi doživeo katarzu i moralno duhovni preokret).
Kris Kristoferson i Kristofer Voken su napravili sjajne uloge a Izabel Iper naprosto blista. Lepa je kao anđeo!!! U filmu igraju još i Džef Bridžis, Miki Rurk, Džefri Lujs, Džon Hart.
Jako bitan segment Ćiminove filmske poetike su pejzaži koje je provlačio kroz sve svoje filmove. Njegov opus, definitivno sadrži reprezentativne kadrove, u kojima je na najlepši mogući način uslikana unutrašnjost Amerike, sva ta prirodna lepota od Montane do Vajominga.
Ćiminovi pozitivci su gotovo uvek osobe hipertrofiranog individualizma, koji u sukobu sa sistemom uvek plaćaju debelu cenu zbog svojih principa, ali nijednog trenutka nas Ćimino kao gledaoca ne obeshrabruje, naprotiv, iako je cena individualizma preskupa, žig gubitništva predstavlja moralnu pobedu i zato nam ne preostaje ništa drugo nego da se životu učimo gledajući te ljudine i moralne gromade u suštinskom smislu kako se bore za pravu stvar i podnose ono što se zove život.
Нема коментара:
Постави коментар