субота, 12. фебруар 2011.

Biciklista



Slušam juče istoričara Peđu Markovića na Studiju B (kojeg inače cenim kao javnu ličnost) kako, komentarišući polemiku između Basare i Radoša Ljušića, staje na Ljušićevu stranu. Nije mi to bilo čudno, jer nije tajna da je Peđa Marković u nekom savetu DS-a, niti je tajna da mu je Ljušić cenjeni kolega istoričar iz DSS-a ili Naprednjaka (moguće da je došlo do transfera), niti je tajna da Basara ponekad ima izlive „istorijskih lupetanja“.  Ništa od toga nije sporno. Postoji samo jedan fenomen koji ne umem da objasnim, a koji se odnosi na „pecanje“ većine javnih ličnosti na Basarine novinske kolumne i što je još čudnije na Basarinu fiktivnu prozu. Zašto Basarini neistomišljenici njegova pisanija doživljavaju kao nešto što je opasno po srpsku dušu i sa čim se treba odmah razračunati? Meni se čini da niko od njih ne kapira da ih Basara sve redom podjebava i da na kraju cele priče svi ispadnu teški glupani. No, da se razumemo odmah na početku, ja volim Basaru i radost koju mi pričinjava čitanje njegovih romana ne može narušiti nijedna opaska upućena na njegov račun od bilo kojeg drugog čoveka čije mišljenje cenim. Srećom, Radoša Ljušić smatram beznačajanom i otužnom pojavom u javnom životu Srbije, tako da navedenu polemiku i ne pratim. Što se tiče Peđe Markovića kao istoričara, meni je čudno to što neko kao on, ima potrebu da komentariše Basarino igranje sa srpskom istorijom i sve to podiže na nivo neke ozbiljnosti. Pa nisu Basarini romani udžbenici iz istorije, niti je srpska istorija, kao ni jedna druga, beli medved. Potpuno je legitimno igrati se sa istorijom na način na koji se igra Basara. Njegovo poigravanje istom za sobom sigurno neće ostavljati leševe, kao što se to dogodilo poigravanjem suprotnog tabora devedesetih. Basara je uneo karnevalsku atmosferu u otužnost kulturnog i društveno-političkog života Srbije i zbog toga će kod mene u kafani uvek imati počasno mesto. Čak mu ne zameram ni to, što često nekritički gleda na LDP i upada sebi u usta, niti to što često ima suprotstavljene stavove sa samim sobom. Ne zameram mu ništa. A i što bih?
Sećam se čak i prvog susreta sa njegovom prozom. Bilo je to 1995. godine kada sam postao brucoš Pravnog fakulteta. Živeo sam u ulici Stanoja Glavaša u stanu bez TV-a, tako da nisam imao drugu zanimaciju pred spavanje, osim čitanja. Tada mi je u ruke pala Basarina „Ukleta zemlja“ . Ljudi moji, bilo je to iskustvo kosmičkih razmera! Odmah sam počeo da pribavljam sve što je napisao. Basara je zapravo bio najduhovitiji pisac kojeg sam do tada čitao. Mislim da sam posle toga počeo malo drugačije da posmatram stvarnost. Našao sam još jednog heroja. Odmah sam ga smestio pored Kita Ričardsa i Bogdana Tirnanića.
Devedestih su ga prozivali branitelji lika i dela Dobrice Ćosića, jer ga je često provlačio po romanima, ali su ga isto tako prozivale i feministkinje kao i brojni mondijalisti. Posle petog oktobra je bio diplomata na Kipru gde je napisao „Srce zemlje“, jedan od najzrelijih romana. Kao nekadašnji DSS jeretik svojim provokativnim kolumnama, postaje opsesija drugog otužnog dvojca koji se u javnosti predstavljaju kao Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić. Za Slobu i Đoku nema mesta u mojoj kafani, ali mislim da su oni od onih koji ne idu u kafane. Uvek sam se klonio takvih tipova. Mnogo je zdravije popičkati se sa Basarom posle desetog špricera, nego sedeti pet minuta u društvu Đoke i Slobe. Znate šta hoću reći!?
Dakle, posle svega što mu se može zameriti, ne može mu se oduzeti titula najznačajnijeg srpskog pisca iz generacije osamdesetih i devedesetih. Što se tiče njegove angažovanosti u političkoj kaljuzi Srbije, mislim da je ista koketna, infantilna, očigledno provokativna i ne treba je uzimati za ozbiljno, ali ko će ga znati. Možda ga se i ja jednog dana odreknem. To bi se verovatno desilo kada bih ga stvarno upoznao. Zato se nikada nisam trudio da upoznam svoje heroje. Dovoljno mi je njihovo delo. U suprotnom, svi bi bili svedeni na ljude od krvi i mesa. Takvi mi ne trebaju. Previše ih je.

