недеља, 16. август 2009.

SELO SELO VESELO!



Pre par večeri kod Dragane Ćosić na Studiju B na temu srpskog sela su vešto palamudili svi gosti, a između ostalih i samozvani portparol sela Radoš Bajić. Imajući u vidu da lukavi Moravac ume da se samoreklamira i uvija stvari u sopstvenu oblandu, setih se kako su ga popljuvali moji rođaci iz Budilovine. Rekoše mi rođaci da serija "Selo gori a baba se češlja" prikazuje selo kao stecište retardiranih budala. Nisam znao šta da im kažem jer seriju nisam pratio, ali sam uspeo da vidim par epizoda u mimohodu. Dakle, nije tačno da se ta serija baš pomno prati u seoskim sredinama. Biće da se više prati u gradskim sredinama, a glavni razlog je to što su sela izumrla, i što niko od potomaka onih čestitih seljaka i domaćina nije želeo da nasledi imanje u svom selu, već je brže bolje pojurio u obližnji grad ne bi li radio kao konobar u nekom prigradskom ćumezu ili nekoj sportskoj kladionici. Naravno, najveću krivicu za takav sled događaja snose vladajuće sistemske elite koje od 1945.godine na ovamo nisu uradile nijednu konkretnu stvar kojom bi se selo ojačalo. Naprotiv, selo je sistemski uništavano, a samim tim i gradovi. Tu postoji uzročno posledična veza. Seljacima su se samo udvarali u predizbornim kampanjama i računali na njihov iskreni tradicionalni patriotizam kad bi im zafalilo topovskog mesa.
U našem narodu postoji nekoliko projekcija srpskog seljaka. Prva projekcija je klasična i upućuje na one stare sjajne likove sa šajkačama i opancima, ordenjem iz ratova, mudrim pogledom i dugim sedim brkovima. Oni su, gotovo pomrli, tako da ih više nema. Druga ukazuje na njihove potomke koji se bave stočarstvom i zemljoradnjom i trude se da održe svoja imanja bez ikakve pomoći države. Već njihova deca, kao treća projekcija, koja gledaju svoje očeve i majke kako se čitav život muče, gube želju da ostanu na selu i počinju da maštaju o svetlostima velegrada gde im se putem medija nudi obećani život, uspeh, slava i novac.
Dakle, kod nas, uobraženih gradskih ljudi (kao da smo pa neko građanstvo) jedno vreme je vladala potreba da etiketiramo neke loše primerke ljudskog bitisanja kao "Seljak" "Ljakse" "Gedža" itd...Mislim, reći nešto tako nije strašno, kada se kapiramo, ali nije ni lepo, te bi u daljem ophođenju trebalo izbegavati upotrebljavati reč seljak u pejorativu. Seljaci su društveno-socijalna kategorija koja postoji u svim zemljama sveta. Seljak se poštuje. Koliko puta ste čuli kada za nekog uspešnog domaćina kažu da je "francuski seljak"? U ozbiljnim državama postoji svest da su sve socijalne kategorije potrebne da bi jedan sistem funkcionisao. Naše elite toga nisu bile svesne. Od srpskih seljaka su napravili radničku klasu, doveli ih u gradove, zaposlili u fabrike, dodeli li im stanove u zgradama i soliterima i unesrećili ih za čitav život. Prognali su ih iz prirode, lišili ljubavi, prepustili džungli lažne ponude i potražnje iz kojih se kao iz đavoljih larvi legu bes, mržnja i osećanje moralne izgubljenosti. Tim potezom su selo potpuno uništili, a od gradova su napravili džungle u kojima vlada primitivizam, unakaženi jezik, rđav ukus i destrukcija.



Ovog leta sam obišao veći deo Srbije. Stanje je otužno. Veliki nesklad između onoga što se priča na televiziji i onoga što zaista jeste. U mnogim seoskim dvorištima možete videti zemlju ustalasanu, nepooranu, uraslu u korov i šiblje. Prazni ambari, mrtve štale, nevezani kerovi u hladu pod istrulelim tarabama. Seoska groblja načičkana staklenim grobnicama i kapelama mermernih zidova, aluminijumskih vrata, bakarnih kupola i pozlaćenih krstova. Sveže humke pored kojih leže flaše vina i rakije, limeni tanjiri sa gibanicom, džigericom i tortama, kutije jeftinog keksa. U prolazu se čuju jecaji Zvezda Granda koji dopiru sa odvrnutih televizora, a koji se emituju iz studija te televizije koji se nalazi u glavnom gradu.
Nego, svim ovim naci političarima bi bilo pametnije da suštinski pomognu seljaku i naprave nekakvu strategiju kojom će oživeti selo i unutrašnjost Srbije, a ne samo da kenjaju i mašu nacionalnim simbolima, pričaju o uspesima tenisera, vaterpolista, "kaskadera" i zamagljuju suštinu problema. Kome se još dugoročno jebe za tri zlatne medalje!

2 коментара:

  1. Ja sam gradsko dete, rodjeno u gradu, gradjanska porodica ali ovo me je jako dirnulo. Svaka cast za ovaj blog.

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala! I ja sam gradsko dete, ali ne želim da budem slep pred nečim što je očigledno. Naše građanstvo je mlado i još uvek nerazvijeno i više puta (1945. i 1991.) je uništavano još dok je bilo "fetus" . Ja sam jedan od problema koji prouzrokuju takvo stanje video i u sistemskom uništavanju sela. Bez jakog sela nikada nećemo imati jako građanstvo i obrnuto.

    ОдговориИзбриши