19 коментара:

  1. K`o da si mene pitao kako da napišeš ovaj tekst :D

    Veliki sam obožavalac Basarinog (ne)djela :) Kao što si lijepo primjetio, ne postoji osoba u Srbiji koja tako simpatično, suptilno (a opet infantilno)-podjebava sve redom. Uopšte me ne bi iznenadilo da za koju godinu počne da podržava Dveri Srpske, jer mislim da on kad nekog podržava-zapravo izvrće ga ruglu.

    Znaš, mislim da oni koji ozbiljno shvataju te njegove kolumne i "političke stavove" zapravo nikad nisu čitali njegove knjige. Lično, nikad se ne bih mogao naljutiti zbog tih njegovih provokacija, jer je riječ upravo o tome-samo provokacije ;)

    ОдговориИзбриши
  2. "Mnogo je zdravije popičkati se sa Basarom posle desetog špricera, nego sedeti pet minuta u društvu Đoke i Slobe." - objasnio si :)

    ОдговориИзбриши
  3. Све је у Србији зајебанција. И господин Басара је забављач на српском броду лудака. Публик седи за кафанским столом у бродском ресторану и лоче шприцере, ингоришући олују која је почела и чињеницу да треба изаћи на палубу и држати конопце и чувати једра. Нада се да публика да ће, иако нико није изашао на палубу, неко Божје провиђење спасити брод да се не разбије о стене.
    Зато је и разумљиво зашто је аутору здравије бити у кафани и тући шприцере са Басаром него бити у друштву друге двојице. Ово потоње захтева озбиљност и моралну и менталну дисциплину. Све оно што је Европа, а Србија није.
    Најзанимљивије је да они, који лично највише одударају од европског цивилизацијског и културног образца су наши водичи ка Европи.

    ОдговориИзбриши
  4. "Carpe Diem" brate Haralampije :) SMILE!You are in Serbia - lepo pise kad "doletis" u Beograd.

    ОдговориИзбриши
  5. Sad, možda je Haralampije malo prejako nastupio, ali činjenica je da većina Basarinih čitalaca njega uzima za ozbiljno, a što i ne bi, njegovi romani tu i tamo, ali njegovi nazovi intelektualni eseji nisu uopšte bezazleni, i ako misliš da zajebantske istorijske fikcije nisu opasne, grdno griješiš.

    Haralampije je tačno pokazao šta su posljedice Basarine filozofije života. Može basara da bude srpski Diogen, ali Diogen je bio sociopata koji je spavao u buretu sa ciljem da oponaša život domaće džukele.

    Dakle, ne znam za Đoku i Slobu, ali kada govorimo o upravljanju brodom, bolje bilo kakav krmanoš nego kafanski alkoholičar.

    Nemam ja ništa protiv tog imidža pisca propalice, samo u Americi oni nisu ni stranački funkcioneri ni ambasadori. Oni čak ne pokušavaju ni da racionalizuju svoje ponašanje ničeanskom ili nekom drugom visokom filozofijom. Zna se koje je njihovo mjesto. Možda ni Basari ne bi škodilo da koji dan prospava ispod mosta

    ОдговориИзбриши
  6. Što se tiče Basa, imam utisak da ga tretirate kao čoveka koji vodi ovu državu i kao da sudbina Titanika zavisi samo od njegovog delanja. Zoone, uz dužno poštovanje, složićeš se da zajebantske istorijske fikcije nisu strane ni drugim narodima. Rusi imaju Jerofejeva, Englezi imaju Pajtonovce, Amerikanci takođe imaju umetnike koji zabadaju prst u oko nekim ustoličenim vrednostima. Stvarno mislim da takve zajebantske fikcije nisu opasne, kao ni intelektualni eseji. Opasno bi bilo kada bi se istoričari na taj način bavili istorijom. Basara je pisac koji ima umetničku slobodu da upotrebi istoriju kao metaforu da bi iskazao neki svoj stav o svetu u kojem živi.
    Osim toga mislim da Basara nije nikada bio neki visoki državni funkcioner. To što je bio ambasador na Kipru je čisto protokolaralna funkcija koju bih mogao i ja da obavljam. Pa pogledaj ko su danas ambasadori, za većinu nisi nikada čuo.

    ОдговориИзбриши
  7. ja ću opet da ponovim isto, Pajtonovci nisu nikoga naveli da glasa za ovu ili onu stranku, valjda znaš da upravo jedan od Pajtonovaca ne posmatra tu grupu kao nešto pretjerano značajnu u Engleskoj, oni su bili smiješni i zanimljivi ali nikad nisu postali toliki kult kao Nadrealisti u Jugoslaviji. Tako da i sami Pajtonovci svoje učešće u tim skečevima u svojim biografijama ne navode na nikakav poseban način, niti to smatraju vrhuncem svoje karijere, kao što to ne smatraju ni sami gledaoci, to samo mi sa Balkana imamo neku perspektivu Pajtonovaca kao umjetnika koji su masovno praćeni.

    O tome da nisu imali nikakve političke funkcije da ne pričamo, sve u svemu, oni su imali fanove ali nikad političke fanove, njihova relativizacija mitova je humoristična a ne destruktivna kao Basarina, i kao što rekoh, Basaru većina njegovih čitalaca ozbiljno prihvata i direktno politički djeluje u skladu sa tim.

    Dakle, nije ovdje pitanje samo Basara kao ''ličnost'', Basara je odavno simbol za jedan skup ljudi u Srbiji.

    Ja ne vidim da neko u Britaniji poziva na uklanjanje mita o kralju Arturu, a ti?

    ОдговориИзбриши
  8. Zoone je ne mislim da je ta vrsta kritike poziv na uklanjanje mita, već provokacija koja bi trebalo da ukaže na opasnost zloupotrebljavanja mitova u političke svrhe. Isto tako ne mislim da svi Basarini čitaoci i fanovi mogu da se svrstaju u grupu tzv. druge Srbije (šta god to značilo???mrzim takve podele!)
    Elem, ne kažem da sigurno nisi u pravu, već mislim da nisi. Što znači da možda i jesi. Ja tu ne vidim destruktivnost i ne mogu se složiti sa tobom. Ali tu smo da bi razmenili različita mišljenja na jedan civilizovan način:). Primetno je (preko Camera politica) da tvoja erudicija ima debelo pokriće, ali zaista se ne mogu složiti sa tobom.

    ОдговориИзбриши
  9. Iskreno, volim pisce koji pišaju uz vetar. Uopšte takve ličnosti. Jer postoji ona stara: "Samo mrtve ribe plivaju sa strujom" tako nešto, kada se prevede s nemačkog...
    Nisam, nažalost, pročitala ništa od njega, ali me živo interesuje kakav je izgledao kad je bio mlad, pošto je čovek i sad faca bez daljneg :))

    ОдговориИзбриши
  10. Đorđe, ne možeš da kažeš da ne misliš da Basara poziva na uklanjanje Kosovskog mita, pa nema tu šta da se misli, nisam ja to tumačio i klještima vadio iz njegovih riječi, on je to eksplicitno govorio, posebno u svojim kolumnama. Uostalom, podrška LDP-u je šlag na toj torti.

    Pajtonovci nisu ni približno toliko radikalni kao Basara. Nije to provokacija koja treba da ukaže na opasnost zloupotrebe nacionalnog mita, Basara smatra da je sam taj mit korumpirano jezgro, dakle čak i kada mu pošteno prilaziš on je (u nedostatku boljeg izraza) Tolkinov prsten, on kvari kako god mu priđeš.

    Nije ovo pitanje zloupotrebe mita, Basara tvrdi da je taj mit sam po sebi negativan. Pa da on samo ukazuje na opasnosti zloupotrebe Kosovskog mita ne bi ni bilo problema. Ti si ga tako shvatio, ja nisam. A imajući u vidu koga on politički podržava i koji se sve politički procesi odvijaju u Srbiji (koje on naziva ''modernizacijom''), mislim da je moje tumačenje tačnije za prosječnog Basarinog čitaoca.

    Ja sam ti rekao, ako ga ti ne doživljavaš toliko ozbiljno onda si izuzetak, pravilo je sasvim drugačije.

    Evo, trenutno nisam našao ništa bolje, ali i ovdje Basara svašta palamudi o Kosovu
    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/paradoks.881.html?news_id=199138

    ОдговориИзбриши
  11. S obzirom da je iz Bajine Bašte i Užica, on poznaje mentalitet našeg čoveka bolje od bilo kojeg salonskog nacionaliste. Mislim da sav hejt prema njemu potiče samo zbog napada na Koštunicu i Ćosića, kao i zbog toga što nikada nije oćutao nijednom "veliko Srbinu" s one strane Drine.

    ОдговориИзбриши
  12. Ti si Ana promašila temu... nevažno je da li on poznaje mentalitet prosječnog Srbina, u stvari, bolje bi mu bilo da se baš time bavi, ali to nije tema.

    Ne znam koje je Srbe s one strane Drine on spominjao, ali Koštunicu i Ćosića je kritikovao upravo kao metafore, a ne kao ličnosti, kao ono što oni predstavljaju za druge a što oni sami ne moraju biti.

    Ćosić ne mora biti autoritaran i fanatik, ali njegovi čitaoci to mogu biti. E pa isto tako Basara može biti vrlo zanimljiv, pronicljiv i obrazovan, što ne znači da mu većinsku publiku ne čini bagra.

    Dakle, ne znam zašto se svi ovdje plaše da primjene isti metod i na Basaru, ne na njega kao ličnost već na njega kao metaforu. On je odgovoran i za odjeke koje je njegovo djelo proizvelo, isto kao i Ćosić.

    ОдговориИзбриши
  13. "On je odgovoran i za odjeke koje je njegovo djelo proizvelo, isto kao i Ćosić."

    Baš u tome jeste poenta. Mislim samo da si pogrešno definisao. Ne može "on je odgovoran" već "možda će biti odgovoran."
    Ja ne mislim ni da je Ćosićevo književno delo izazvalo sva sranja koja su se dogodila na ovim prostorima, ali definitivno njegovo političko delovanje jeste(ne verujem književno-iako sam čitao samo Korene u školi)jer je učestvovao prvo u jednom diktatorskom režimu, potom u drugom i zbog toga ima odgovornost. Iza oba diktatora je ostala velika šteta i mnogo mrtvih, dok iza Basare nije ostala nikakva šteta i što je najvažnije nije ostao nijedan leš.

    ОдговориИзбриши
  14. "Basara je uneo karnevalsku atmosferu u otužnost kulturnog i društveno-političkog života Srbije i zbog toga će kod mene u kafani uvek imati počasno mesto" - mislim da je ovo suština pojave poput Basarine.
    O kakvom profilu je reč, lepo se ocrtalo i u reklami za magazin Zemlja koji je izdavao (samo dva broja?), kad je sebe predstavljao kao "ČOVEKA KOJI JE IZDAO ZEMLJU". Da li je iko ikad smislio duhovitiji slogan?

    ОдговориИзбриши
  15. Zaboravih da pomenem - Basaru rado čitam, ali ga ne shvatam ozbiljno ni u čemu drugom, ponajmanje ozbiljno figurira kao politički faktor.
    Upada stalno samom sebi u ista i to me zabavlja. Ko ne veruje, nek čita njegove kolumne po novinama (uzgred budi rečeno - desničarskim novinama).

    ОдговориИзбриши
  16. ''Ja ne mislim ni da je Ćosićevo književno delo izazvalo sva sranja koja su se dogodila na ovim prostorima''

    Pa to tvrdi Basara. Ja ne znam šta tu imam drugo da kažem, Basar upravo tvrdi suprotno, da je Ćosićevo djelo izazvalo sranja.

    najmanji je problem Ćosićevo političko djelovanje, kao u filmu, Robert de Niro se proslavio igranjem desničarskih junaka, a sam je ljevičar i član Demokratske stranke. Dakle, Robert de Niro kao metafora, kao niz filmskih karaktera - jeste odgovoran za uspon desnice sedamdesetih godina.

    Robert de Niro od krvi i mesa možda i nije. Možda ni basara nije, ali Basara kao metafora jeste.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slušaj Zoone, Basara je Car! Upravo sam pročitao Dugovečnost. Može da priča ko šta hoće, Basara kao metafora, kao čovek od krvi i mesa, kao ovakav ili onakav, biće uvek rado viđen gost u mikrokosomosu Jorgoslovlja.

      Избриши
  17. Samo da kažem da svesno i sa namerom nisam učestvovao u ovoj dikusiji mada sam je ispratio.
    Ja o Basari bolje da čutim, svašta bih rekao :)

    ОдговориИзбриши
  18. "...ali ko će ga znati. Možda ga se i ja jednog dana odreknem. To bi se verovatno desilo kada bih ga stvarno upoznao. Zato se nikada nisam trudio da upoznam svoje heroje..."
    Sviđa mi se ova rečenica :)

    ОдговориИзбриши